Најновије

КАКО ЋЕ ИЗГЛЕДАТИ ВАСКРС 2020: Верници збуњени док од СПЦ још чекају конкретне одговоре

Како ће изгледати Васкрс 2020. године усред ванредног стања питање је које сви хришћани овог света тренутно постављају, свесни да савршен одговор вероватно не постоји. Уколико се тај дан не причесте и не оду у храм, хоће ли издати своју веру и 2.000 година дугу традицију? А ако то учине, хоће ли тиме довести у проблем своје свештенике и изазвати осуду дела друштва, односно - хоћи ли то друштво увести у грех? И то на дан када треба да буду примери радости и мира?

Илустрација (Фото: Јутјуб)

Док ће већина хришћана највећи празник прославити ове недеље, 12. априла, они који се налазе на врху православних цркви имају још непуне две седмице да донесу коначна упутства за своје вернике. А свака земља, засада, мисли другачије.

На Васкрс и целу Страдалну недељу литургије ће се вршити иза затворених врата, одлучио је Свети Синод Грчке православне цркве, док ће се сама Васкршња литургија уз присуство верника одржати 26. маја, уколико то рестрикције поводом епидемије дозволе.

Украјински председник тражио је од Цркве да предложи "Пасху код куће", док Руси још увек немају јасан став. РПЦ је засада само позвала своје вернике да се припреме на то да ће се Света литургија на Васкрс преносити путем медијских сервиса, јер им неће бити дозвољено да дођу у храм.

Какво ће упутство добити православни верници у Србији и даље није познато.

По први пут су у својим животима, а можда чак и у историји, храмови су у Србији у недељу били недоступни вернима. За утеху су имали ТВ пренос, звук звона и сазнање да се молитве ипак и даље служе. Причешћивање се осталих дана поста, по благослову СПЦ и захтеву верника, врши код куће, баш као и Света тајна исповести.

Зашто 26. мај? 

Православци у Србији, који не крију да су збуњени, свесни да по свој прилици причешћа на Васкрс неће бити. Међу собом сада деле сваку доступну информацију. Једна од њих је и питање да ли је "одлагање Васкрса", какво је усвојила Грчка, и овде могућа опција?

Наиме, по предању, Христос је још 40 дана након Васкрсења јављао својим ученицима и саветовао их да се не удаљују од Јерусалима. Отуда се Васкрс слави све до Вазнесења, а верници се поздрављају са "Христос Васкрсе". Вазнесење увек пада у четрвтак 6. недеље по Васкрсу - ове године то је 28. мај. Ипак у ноћи између уторка и среде (26. и 17. маја 2020.) држи се оданије - задњи дан када верници могу да пропрате Васкрс, а да то има смисла. На оданије се врши иста служба као на васкршње јутро.

Верници имају различите ставове

А без конкретних одговора и упутстава од стране Цркве, сами верници раде исто оно што су радили на почетку ванредне ситуације - држе се основних постулата своје вере и начина на који је практикују.

- Не знам, збуњени смо. Замена за литургију у суштини не постоји, зар не? Суштина литургије је евхаристија, тј. причешће. Како ће то изгледати када на Васкрс свештеник каже: "Са страхом Божијим и вером приступите", а онда се окрене, а у цркви нема никога? А преко ТВ-а нико не може да приступи. То је тешко и замислити. Боље је, опет, имати макар и такву молитву, него никакву. Али не могу да се не запитам - да ли тиме, на неки начин, потиремо нашу веру? - каже Павле М.

- Свакако да треба слушати струку и лекаре. Исус је рекао "Цару царево, Богу Божије", па ваљда онда и "лекару лекарево". Нема особе на овом свету која жели да се зарази, а камоли још да зарази неког другог. Мислим да би требало да останемо у кућама, појачамо веру и баш због свега овог будемо бољи него икада, а кад се коначно вратимо у своје цркве, да их никада више не узмемо здраво за готово. Да нас никада више не мрзи да устанемо у недељу или да тражимо било какав други изговор. Предуго смо запостављали литиргије, ни не слутећи колико нам лако могу бити ускраћене - каже Милица Д.

- У почетку нисам, али сада апсолутно разумем СПЦ и зашто су увели овакве мере. Онај који верује зна да се неће заразити од путира, али сасвим је могуће да се на путу до цркве зарази у продавници, на улици, сутрадан на радном месту... А сви би потрчали да кажу како се заразио на причешћу. Након силних неправедних и необјективних напада које православни свет трпи протеклих недеља, након изругивања коме су изложени наши свештеници, а која увек долазе од стране оних који не желе да науче и разумеју шта је хришћански живот, сасвим сам уверена да би поједини медији и та врста анонимне масе једва дочекали да оптуже СПЦ за ширење заразе. Ионако стално траже разлог да им Црква за нешто буде крива... - истиче Драгана М.

