Већина мера неједнакости укључује само новчани доходак и показују удео дохотка пре опорезивања од највише 1 посто, што је око 500.000 људи, који је и даље стабилан и износи око 14 посто, још од завршетка 1990.-их. Неки су се послужили тим подацима како би тврдили да је забринутост, због пораста неједнакости, претерано надувана.
Но, ново истраживање Аруна Адванија из истраживачког центра Кејџ, на Универзитету Ворвик, Ендија Самерса из лондонске школе економије и Адама Корлета из фондације Ресољушн, уз помоћ комбинације нових доступних података порезног стања од ХМРЦ-а, успели су сабрати све те ”сирове” податке о дохоцима с капиталном добити оних с високим примањима.
Њихов рад показује јаснију слику растуће неједнакости, с тим да се укупни удио накнада најбогатијег 1 постотка, у последња два века повећао с 14 на укупно 17 посто. Добит од капитала прикупља се када људи продају имовину, што може бити било што, од свеукупних послова до деоница и удела, за већу цену него што су то првотно платили. Прилагођавање за укључивање капиталне добити у мери неједнакости важна је, будући да истраживање стручњака такође показује да они најбогатији све чешће у овоме облику убиру своју накнаду, уместо кроз облик плата или бонуса.
Партнери приватног капитала познати су по томе што главнину своје исплате преузимају у облику такозваних “пренесених камата”, на својим инвестицијским портфељима пословања, што значи да плаћају нижу стопу пореза.
Стопа пореза на добит у Великој Британији износи 20 посто у односу на 45 посто за највишу стопу пореза на доходак. У 2017. и 2018. години забележено је 55 милијарди фунти опорезиве добити од капитала, више него двоструко више од износа забележеног само пет година раније.
”Јасан већи део добити долази од пословне активности, а не од пасивних улагања, што често одражава избор за примање накнаде у облику добити, а не плата”, кажу стручњаци.
Повећавање неједнакости код укључивања капиталне добити
Унутар горњих 1 посто, образац растуће неједнакости још је израженији, говоре стручњаци, при чему се удео горњег дела врха, од 0,1 посто повећао са 6 на 8 посто, док се удео горњег дела врха од 0.01 посто повећао с 2 на 3.5 посто.
Просечна укупна накнада оних који спадају у 0.1 посто, што је око 5.000 људи, порасла је од 1997. године, са 4.9 милиона на 8.4 милиона фунти.
Адам Корлет, рекао је да подаци, који иду до 2017. и 2018., предлажу дневни ред политике опорезивања, коју се треба применити након што прође криза узрокована Ковид-19.
„Сада знамо да је најбогатијих 1 посто чак богатије него што смо мислили раније, што је 1 фунта од 6 фунти добијеног опорезивог дохотка, док је удео у приходу најбогатијих који заузимају 0.1 посто заправо нарастао за готово 50 посто више него што смо мислили“, рекао је.
„Та би лествица неједнакости требала бити решена након што прође ова пандемија“.
Др. Адвани је изјавио да би подаци такође требали подстакнути на преиспитивање учинка година штедње након 2010. године и тврдњи разних конзервативних министара о томе да се није повећавала неједнакост.
“Службене статистике о учинку штедње говоре да су се сви ”налазили у истом чамцу”. Но наше извештај открива да то једноставно није био случај”, каже др. Адвани.
“Када узмете у обзир доходак од капиталне добити, онда се види да је најбогатијем јелу ишло врло добро, а да је неједнакост наставила расти”.
Прочитајте ОВДЕ зашто су Французи у колапсу.
Извор: logicno. com
