Међутим, две опсежне претраге нису пронашле никакву олупину, што је навело неке стручњаке да верују да можда траже на погрешном месту.
Стручњак за ваздухопловство Џеф Вајз тврди у својој књизи из 2015. „Авион који није био тамо“ да су заправо постојале две могуће путање авиона – север и југ.
Званична истрага је закључена на основу података које је сакупила британска сателитска телекомуникациона компанија Инмарсат.
Компанија је открила да је авион МХ370 комуницирао са својим сателитом 3Ф1 и да би забележени подаци могли да се користе за праћење путање авиона.
Ти подаци су названи БТО и БФО. БФО је мера релативног кретања сателита и авиона.
БТО је мерило времена потребног за трансмисију повратног кретања и може се користити за израчунавање удаљености између сателита и авиона.
Техника коју је Инмарсат развио након нестанка МХ370 омогућила је инжењерима да утврде да подаци показују да је авион летео у луку изнад Индијског океана и да је његово последње одредиште било дно мора западно од Перта, у Аустралији.
Међутим, Вајз је сугерисао да би, уколико су подаци лажирани, прорачуни, а стога и ова путања лета, могли да буду нетачни. Ако је то тако, авион би могао отићи на север или југ – а ако би ишао на север, крајња локација била би у Казахстану.
Нема много погодних места за слетање Боеинга 777 у планинској, сушној и слабо насељеној централноазијској земљи.
Међутим, издваја се једно место – космодром Бајконур и оближња писта Јубилејниј.
Космодром Бајконур је свемирска лука из које је Јуриј Гагарин лансиран и тако постао први човек који је ушао у орбиту 1961. године.
Свемирска лука, изнајмљена Русима, изабрана је да буде у овом подручју посебно због великог отвореног простора и удаљене локације.
Писта Јубилејниј, изграђена 1970-их, посебно је занимљива јер је она једина писта на свету посебно конструисана за авионе са ауто-пилотом.
Израђена је од армираног бетона, двоструко јачег од оних који се користе за нормалне писте, а уз помоћ специјалних глодалица савршено је поравната.
Беспилотна свемирска летелица Буран успешно је слетела 1988. на стазу после трочасовног путовања у свемиру.
Међутим, недуго затим, СССР се распао, пројекат је отказан, а данас је то подручје у великој мери неискоришћено.
Вајз објаснио је зашто би ово била савршена локација за отмичаре.
Написао је: “Већина писта налази се на аеродромима у близини градова, али не и ова.
„А чињеница да је дизајнирана за авионе са ауто-пилотима посебно је интригантна с обзиром на то да отмичари који поседују вештине командовања авионом вероватно не би имали и пилотске вештине.
“У том случају МХ370 би морао да слети помоћу ауто-пилота.
“У суштини, једном када се потребне информације убаце у систем, авион може да слети на било коју одговарајуће опремљену писту са или без обученог пилота”.
Сама земља на оваквој писти посебно је дизајнирана за овакве врсте слетања.
Штавише, аеродром се налази усред недођије, тако да је мало вероватно да ће га неко уочити.
Све ове чињенице уз податке БТО, који сугеришу да је ова рута могућа, покрећу нове теорије онога што се заиста догодило те ноћи.
Израелска фирма решила да се ослободи малих напасти! Више о томе ОВДЕ.
Извор: Курир