- Није ми јасно. Могли смо да се причестимо у суботу или данас на Благовести... Због чега онда удар на недељу? Пре бих разумео да су увели 24 сата забрану, него да је једино јутро у коме не смеш напоље буде оно недељно, које треба да посветиш Богу - пита се Слободан С.

- У Васкршњој беседи Светог Јована Златоустог се на причешће позивају сви хришћани, који су постили и који нису. Како онда да се не причестимо на Васкрс? И није само реч о Васкрсу. Како у петак плаштаница, како Велико бденије на Велики четвртак? А то је увек увече, тј. након почетка полицијског часа - подсећа Стефан К.

- Ово је време у коме морамо оно што нам Црква каже схватити као послушање и бити уз њих - истиче Оља С.

- Не знам како ће бити, само се надам да ћемо бити једнаки. Не би било праведно да ове недеље римокатолицима и протестантима службе буду ускраћене, а да се онда нама дозволе седам дана касније - мисли Лела Б.

- Чекамо да чујемо шта ће нам Црква рећи. Са једне стране Васкрс без литургије и причешћа нема смисла. Али да ли бих прекорачио мере да бих тај дан отишао у цркву, вероватно не. Не желим ни да своје свештенике уводим у проблем или да саблажњавам неког полицајца који ће ми написати пријаву за кршење полицијског часа, неког судија који ће то процесуирати... Не плашим се казне, али шта сам урадио ако сам неког свог брата или сестру увео у грех? Бојим се да тако нећу бити добар хришћанин, добар верник - каже Драган Т.

Васкрс код куће - крај хришћанства

Док православни верници у Србији стрпљиво чекају шта ће им СПЦ одлучити, ослушкују и шта свештенство ван наше земље говори. Последњих дана се на групама на друштвеним мрежама наочито дели текст протојереја Андреја Ткачова, који важи за једног од најпознатијих мисионара и проповедника данас.

Овај свештеник Руске Православне Цркве је у изјави коју је дао за Цариград ТВ рекао како је идеја Васкрса код куће (коју је конкретно предложио председник Украјине Володимир Зеленски) због заштите од корона вируса води ка крају хришћанства.

- Васкрс је празник победе живота над смрћу. Истина? Истина! Хришћани су они који верују у Исуса Христа, Сина Божијег, као победиоца смрти, Онога Који је победио смрт Својом смрћу, и Који дарује живот. Истина? Истина! Зато ми одлазимо у храмове за време Васкрса да заједно прославимо Христову победу над смрћу. Истина? Истина!

Према свештенику, пројекат ''Васкрс код куће'' је апсурдни моменат у ком ''хришћани, који имају ужас да се разболе и умру, буквално из страха од смрти, одбијају да прославе Христову победу над смрћу“.

- Искрено говорећи, не могу да замислим већи апсурд. Сећам се речи Григорија Паламе, који каже да ако нисмо чедни, нико нам неће веровати да је Христос рођен од Девице. Слажем се са њим... И исти Григорије Палама каже да нам нико неће веровати да је Христос васкрсао из мртвих ако имамо страх од смрти  - подсетио је мисионар.

Свештеник Андреј је додао да се сви људи плаше смрти, али савршена љубав протерује страх.

- Па испада да ако изненада Васкрс прославимо код куће (не искључујем такву могућност), испашће да смо уништили све. Биће уништено на таквом нивоу, да смо из страха од смрти, ми одбили да истински верујемо у Победиоца смрти - рекао је свештеник, преноси портал СПЖ.

Он је истакао да су чак и у опкољеном Лењинграду, под сталним гранатирањем, људи који су били исцрпљени од слабости и глади, ишли у цркве и држали богослужење у данима Христовог Васкрсења и Њаговог рођења.

- Ако сте читали историју опкољеног Лењинграда, лешеви су лежали по улицама. Снабдевање водом је било блокирано, све је било ледено, а шетачи у сенци, који мало личе на људе, шетали су улицама; град је био засут гранатама и бомбама. У граду се још увек могу видети комеморативне плоче на којима пише: „Идите на другу страну коју су бомбардовали“. Ипак, храмови су били отворени. И Васкрс и Божић су се тамо славили - рекао је свештеник Андреј.

Он је скренуо пажњу верницима да се у Москви у 30-им и 45-47-им годинама 19. века, када су се "услед колере поремећаји каскадирали", цркве нису затвориле и никоме није пало на памет да прослави Васкрс код куће.

- Ако хришћани од страха од смрти одбију да прославе Васкрслога, то ће бити крај хришћанства. Можда смо томе сведоци и сада пред очима. Предлажем вам да добро размислите о томе. Ако се стидите, онда сте још живи  - рекао је свештеник Андреј.

Брнабићева открила мере о чијем се увођењу размишља. Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Телеграф

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА