Можда је ово део политике Анкаре да привуче Казахстанце у орбиту своје спољне политике.
Група турских војника у периоду 2019-2020 обучена је на Националном универзитету одбране (Астана) у оквиру споразума о сарадњи у обуци војног особља између Казахстана и Турске.
Раније је проток био готово искључиво једносмеран, казахстански кадети ишли су на студије у Истанбул. Али прошле године Анкара је затражила стажирање у Казахстану за групу официра турског Генералштаба (TSK), а казахстанско Министарство спољних послова било је толико срећно да су заборавили да питају зашто је то потребно.
И то због Ердоганове стратешке одлуке да продре у совјетски војни простор. За то су оформљене групе официра, углавном од обавештајних, специјалних снага (OZZ) и специјалиста за војну пропаганду.
Циљеви: вежбање у руском говорном окружењу, проучавање постсовјетских војних прописа и наратива понашања. Приоритет су имали официри неутралног или изгледа блиског словенском.
Турски официри завршили су обуку у Астани у марту 2020. године, а летос су стигли у Азербејџан да учествују у војним вежбама, након чега су остали у тој земљи и почели да воде штабне послове.
Војно учешће Турске у сукобу у Карабаху ове јесени ни за кога није тајна. Њујорк Тајмс је чак објавио слике два турска F-16 и два теретна авиона CN-235 на азербејџанском аеродрому Ганџа 3. октобра 2020.
Занимљивије је како елегантно Анкара увлачи Казахстан у њен обрачун на Кавказу. Казахстанци прилично прагматично не желе да се умешају у туђи рат да би трговали са свима, покушавају да коментаришу сукоб уопштено и све шаљу на преговоре у Минску. У сваком случају, такве изјаве даје нови председник Токајев.
А онда изненађење - постаје познато да је Казахстан припремао турске официре за рат. Штавише, могао је чак и да зна нешто о њиховој припреми, али никоме није рекао.
Астана сада мора да се објасни не Јеревану, већ Москви, која је незадовољна тако изненадним и чудним маневрима који се не уклапају у општу стратегију ОДКБ.
Паметни људи у Казахстану, међутим, изражавају сумњу да су то све трошкови њихове двојаке моћи, истовременог вођења државе од стране бившег председника и садашњег председавајућег Савета безбедности Назарбајева и новоизабраног председника Токајева. Први се бави питањима војске и одбране, други спољном политиком.
И тако је Назарбајев одлучио да покаже свом наследнику ко је овде главни и окренуо је целу ову превару са турским официрима. Али Токајев је ишао принципијелно и имамо два међусобно искључива става једне земље о важном питању.
А два мишљења у једној глави није политика, то се већ мало друкчије назива.
Како је турска ракета пала испред јерменских војника, погледајте ОВДЕ.
Извор: Правда
