Будући да ће улоге државног секретара (председник владе у САД-у) и саветника за националну безбедност Бајден доделити својим дугогодишњим сарадницима Ентонију Ј. Блинкену и Џејку Саливену, прва сила света ће се вратити међународним "интервенцијама" и променама режима других држава. Саливен је био саветник за државну безбедност у Обаминој администрацији. Блинкен је био један од чланова Савета за националну безбедност за време Клинтона, саветник за националну безбеднот потпредседника при Обамином Кабинету, а затим и заменик потпредседника, који је тада био управо Џозеф Бајден.
Рат против Србије
Џорџ Самуели подсећа јавност да је Клинтонова администрација, чији је Блинкен био истакнути члан обебедила долазак муџахедина у Босну, међу којима је био и Осама бин Ладен. Ричард Холдбрук, тадашњи саветник за Канадске и Европске послове, се касније хвалио ефикасношћу овог потеза, упоредивши га са тиме како је Черчил склопио савез са Стаљином против Хитлера и закључио да је то био легитиман чин, а да је "у овом случају чињена иста ствар, само у мањим размерама".
Клинтонова Администрација је касније потпомогла наоружавање и обучавање ОВК, у нади да ће њено терористичко деловање подстаћи власт Југославије да реагује одмаздом, а хуманитарна катастрофа која би уследила је требало да послужи као повод за НАТО бомбардовање. Будући да је таква реакција изостала, Југославији је постављен ултиматум: Или ће бити потписан споразум у Рамбујеу или следи бомбардовање. Будући да је понуђени споразум у укључивао Додатак Б, који је подразумевао да НАТО снаге могу да се неограничено крећу преко целе територије Југославије уз потпуни имунитет пред међународним правом, Слободан Милошевић је одбио да га потпише. Када је почело бомбардовање, Клинтонова администрација је тврдила да је оно реакција настојања војске Југославије да протера албанско становништво, иако до тог тренутка није било избеглица. Иако је све ово било противно међународном праву, Блинкену то није сметало, напротив, био је активни учесник у НАТО агресији.
"Заштита цивила" у Либији
Ентони Блинкен је, тврди Самуели, био један од најватренијих заговорника бомбардовања Либије, за које је као повод дата намера да се заштите цивили у Бенгазију којима је режим Моамера Ел Гадафија наводно предтављао претњу. Ипак, дуго након што је нестала свака могућа претња по становнике овог града, НАТО је одбио да прекине бомбардовање све до Гадафијевог погубљења.
"Премало је учињено" у Сирији.
Недуго након агресије на Либију, Обамина администрација је овласила ЦИА да помогне обавештајној служби Саудијске Арабије да наоружа и обучи побуњенике против режима Башара Асада у Сирији. Оружије намењено побуњеницима је убрзо завршило у рукама Исламске Државе(тадашње ИСИС), чије је деловање ускоро бацило Сирију на колена и изазвало хуманитарну катастрофу чије последице осећа цео Блиски Исток и Европа, која се најбоље огледа у још увек актуелној мигрантској кризи. У чланку који је објавио прошле године, Блинкен је изразио "жаљње што није учињено више да се збаци Асадов режим". "Без увођења довољно јаке силе, никакав мир се није могао ни испреговарати ни постићи. Данас видимо последице: Стотине хиљада мртвих цивила, милиони избреглица и јачање утицаја Русије Ирана и Хезболаха.", написао је Блинкен.
Такође, Блинкен се залагао за интервенцију и у Украјини, тако да у сладу са таквом биографијом, "Спољна политика коју ће водити Блинкен ће неупитно подразумевати обилну употребу до сада већ добро познатих средстава за промену режима по свету: бомбе, пројектили, наоружавање џихадиста и нео-нациста да воде споредне ратове за интересе Сједињених Америчких Држава, економске санкције и лажне пројекте "цивилног друштва", закључује Џорџ Самуели.
Познато када ће шеф руске дипломатије доћи у Београд! Више о томе ОВДЕ.
Извор: Ало
