Најновије

АМЕРИКА И ЕВРОПА КРЕНУЛЕ НА ДВЕ СТРАНЕ, НИКАД ВЕЋИ ЈАЗ ОКО БЕЗБЕДНОСТИ: ЕУ све ближа Русији и Кини, САД апсолутно против!

Минхенска конференција о безбедности деценијама је служила као моћни симбол снаге западног савезништва, а 2020. године на тродневном скупу видело се да је неслагање између САД и доминантних европских сила - Француске и Немачке, веће него икада.

ЕУ (Фото: Риа)

У анализи бриселског портала Политико наводи се да две стране нису само подељене око крупних питања са којима се Запад суочава, попут Русије, Ирана, Кине, већ да су, наводи се, у "паралелним универзумима". Ипак, најалармантније је то што се највеће неслагање односи на суштину трансатлантског савеза, односно на америчку посвећеност Европи.

У низу говора, било јавних или затворених, европски лидери жалили су се на оно што доживљавају као одступање САД од региона и света уопште. Немачки председник Франк Валтер Штајнмајер отворио је конференцију оптужујући администрацију америчког председника Доналда Трампа за одбацивање идеје међународне заједнице.

Француски председник Емануел Макрон, који је први пут говорио на форуму, поновио је Штајнмајеров став и додао да "Европа не жели бас исто што и САД". Амерички званичници били су запањени, што се видело и у изјави америчког државног секретара Мајка Помпеа, који је истакао да је ту да саопшти чињенице.

"Овакве изјаве не одражавају реалност", рекао је Помпео.

Помпео, који је служио војску штитећи Западну Немачку 80-их година, покушао је да оповргне те тврдње наглашавајући да САД одвајају више ресурса за одбрану Европе, у смислу новца и особља него у било којем периоду од Хладног рата и подсетио да је само у Немачкој био три пута у последња четири месеца.

"Да ли је то Америка која одбацује одговорност. Будимо искрени - САД се боре за суверенитет и наше пријатеље", рекао је Помпео.

Осим представника Пољске и балтичких земаља, који сматрају САД гарантом њиховог суверенитета, ретки Европљани у просторији су поверовали у Помпеов говор, а Немци и Французи су се накнадно сагласили да Помпеова публика нису били Европљани у тој просторији већ Доналд Трамп. Помпеово инсистирање да "Запад побеђује, ми колективно побеђујемо", многи учесници су протумачили као "САД побеђују". Реакција на Помпеов говор показује колико се негативно на однос са Европом одразила Трампова агресивна и често увредљива реторика.

"Чак и суочени са чињеницама које оповргавају став о америчкој отуђености, Европски званичници просто не верују у њих. Незванично, амерички представници поручују својим европским колегама да 'игноришу твитове', али то се показало високим наређењем.

Многи у америчкој делегацији Конгреса, која је такође била присутна, суочени са различитим начинима на који они виде америчку улогу и онога како Европљани то виде, били су збуњени. Републиканци су били посебно увређени због наслова који су организатори дали догађају - "Слабљење запада", а који су посматрали као подвалу која је требало да појача наговештај да је САД напустио своју традиционалну улогу.

"Мало сам затечен тоном", казао је републиканац конгресмен Мајк Тарнер, који је и члан одбора оружаних снага.

Тарнер, који већ 10 година присуствује конференцији, казао је за Политико да га је изненадило што су САД морале да бране своју посвећеност Европи иако на то троше милијарде долара.

"Европљани би требало мало више да се фокусирају на оно што ми радимо овде", рекао је Тарнер и додао да га је посебно фрустрирала Немачка, која упркос инсистирању Трампа и других америчких званичника је прилично далеко од испуњења обећања да ће повећати потрошњу на одбрану на два одсто БДП-а.

"Џону Ф. Кенедију је мање времена требало да испуни обећање о одласку на Месец", рекао је Тарнер. Чак су и јавно признати критичари Трампа у Минхену били затечени сигналима европских лидера, па је тако Николас Барнс, бивши амерички амбасадор при НАТО и дугогодишњи дипломата који тренутно ради као професор у школи Харвард Кенеди, рекао је да је забринут због става Макрона према Русији - да Европа треба да се приближи Москви.

Барнс је истакао да је на скупу изостала осуда руског бомбардовања Идлиба, не рачунајући да је Макрон само успут поменуо ту кризу, рекавши да се Париз не слаже са Москвом око тога шта се дешава у Идлибу. Барнс бомбардовање описује као варварски чин истичући да је то створило 800.000 избеглица, највише у сиријском грађанском рату.

"Трагично је то што овде у Европи о томе влада готово тишина", рекао је Барнс.

У ствари, оцењује Политико, ни Макрон, који је добио одушевљени одговор из минхенске публике, ни руски министар спољних послова Сергеј Лавров, који је такође говорио, нису се суочили са било каквим тешким питањима о Сирији. Друго крупно питање које је поделило Минхен била је Кина, а ни Помпео ни амерички министар одбране Марк Еспер нису оставили ни најмању сумњу да Вашингтон сматра Кину "злом светском силом", што је став који не деле бројне државе ЕУ.

Фокус је био и на томе да ли би Запад требало да ризикује инсталирање телекомуникационог хардвера нове генерације из кинеског Хуавеија, за шта САД сматрају да је корак до излагања државе шпијунажи и саботажама. Иако у Вашингтону постоји двостраначки консензус да Кина представља значајну дугорочну претњу - став који су у Минхену артикулисали и Еспер и Ненси Пелоси, демократа и председник Представничког дома, - Европа је дубоко забринута због последица које би Пекинг могао изазове на трговину.

"Морате да схватите када треба да сарађујете са Кином и када требате да се такмичите. Европљани нису успели ни на који начин да формирају такву стратегију", оценио је Барнс.

Прочитајте ОВДЕ    како се то заоштрава ситуација у Сирији.

Извор: Танјуг

Бонус видео

Србија је у катастрофи а може бити и горе ! ! Хана Адровић

Kњигу “Мрежни рат против Срба” можете поручити ОВДЕ.

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА

Urbancube