Најновије

"СВЕТ МОРА ДА САЗНА ИСТИНУ": Све више лидера упире прстом у Кину, пљуште критике на рачун заташкавања информација од највећих сила

Аустралијски премијер Скот Морисон затражио је од Америке, Немачке и Француске подршку за међународну истрагу пандемији корона вируса. Он је само последњи у низу светских лидера који су протеклих дана довели у питање одговор Кине на избијање епидемије пре четири месеца.

Коронавирус (Фото: Јутјуб)

Морисон је у одвојеним разговорима са америчким председником Доналдом Трампом, француским председником Емануелом Макроном и немачком канцеларком Ангелом Меркел тражио покретање независне истраге настанка вируса и узрока ширења пандемије, укључујући и одговор Светске здравствене организације (СЗО).

Према његовом плану, СЗО треба дати овлашћења попут оних који имају међународни инспектори за оружје, како би организација могла без сагласности да уђе у неку земљу и спроведе истрагу о избијању епидемије.

Макрон је Морисону поручио да "сада није време за спровођење истраге" и да је хитнија заједничка реакција пре тражења кривца. Међутим, он је само неколико дана раније и сам довео у питање реаговање Кине у раним данима епидемије, алудирајући на заташкавање информација о коме се у последње време у међународним круговима све гласније говори.

У драматичном интервјуу за "Фајненшел тајмс", Макрон је оценио да није сасвим јасно како су кинеске власти поступале током избијања епидемије.

- Очигледно има ствари које су се догодиле, а које не знамо - рекао је француски председник, уз напомену да не треба "бити наиван".

На питање да ли је кинески "ауторитаран одговор" на епидемију разоткрио слабост западних демократија, Макрон је рекао да "нема поређења између отворених друштава и оних у којим се истина потискује".

Он се тако придружио критикама које су на рачун Кине већ стигле из Вашингтона, Лондона и Брисела. Меркелова је позвала Пекинг да буде траспарентан у вези са информацијама о настанку и ширењу вируса.

- Верујем да, што је Кина транспарентнија са причом о пореклу вируса, свет ће брже научити све што треба о вирусу како би га победио - рекла је она.

Британски министар спољних послова Доминик Раб, који на челу државе мења британског премијера Бориса Џонсона док се он опоравља од корона вируса, нешто директније је рекао да ће Кина морати да одговори на нека тешка питања у вези са почетком пандемије, јер ће свет морати да сазна истину о првим данима кризе. Раб је рекао да ће ревизија свих аспеката пандемије, укључујући њено порекло, морати да буде заснована на науци и изведена на "уједначен начин".

Најоштија у критикама је, очекивано, била Америка. Након недеља пребацивања кривице за избијање епидемије на релацији Вашингтон-Пекинг, Америка је задала последњи ударац када су Трампове присталице и сарадници почели да јавно износе верзију порекла вируса која се коси за званичном. Укратко, вирус је "побегао" из вуханске лабораторије удаљене само неколико километара од озлоглашне пијаце која се сматра извориштем пандемије.

Варијације на ову тезу, коју је некад промовисала само шачица анти-кинеских теоретичара завере, сада се неумољиво помињу сваке вечери на "Фокс њузу", телевизији изразито наклоњеној председнику. Сам Трамп је изнео нејасне алузије на "лабораторијски сценарио", али су други званичници, посебно државни секретар Мајк Помпео, били директнији и сада притискају Пекинг захтевајући одговоре.

Америчке обавештајне агенције не одбацују ту теорију у потпуности. Заправо, месецима су је детаљно истраживали тражећи доказе. Ипак, неколико извора потврдило је за разне америчке медије потврдило да до сада нису успели да пронађу ниједан.

Кина све ове оптужбе брзо одбацила, али јој никако не иду на руку недавне вести о томе да је централна власт ставила под своју контролу сва истраживања о пореклу вируса у земљи, то што је број жртава у Вухану ревидирала и повећала за више од 50 одсто, као и то што се појављује све више доказа да је у раним данима епидемије покушала да прикрије податке и завара светску јавност о размерама које она може да поприми.

У међувремену, амбасадорка Кине у Великој Британији Чен Вен рекла је да Пекинг не прихвата позиве да се у Кини спроведе независна међународна истрага о пореклу корона вируса.

Чен је за Би-Би-Си изјавила је да су позиви да се спроведе таква истрага политички мотивисани. Она је рекла да би таква истрага одвратила кинеске власти од борбе против саме пандемије Ковид-19.

- Тренутно се боримо против вируса и концентрисали смо све наше напоре у тој борби. Зашто причати о истрази о томе? То не само да би одвратило пажњу, већ би одвратило и ресурсе Пекинга у борби са корона вирусом - нагласила је Чен.

Она је упозорила и да су бројне непотврђене теорије и дезинформације о настанку корона вируса нешто слично "политичком вирусу", опаснијем од самог Ковид-19.

Европа се "враћа кући"

Са предвиђеним низом самита који би кулминирао са посетом Меркелове кинеском председнику Сију Ђинпингу, ово је требало да буде година европско-кинеске дипломатије. Уместо тога, у светлу пандемије и критика на рачун понашања Кине, ЕУ дипломате сада говоре о могућој "релокацији", односно повратку производње из Азије и удаљених земаља на европско тло.

Тако је Кина нарушила међународно поверење баш у тренутку када је требало да покаже да је спремна да преузме глобално вођство. На терет јој се, поред заташкавања, ставља и "ширење пропаганде" о супериорности комунистичког режима над демократијом у борби против здравствене кризе.

Сада европски политичари наводе да се производња мора вратити у Европску унију, страхујући да су нарушили сигурност прекомереним ослањањем на Кину. Европски комесар за унутрашње тржиште Тијери Бретон признао је, како преноси "Политико", да је Европа можда отишла предалеко у глобализацији и постала превише зависна од једне земље, једног континента.

За многе бриселске званичнике, највеће разочарење била је немогућност Европе да сама направи маске за лице или основне хемикалије за лекове, а слике медицинских сестара које уместо заштитне опреме носе кесе за смеће остаће још дуго урезане у свест креатора европске политике.

Идеја о "релокацији" дуго је провејавала у Бриселу, међутим, беспомоћност у вези са медицинским потребама убрзао је ову расправу. Француска и Немачка брзо су препознале фармацеутски сектор као кључно подручје где поновно враћање производње у ЕУ земље има смисла.

Можда најјачи знак промене европског размишљања јесте то што је Меркелова, заједно са Макроном, позвала на економски суверенитет Европе.

Прочитајте ОВДЕ   зашто Шведска хрли ка катастрофи.

Извор: Блиц

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА