Штавише, јерменска страна поново је оптужила Азербејџан да у нападима на Нагорно-Карабах користи забрањену муницију, а реч је о елементима хемијског наоружања и муниције са белим фосфором.
Када је реч о нападима, јерменска страна тврди да је током ноћи одјекнула серија моћних експлозија у близини градова Шуши и Степанакерт у Нагорно-Карабаху, као и да је у раним јутарњим часовима у престоници Нагорно-Карабаха прорадила сирена за ваздушну опасност.
Истовремено, војска Азербејџана тврди да је највећи број јерменских бомби пао у околини села Гијамедингли, али да није нанета већа материјална штета, као и да у тим нападима није било ни повређених ни погинулих.
Баку и Јереван међусобно се оптужују за избијање сукоба.
У Јерменији је објављено ратно стање и општа мобилизација. У Азербејџану је уведен полицијски час и делимична мобилизација.
До првог покушаја смиривања ситуације дошло је у петак 9. октобра - у Москви су одржани преговори министара спољних послова Јерменије и Азербејџана. Дипломате је у руску престоницу позвао председник Русије Владимир Путин.
Преговори су трајали више од десет сати и завршени су усвајањем споразума. Он садржи четири тачке за решавање сукоба. Између осталог, стране су објавиле о прекиду ватре од поднева 10. октобра у хуманитарне сврхе ради размене ратних заробљеника и других притворених особа и тела мртвих.
Међутим, ни то прво примирје није поштовано, као ни сва наредна потписана, тако да сукоб у Нагорно-Карабаху и даље траје.
Јермени објавили укупне Азербејџанске губитке од почетка напада на Нагорно Карабах. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Ало
