Након Првог светског рата и геноцида над Јерменима, новоформирани Совјетски Савез је пристао да територију Карабаха и Нахчивана стави под управу Азербејџана, у циљу истискивања Турске са тог подручја.
У демографском попису из 1926 године, на територији Карабаха се налазило 89,1 проценат људи, који су се изјашњавали као етнички Јермени.
Након више од три деценије, у попису који је извршен 1959. године, Јермени су чинили 84,4 процента становништва Карабаха, док је 13,8 процената отпадао на Азербејџанце.
Поново након три деценије, 1989. године извршен је нови попис становништва, који је показао да се јерменско становништво на територији Карабаха смањило на 76,9 процената. Истовремено, популација Азербејџанаца је забележила пораст на рекордних 21,5 процената.
- Покушао сам да повећам број Азербејџанаца и да смањим број Јермена у Карабаху - изјавио је Хејдар Алијев 2002. године, бивши азербејџански председник и отац Илхама Алијева.
Референдум за независност територије Нагорно-Карабаха, одржан је 10. децембра 1991. године. Право гласа имало је 132.328 људи, од којих је своје право искористило 82,2 процената.
Референдумом је изгласана независност и стварање Републике Арцах јер је 99,89 процената гласача заокружило на гласачком листићу опцију "ДА".
Без обзира на то, Азербејџанци на територији Карабаха су одлучили да активно бојкутују референдум али су зато подржали агресију на јерменско становништво Арцаха, од стране азербејџанских власти. На дан референдума, 10 људи јерменске националности је убијено док је 11 њих рањено.
Напредњацима се указала опозиција у Скупштини! Више о томе ОВДЕ.
Извор: Медији
