Најновије

РЕЧНИ МИНОЛОВЦИ ТИПА "НОВИ САД" И "НЕШТИН": За њих су били заинтересовани и суседи и земље Блиског истока! (ФОТО)

Србија, према дужини пловних река налази се у самом врху европских земаља. Чак три које протичу кроз њу имају статус међународног пловног пута. То су Дунав, Сава и Тиса, које заједно са реком Бегеј укупне дужине 949 километара и пловних канала система Дунав-Тиса-Дунав дужине 664 километра, чини укупан збир од 1.623 километра укупне дужине пловног пута кроз Србију. Све побројане реке припадају дунавском сливу, што омогућава повезивање са свим подунавским и приобалним земљама које излазе на Црно Море. Такође каналска веза Рајна-Мајна-Дунав омогућава повезивање Србије са земљама које излазе на Северно море, што јој даје изузетан геополитички значај, као најважније европско чвориште у речном саобраћају.

Речни миноловци (Фото: mod.gvo.rs)

Распадом СФРЈ, Србија је једини излаз на отворено море имала преко Црне Горе. Међутим сложени политички односи који су почели 1997, нарасле тензије које су кулиминирале прво преименовањем СРЈ у Државну заједницу Србија и Црна Горе, а онда и једностраним референдумом са којим је Црна Гора 21. маја прогласила самосталност утицали су да Србија изгуби излаз на Јадран. Овај чин донекле је отрезнио поједине структуре које су схватиле да иако Србија нема више море, има реке које имају вишеструки значај који ће се само повећавати у 21. веку. Економски и туристички потенцијал потребно је заштитити, а у ту сврху у Србији је остала Речна ратна флотила, са јаким борбеним потенцијалом у односу на део комшилука, ако ту изузмемемо Румунију.

Речна ратна флотила после агресије (бомбардовања ко како преферира опаска аутора) НАТО пакта 1999. налазила се прво у саставу Прве армије. То је потрајало до 2002. године када је започела прва реорганизација Војске Југославије 19. фебруара 2002, када Речна ратна флотила прелази у састав Сектора ратне морнарице Генералштаба Војске Југославије, пошто је издвојена из састава Прве армије и после 40 година вратила се у свој матични вид.

Наредне 2003 уследиле су крупне политичке промене. Формирана је Државна заједница Србије и Црне Горе 4. фебруара 2003, која је довела до нове организације војске, али овај пут према НАТО стандардима. Укидањем секторске организације у Генералштабу Војске СЦГ, Речна ратна флотила се прво претпочињава Београдском, а после његовог укидања и Новосадском корпусу, да би се затим припала корпусу Ратне морнарице, односно Команди Ратне Морнарице, у другој фази реформе Војске Србије и Црне Горе, која је почела да се спроводи од 2005. Тај период од годину дана често је иронично исмејаван у српским медијима, да Речном Ратном флотилом командују: „они доле“ у Кумбору, и да ли они знају шта се дешава горе на рекама?!“. Фаза развијања РРФ као снага Морнарице прекида се распадом заједнице Србије и Црне Горе, а једница формирањем Војске Србије бива претпотчињена Команди оперативних снага која се налазила у Крагујевцу, а затим наредне 2007. РРФ из чијег наслова се брише префикс „Ратна“ улази у састав Команде копнене војске у рангу батаљона.

Те 2006. медији почињу по први пут да откривају значај река и доста текстова написанао је на тему да ли Србија треба да сачува овај вид оружаних снага, као неку наследницу морнарице иако немамо море. Доста је прилога објављено на тему Речне флотиле и њене улоге и значаја у плановима одбране Србије.

Речна флотила из ранга батаљона 2. октобра 2008. бива преформирана у бригаду, а у њен састав улазе понтонирске једнице (први и други батаљон). Свечаност је одржана у Новом Саду када је јединици тадашњи Начелник Генералштаба генерал-мајор Здравко Понош уручио војну заставу. Те исте године припадници речне флотиле добили су и поморске чинове, са чиме је била остварена жеља да се настави неки континуитет са морнарицом, која више није постојала.

