Објаснила је да је највише прогони звук звоњаве мобилног телефона преминулих пацијената чији ближњи још нису сазнали за њихову смрт и желесу да их још једном чују. У само 24 сата њена објава подељена је 54 хиљаде пута.
"Никад нисам видела овако нешто, никад нисам морала бринути за некога ко је тако здрав, а истовремено смртно болестан. Иначе не радим наинтензивној нези, али сад морам радити јер немамо довољно особља ни опреме ни људи с искуством (а ко би и могао имати искуство за ову врсту болести?). Већ два дана говорим да желим отићи кући, али колега ме сваки пут одговори јер зна колико бих се кајала да престанем помагати. Зато остајем", написала је.
У наставку је открила да јој је ово 11. дан откако брине за пацијенте на интензивној нези и описала колико јој тешко пада рад са смртно болесним пацијентима.
"Бринем за њих до тренутка њихове смрти. Нико још није отишао с нашег одељења осим у мртвачкој врећи. Борим се да схватим какве сврхе има што сам овде. Свакодневно нам долазе људи с тешким респираторним проблемима и јако престрашени. Објашњавам им шта цовид чини телу и који су ризици интубације. Слушам њихове последње позиве члановима породица. Ако ичему служи мој боравак овде, онда је то чињеница да сам им помогла да проведу последње тренутке са својим најближима. Кад умру, њихове ствари су још ту. Мобилни им звоне. Најгоре је кад чујем како неком од преминулих звони мобилни и знам да их неко зове молећи се да му се још само једном јаве", пише Алеиxандреа.
Додала је да се овде не ради само о старим људима.
"Млади су, многи без икаквих медицинских проблема. Физички јаки људи који су радили по пар послова док им цовид није почео уништавати тело. Овај вирус убија. У једном трену то само постане труд да их што дуже одржавамо напола живима. Некад се чини да су наши напори узалудни, али трудимо се јер знамо да бисмо хтели да то неко чини за нас. Као медицинска сестра, видела сам стотине људи како умиру, али обично су окружени члановима породица и могу се опростити. С цовидом није тако, овај пут нема опроштаја. Не могу вам описати колико то боли, колико је стварно и колико се бојим да ће се то догодити и мени. Не могу вас ни на шта натерати, али молим вас да слушате лекаре и схватите ово озбиљно. Срце ме боли због породица које су неког прерано изгубиле, због оних који су болесни и у страху и због свих нас који ћемо ово преживети, али ћемо сигурно добити неку врсту ПТСП-а кад све ово заврши", закључила је.
Прочитајте ОВДЕ
Извор: novosti. rs
