Министров оптимизам не само да добацује до 2025. већ важи и на кратак рок.
„Желимо да уопште не буде пада БДП-а ове године. Ако у доба највеће економске кризе то остваримо, ми смо победили. Ако то успемо, онда идемо на оне стопе раста од 7,5 одсто које нам дају за право да кажемо да се веома брзо приближавамо стандарду развијених земаља“, поручио је Мали иако је пре само неколико недеља при изради ребаланса буџета његово министарство претпоставило пад БДП-а од 1,8 одсто, а пре неколико дана НБС је проценила пад на 1,5 одсто.
Економисти са којима је вођен разговор пак гаје поприличну дозу скепсе ка обећањима или жељама министра и што се тиче овогодишњих, а још више успеха за пет година.
Економиста Млађен Ковачевић истиче да политичари увек обећавају, а што је дужи рок лакше то раде.
„Нико живи не може да предвиди шта ће бити са кризом, посебно у еврозони одакле су наши највећи трговински партнери. За нашу индустријску производњу од пресудног значаја је стање у Немачкој и Италији, јер иако се формално воде као наше фирме, велики број фабрика зависи од производње у овим земљама. Осим тога убеђен сам да ће прилив страних директних инвестиција да се смањи због кризе у ЕУ“, истиче Ковачевић указујући и на смањење дознака у наредном периоду услед повратка великог броја наших људи из иностранства.
„Све више страних експерата тврди и да ако се за два-три месеца заврши пандемија, да ће опет бити потребно две-три године да људи почну поново да купују аутомобиле, на пример. Такође нисам баш ни сигуран у тако брзи опоравак у 2021. какав најављује ММФ“, упозорава Ковачевић додајући да не верује ни да су и власти сасвим убеђене у то што причају већ више то служи за психолошко подизање становништва.
Када је објављен програм Србија 2025. са великим државним инвестицијама и амбициозним циљевима, многи су га упоредили са националним инвестиционим планом од пре мало више од деценије који је неславно завршио. Економиста Љубомир Маџар истиче да тај програм није био изводљив ни пре епидемије, а поготово после.
„То је фантазија без основа у економској реалности и није јасно како су израчунате стопе раста и остали повезани показатељи. Да има економског упоришта онда би уз пројекцију објавили и како су дошли до тих бројева и да ли је то научно исправно. Међутим, осим својих жеља нису нам понудили ништа друго, никакву анализу, па ни нема могућности за дубљу расправу“, указује Маџар примећујући да разумном човеку није јасно како излазе са таквим цифрама у јавност.
И Саша Ђоговић из Института за истраживање тржишта истиче да је и без кризе тај план био тешко остварив, али указује и на суштинску мањкавост државног плана.
„Држава треба да отвори простор за развој домаћег предузетништва и да им фискалном релаксацијом омогући повећање зарада. А код нас је обрнуто, јавни сектор се диже, а приватни гуши. Држава покушава да буде главни играч на тржишту и да од владе зависи колика ће плата да буде, уместо да сами тржишни играчи то одреде“, оцењује Ђоговић додајући да се у привредном развоју морамо ослонити пре свега на домаће предузетнике, док стране инвестиције могу бити само подршка развоју.
Евростат је током викенда објавио процене привредног раста у првом тромесечју по чланицама и квартални БДП Уније био је за 3,2 одсто мањи него у истом тромесечју прошле године. Највећи раст од јануара до марта остварила је Румунија са 2,7 одсто.
Тврдње наших политичара је да је Србија у првом тромесечју остварила раст од пет одсто, али тај податак се није нашао у табели евростата, јер су тамо флеш процене, а наш Завод за статистику је одустао од објављивања флеш процена.
Саша Ђоговић истиче да прво тромесечје јесте било добро делом због погодних временских услова за грађевинарство и ниске базе од прошле године када је неколико важних фабрика радило ремонте, ипак Ђоговић изјаву да можемо да годину завршимо у плусу и без рецесије оцењује као „немогућу мисију“.
„ЕУ је у рецесији, Русија, САД, наши најважнији трговински партнери, па чак и све земље у региону су у минусу, а то значи смањење тражње за нашим производима. Немогуће је обезбедити раст ове године, али све је могуће у предизборној кампањи“, поручује Ђоговић додајући да се пад представља као раст и да уопште живимо у неком паралелном универзуму и под „орвеловском офанзивом на друштво“.
И економиста Данило Шуковић каже да су нам све институције прогнозирале бољу ситуацију него у другим европским земљама, али да је неозбиљно прогнозирати шта ће бити за пет година, када на глобалном нивоу постоји толико неизвесности да се не зна ни шта ће бити за две године, а камоли за пет.
„Неозбиљно је давати прогнозе до 2025. године, јер ми смо мала земља јако зависна од спољнотрговинске размене и без импулса из иностранства по питању инвестиција и тражње ми не само да не можемо да рачунамо на високе стопе раста, већ питање да ли уопште раста и може бити. Када нешто не контролишете, неозбиљно је давати прогнозе у вези тога“, подсећа Шуковић уз коментар да не разуме изјаве у којима ћемо ми неког да победимо.
„Треба да се боримо да будемо што бољи, а не да се наводно боримо или побеђујемо некога.“
Шта је посланик у Бундестагу рекао за Косово, сазнајте ОВДЕ!
Извор: danas.rs