Речна флотила Војске Србије у свом саставу наследила је сва пловна средства која су примљена у наоружање у време ЈНА, осим једног брода који је примљен 1996 у састав тадашње РРФ. Капитални бродови РФ су постали речни миноловци типа „Нештин“, који су касније преименовани у вишенаменске речне бродове. Управо овде ћемо представити овај миноловац (вишенаменски брод) који чини окосницу одбране Саве, Дунава и Тисе.

Речни миноловци (Фото: mod.gvo.rs)

Речни миноловци типа Нештин

Од формирања Речне ратне флотиле основни задатак, који се није мењао ни до данас остао је: запречавање унутрашњих пловних путева, противминска дејства (претраживање, разминирање и провођење бродова иза миноловки), ракетно – артиљеријска дејства по циљевима на води, копну и ваздушном простору, превожење људства и технике, диверзантска и противдиверзантска дејства на рекама и унутрашњим пловним путевима.

Развој минског наоружања, у савременим условима ратовања на унутрашњим пловним путевима и схватање значаја река и канала за одбрану земље, а посебно после совјетске инвазије на тадашњу Чехословачку 1968. утицали су на измену концепта одбране унутрашњих пловних путева. Миноловци типа „301“ којих је у саставу РРФ ЈНА било 12 нису више могли да испуне ни један од захтева савремене противминске борбе, јер су се појавиле модерније речне мине са осетљивим минским упаљачима, а пловила су била стара. Тад су већ имала око 20 година у просеку. Нужност је налагала да на тад југословенским рекама морамо имати савремене миноловце, који ће бити опремљени савременом опремом за противминску борбу, крцање и полагање речних мина, као и наоружањем за дејства против циљева у ваздуху и копну (приобалном делу).

Пројектовање новг типа миноловца поверено је било Бродарском институту Ратне Морнарице, уз ангажовање стручњака из многих фирми од којих данас већина и не постоји, а који су производили специјалну бродску опрему неопходну за овакав тип брода. Градња бродова поверена је Бродоградилишту „Бродотехника“ у Београду.

За потребе Речне ратне флотиле изграђено је шест пловних јединица: РМЛ-331 „Нештин“; РМЛ-332 „Мотајица“; РМЛ-333 „Белегиш“; РМЛ-334 „Босут“; РМЛ-335 „Вучедол“ и РМЛ-336 „Ђердап“.ови бродови ушли су у састав Речне ратне флотиле у периоду од 1975 до 1980. године. Паралено са градном речних миноловаца за потребе РРФ покренута је у истом бродоградилишту и градња бродова за потребе извоза у Мађарску шест пловних једница и Ирак такође шест, али испоручена су три брода (више о ирачким Нештинима нешто касније).

Бродска опрема

Речни миноловац кад је почео да се гради опремљен је био тад савременом опремом за навигацију, везу, погон, средствима за борбену отпорност брода и средствима и опремом за вез, сидрење и управљање бродом.

Радар „дека“- ПП-1216: Ради се о речном навигационом радару произвођача Децца Радар Лимитед. Састоји се од: антене, антенског погонског склопа са примопредајником, антенским примопредајником и показивачем. Радар има фреквенцију 9415-975 MHz. ширина снопа зрачења у хоризонталној равни је 1,2 степена, а у вертикалној 20 степени. Импулсна снага предајника је 3kW, а пријемник је са логаритамском карактеристиком у балансном снопу, подешавање пријемника је ручно, а индикација подешености је помоћу магичног ока. Катодна цев има пречник 205 мм, осветљење скале је обезбеђено, раздвајање објеката по даљини је 10 м на подручју даљине 500 и 1.000 метара при рефлексној површини циља до 10 метара квадратних. Подручје даљине показивача је 500, 1000, 1.600. 2.000, 3.200, 4.000, 8.000, 16.000 и 32.000 метара.

