Ипак, показало се да нагиње непотизму и да је немоћан да заузда олигархе, коментарише новинар Дојче Веле Ојген Тајзе.
Од првог дана на функцији је Володимир Зеленски чинио је све како би се разликовао од претходника Петра Порошенка. Већ је његов говор на инаугурацији 20. маја прошле године био сушта супротност ратоборној реторици Порошенка, који је неславно изгубио изборе покушавајући да се наметне као неприкосновени вођа у борби против руске агресије.
Зеленски је први украјински председник који наилази на велику подршку како на западу, тако и на истоку земље. Он се обраћа и Украјинцима којима је руски матерњи језик. Држао се подаље од клинча у којем су се нашли поборници независне украјинске цркве и они који су везани за Московску патријаршију.
Ипак, осим те помирљивости, тешко је сетити се других успеха Володимира Зеленског у првој години мандата. Првих месеци му је додуше пошло за руком да настави замрзнуте реформе, али је биланс после пуне године разочаравајући.
Ниједан украјински председник није имао овакве предуслове за прави нови почетак након скоро три деценије корупције, непотизма и неправде. У првом говору је бивши комичар Зеленски за беду оптужио "стару елиту", "системске политичаре", и обећао нову еру у којој би сви Украјинци коначно били једнаки пред законом.
Први потез било је распуштање парламента и, пар месеци касније, његова новооснована партија је освојила већину у Врховној ради. То су невиђено јаке карте за промене.
Но убрзо се није дало сакрити да се "нова елита" у суштини састоји од председникових блиских пријатеља и некадашњих партнера из шоу-бизниса. Десетине посланика владајуће странке "Слуга народа", назване по популарној комедији у којој је Зеленски глумио, затим његови саветници па чак и шеф тајне службе СБУ - сви долазе из телевизијске продукције "Квартал 95", која припада Зеленском.
Осим пријатељима, Зеленски никоме не гарантује континуитет на функцији. Министри и гувернери се као на траци именују и смењују па се народ пита да ли се уопште исплати памтити им имена. Истовремено су отпуштени сви реформски настројени функционери чија су имена макар знали у западним амбасадама.
Бивши комичар је у маниру бразилског десничарског аутократе Болсонара чак двапут сменио министра здравља током пандемије. Сличном брзином окреће се вртешка функционера у Министарству финансија и то усред преговора са Међународним монетарним фондом о новом програму помоћи. И као да то не уноси довољно нервозе у привреду, председник је недавно отпустио једног реномираног реформисту који је са чела царине и пореске службе послао јаке сигнале у борби против корупције.
Најаве промена су биле гласне, али су се Зеленски и његова парламентарна већина брзо показали као безуби тигар у односу на украјинске олигархе. Више од четвртине његових посланика одбило је послушност када је Зеленски хтео да прогура закон о банкама који је тражио ММФ јер тај закон мрси рачуницу Игору Коломојском, најмоћнијем тајкуну у земљи.
Коломојски, власник медијске империје, пре избора био је најважнији савезник Зеленском. Но од када су заратили, председник више нема стабилну већину у парламенту.
Зеленски више ништа не може да уради уколико не склапа закулисне компромисе. Украјинска политика се тиме враћа старој мустри: Зеленски, као и бивши председници, све више личи на посредника између олигарха.
Они знају да узврате доброчинство: један је рецимо купио станове за морнаре који су ослобођени из руског заробљеништва, други је купио возила за распале болнице, а трећи је обезбедио заштитне маске за лекаре који би се иначе голоруки сударили са короном.
Али то није системско решење. Ребус је како Зеленски мисли да збиља реши проблеме у здравству и другим секторима. Овај председник нема план.
Прочитајте ОВДЕ причу о крађи совјетског Мига.
Извор: Дојче Веле
