Дух мира, помирења и доследности, чврст и принципијелан став Српске православне цркве према најважнијим спољашњим и унутрашњим питањима, брига о свим Србима, где год да живе, грандиозни Храм Светог Саве у Београду, али и скромна црква брвнара у његовом родном селу Видова, код Чачка - тековине су по којима ће клир, верници и српски народ памтити покојног патријарха Иринеја.
На почетку и на крају овог низа, готово да се подразумева, стоји - Косово и Метохија. Иринеј је био доследан у ставу да је Космет саставни део Србије и да српски народ не само да нема право да га се одрекне, већ има заветну мисао да га сачува.
Као и његов претходник на трону, патријарх Павле, и Иринеј је духовно сазрео међу највећим светињама српског народа у покрајини. Зато је Космет био на највишој тачки његовог пастирског и патријаршијског рада.
Највећи допринос патријарха Иринеја свеукупној, па и политичкој и дипломатској борби за Косово и Метохију, многи виде у дефинисању става Српске православне цркве по овом питању. Он је срочен и јавно саопштен на седници Светог архијерејског сабора 2018. године.
- Косово и Метохија за Српску православну цркву неодвојиви су део Србије и колевка српске државности и идентитета - наведено је у овом акту, који се сматра једном од угаоних тачака српске платформе у међународним преговорима о будућности покрајине.
Насупрот често наглашаваном ставу, креираном најчешће у делу јавности традиционално ненаклоњеном Цркви, да је врх СПЦ саучесник у наводним договорима о признању независности покрајине, покојни патријарх био је убеђени и доследни заговорник будућности Космета искључиво у саставу Србије. Сматрао је да нико "нема право да отуђи српски Јерусалим, српску душу, колевку и гробове светитеља". Штавише, чињеница окупације била му је разумљивија од добровољне предаје дела државне територије.
Колико му је стало до Косова, Његова светост показао је одмах по избору за патријарха српског. Изузетно је држао до устоличења у древном седишту Српске цркве - манастиру Пећка патријаршија. Ова церемонија, одржана октобра 2010, била је прворазредни државни догађај који је тамошњим Србима послао јасну поруку да се Српска црква не одриче својих светиња.
- Ако ми заборавимо Косово, заборавиће и нас Косово. Србија без светиња и Косова није Србија. Србија без Косова је без душе, без ума и срца - говорио је српски првојерарх.
Одмах по устоличењу патријарх Иринеј наметнуо је тему будућности Косова и Метохије и код тадашњих највиших представника државних власти. Борба за КиМ његову светост одвела је и на место за које вероватно није ни слутио да ће се наћи - у седиште Уједињених нација. Са говорнице здања на Ист Риверу патријарх Иринеј упозорио је светску јавност на страдање хришћанске баштине у покрајини и на угрожавање људских права тамошњих Срба.
Положај свете српске земље била је Иринејева прва и последња тема и у разговору са представницима руске државе и цркве, којих није било мало. За помоћ у одбрани покрајине молио је руског патријарха Кирила, митрополита волоколамског Илариона, шефа дипломатије Сергеја Лаврова...
Принципијелан однос према највећем проблему српског народа и отвореној рани на његовој души Иринеју је био јак разлог и за неговање односа са Светом столицом и сарадњу са поглаваром Римокатоличке цркве папом Фрањом.
Подвиг преображаја Добрице Ћосића
О Косову и другим питањима патријарх Иринеј је разговарао са књижевницима - Добрицом Ћосићем, Матијом Бећковићем, Милованом Витезовићем, Миливојем Павловићем, Братиславом Петковићем...
Кад је изашла књига Миливоја Павловића "Огледало Добрице Ћосића", патријарх је изразио жељу да се сретне са аутором и са њим подели своје утиске.
- Ћосићево дело од значаја је за целину духовног живота овог поднебља, па и за мисију коју врши Српска црква. У том опусу - како у романсијерском венцу тако и у јавно изговореној речи и другим делима академика Ћосића - огледале су се кључне моралне, интелектуалне и политичке дилеме државе и народа који су пролазили кроз судбоносне промене. Ћосић је Српство видео кроз Цркву и светосавље.- казао је патријарх Иринеј у разговору с Павловићем.
Патријарх је говорио о Ћосићевом достојанству, али и о његовој последњој жељи којом је писац дефинитивно утврдио свој "подвиг преображаја од левичара и комунисте ка православном хришћанину". Ћосић је, на изричит захтев, сахрањен по православном обреду, желећи тиме да нагласи истоветност своје судбине са судбином народа из којег је поникао.
Сећајући се свог службовања у Призрену, био је убеђени поборник суживота Срба и Албанаца у покрајини, али и бескомпромисни заговорник масовнијег повратка нашег народа у своје домове. Напоре које је државни врх чинио у распетљавању косовског чвора последњих година је подржавао, наглашавајући да је за свако решење које не подразумева одрицање од КиМ.
- Не можемо и не смемо дати оно што је вековима наше, а што никад у историји није припадало албанској држави, без обзира на то што је то отето и сада под страном окупацијом. Ми нисмо ни за какав конфликт, дакле ни за такозвани замрзнути конфликт, али нисмо ни за признавање свршеног чина постигнутог неправдом, агресијом, насиљем, злочинима - истицао је Иринеј.
Покојни првојерарх кроз косовску визуру сагледавао је и европски пут Србије. На лицемерје Запада - није пристајао.
- Став Цркве о Косову свима је јасан и није од јуче. Он је непромењен кроз историју, а државним властима познат је још од осамдесетих година, када је тамошња криза ескалирала. Што се Европе тиче, бранећи КиМ, светиње којих тамо има као звезда на летњем небу, ми бранимо највеће вредности европске цивилизације. Свесни смо значаја обједињавања Европе и подржавамо учешће Србије у том процесу. Али не по цену одрицања од дела своје државе, својих светиња и од свог народа - поручио је 2013. године патријарх Иринеј.
Брутална порука бизнисмена упућена Милу Ђукановићу! Више о томе ОВДЕ.
Извор: Вечерње Новости
