Како су се времена само променила.
Њихови покушаји да заједнички реформишу, оживе и ојачају ЕУ наспрам јаке струје популизма и шока од изласка Велике Британије до сада нису постигли много.
Немачка канцеларка очигледно није била спремна да пружи подршку замишљеним циљевима француског председника за Европу.
Али прошле недеље они су најавили нови француско-немачки план.
Овај пут није могло да буде јавних излива нежности, јер су лидери обелоданили предлог за економски опоравак Европе разорене корона вирусом преко одвојених видео линкова.
Комисија ЕУ, рекли су они, треба да позајми 500 милијарди евра од финансијских тржишта да би финансирала овај подухват.
У немогућности да стоје раме уз раме, Макрон и Меркел су, ипак, договорили компромис који је затекао многе аналитичаре – поготово зато што представља значајан заокрет у ставу немачке канцеларке.
Како ће то функционисати?
Немачка лидерка одувек се опирала обједињавању дуга ЕУ.
Идеја да богатије земље чланице треба да буду одговорне за дуговања и пропусте сиромашнијих није добро пролазила у Берлину, док је идеја „корона обвезница“, које су енергично тражиле бројне чланице, терала министре да испљуну кафу у шољу.
Овај предлог је другачији, али му је суштина и даље дељење дуга.
Новац, који ће бити издвајан у облику грантова, стајаће у буџету ЕУ и бити исплаћиван из њега, а свака земља ће на себе преузети исплату пропорционално постојећем доприносу заједничком талу.
Немачка, као највећи нето улагач, биће стога подложна већим исплатама.
Нису сви задовољни. Италија каже да би план требало да је амбициознији, док четири друге земље, укључујући Аустрију, желе да помоћ буде у кредитима а не грантовима.
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лејен поднела је у среду властити предлог како би фонд за опоравак и преправљени буџет могли да функционишу.
Она је предложила фонд од укупно 750 милијарди евра, од чега би 500 милијарди било утрошено на грантове а 250 милијарди на кредите.
Зашто баш сада?
Очигледна промена мишљења Меркелове показатељ је њене забринутости за правац у ком се креће ЕУ после Брегзита.
Немачки политичари били су затечени скорашњим степеном непријатељства које је дошло из Италије и уплашени могућношћу да популисти у јужноевропским земљама ојачају услед кризе од корона вируса.
Макрон није случајно поменуо да треба научити лекције из финансијске кризе, када је, како каже, реакција Европе повећала неједнакост и нанела штету њеном суверенитету.
Меркел, која се лагано приближава крају последњег мандата наредне године, жели да за собом остави извесно наслеђе и у скорашњим говорима недвосмислено је ставила до знања да је усредсређена на довођење блока у ред.
Неки кажу да ју је на то можда навела скорашња пресуда немачког уставног суда. Суд је пресудио да програм стимуланса Европске централне банке преко куповине обвезница делом крши немачки устав.
Меркел такође кује док је политичко гвожђе код куће још вруће.
Начин на који решава кризу око пандемије подигао је у небеса подршку коју јавност указује њој и њеној партији.
И као што Меркел воли да понови: „Немачка напредује само ако ЕУ напредује“.
Како реагују Немци?
Француско-немачки предлог прошао је добро код домаће публике. Анкете јавног мњења сугеришу да су се Немци загрејали за ову идеју.
Помаже то што, како је берлински Немачки институт за економска истраживања приметио у интервјуима, Немачка неће бити директно одговорна ако још једна држава банкротира и то што овај план не значи заједничку одговорност.
Било је запањујуће мало политичких напада, а чак је и њен агресивни бивши министар финансија Волфганг Шојбле наводно подржао овај план.
Корона вирус је изменио много тога овде, укључујући политичаре који су се недавно сложили да одустану од дуго негованог принципа непреузимања новог дуга како би се финансирали домаћи економски пакети помоћи.
Није да се потпуно разрађени планови неће наћи под лупом.
Катја Лајкерт, потпредседница Меркелине посланичке групе ЦДУ-ЦСУ, поздравила је иницијативу као „значајан политички гест који ће помоћи обнављању политичког поверења у будућност Европе“.
Али најважније од свега, имајући у виду да ће новац бити додељиван у форми грантова регионима и индустријама за које се сматра да су били најтеже погођени кризом, Лајкерт каже да ће „условност такође бити веома важна“.
Она каже, на пример, да би фонд требало да се користи за „омогућавање будућих улагања… у дигитализацију или трансформацију у одрживу економију“.
И док она истиче да међу гласачима примећује „огромну подршку европским решењима у време кризе“, Лајкерт додаје да је она ограничена и каже да „морамо да се постарамо да повећана јавна потрошња на европском нивоу ствара европску додату вредност“.
Зашто тек предстоји убеђивање
Европска такозвана „штедљива четворка“ наставља да се противи плану, забринута да ће то створити будући преседан.
Лидери Аустрије, Данске, Шведске и Холандије можда су чули како Меркел говори да је ово једнократни инструмент за изузетна времена, али, макар јавно, одбијају да јој поверују.
Наћи ће се, међутим, под огромним притиском да пристану, сада када су се два највећа тешкаша из блока сложила око плана који се савршено уклапа – неки би рекли чак сумњиво савршено – у жеље Урсуле фон дер Лејен.
Није случајно да су, пре смртоносног јуриша Ковида-19 преко средњевековних дворишта и саобраћајем загушених европских авенија, Меркел и Макрон одабрали да одрже онај самит баш у Ахену.
Недалеко, у његовој катедрали, леже остаци Карла Великог, ратничког краља који је први ујединио – не увек на дипломатске начине – већи део онога што данас препознајемо као Европу.
Будући да су се прошле године очигледно задовољили простим призивањем древног духа, врло је могуће да су Француска и Немачка коначно спремни да заједнички приону на посао.
Руска флота добила најновију атомску подморницу! Више о томе ОВДЕ.
Извор: Би-Би-Си на српском