Инфрацрвени уређај „хмељ II“: служи за одржавање места у строју. Као предајници служе му фењери са филтерима који пропуштају само ИЦ зраке. Као пријемници се користе инфрацрвени двогледи и смерна плоча са уграђеним посебним уређајима за посматрање ИЦ зрака. Јарболни фењер служи за давање ИЦ зрака, за мерење даљине међу бродовимаи предају Морзеових знакова помоћу тастера на палуби. Бочни фењери дају ИЦ сигнале различите дужине трајања на прамачној и крменој сијалици, што омогућава да се најмање два и по кабла види непрекидна светлост под углом од 90 степени. са крем се види крмена лампа, а са прамца прамачна. Крмени и прамачни фењер служе за предају ИЦ зрака за мерење растојања између бродова.

Дубиномер „атлас240“: служи за мерење дубине испод брода коришћењем ултразвука. Састоји се од рекордера, индикатора, спојне кутије, примопредаје осцилатора и исправљача. Радне фреквенција дубиномера је 100 kHz, а мерење дубине од 1 до 600 м. Створени ВФ импулс фреквенције 100 kHz шаље се у осцилатор који га шаље према дну, а одбијени импулс се појачава, детектује и поново појачава за писање, а затим се на папиру обележава дубина.

Компас „аншиц стандард 12“: Уграђен на бродове ради могућности коришћења АДС уређаја у режиму ручног рада. Податак о курсу из матице компаса преноси се на кормиларске понављаче у кромиларници и на командном мосту, те се може користити за одређивање курса брода у односу на меридијан. Комплет компаса чини: матица компаса тип 110-120, статички претварач типа 121-039, кормиларски понављач типа 133-95, спојна кутија, алармни уређај и спојна кутија понављача. Основно напајање је наизменична струја напона 220В, 50 Хз, а резервно напајање као и напајање алармног уређаја је истосмерна струја напона 24В.

Средства везе: Миноловци типа Нештин опремљени су: визуелним сигналним средствима у које спадају светлосна сигнална средства ( вршњаче, крижњаче, сигналне лампе, тајне лампе, рефлектори, светла посебне намене и разна приручна средства) сигнална тела (лопта, конус итд) и заставна сигнална средства.

Бродски погон

Брод има двачетвортактна водом хлађена дизел мотора типа „торпедо“ Б-539 РМ/2. У питању су 12 цилндрични мотори В изведбе, максималне санге 191,4 kW при 1.800 обртаја у минути. Са овим мотором допуштено време рада са максималном снагом при вожњи напред је неограничено, а при вожњи крмом 30 минута. Допуштено време рада у празном ходу је 40 минута.

Помоћни бродски мотор „торпедо“ 532П усправни четверотактни двоцилиндрични мотор са 1.450 обртаја у минути, максималне снаге 26,5 кW.

Генератор једносмерне струје П 237 снаге 16kW називни напон 220В, оптерећење 73 А, број окретаја у минути 1.500 и погон дизел мотором.

Генератор трофазне наизменичне струје 4С-160С, „2-4 СЦ-4“ снаге 4kW, називни напон 3×400/231 В, оптерећење 5,78 А при броју окретаја 1500.

Остала опрема брода

У осталу опрему спадају већи број сисаљки, екетромотора, компресор и уређај за грејање (Webasto) као и акумулаторе. Од средстава за заштиту брода ту спадају средства за борбу против продора воде, гашења пожара, апарати за гашење угљен-монксидом, противпожарна моторна пумпа „Росенбауер“, заштитна опрема средства за заштиту од AБХ борбених средстава. Опрема за сидрење и управљање бродом канапи, жабе, куке, омче, колотурници, палубна опрема брода (битве, кљуне, запори и витла, ветроловке, одбијачи, казуци, кормило са кромиларским уређајем и сидра).

Речни миноловци (Фото: mod.gvo.rs)

Бродско наоружање

Наоружање миноловаца типа „Нештин“ је дефанзивног карактера. Основно је противминско, а остало служи за обезбеђење основних задатака.

Основно наоружање брода (противминско) Понтонска електромагнетна-акустична миноловка ПЕАМ-1: представља понтонски електромагентни акустични комплет чија је основна намена разминирања мина са магнетским, индукционим или комбинованим системом упаљача. Пловно тело миноловке је издуженог ваљка дужине 18.10 метара и ширине 1,22 м. Истиснина понтона је 18,648 тона, маса отпремљеног понотона 16,470 тона, резервног узгона 1.908 тона и висине понтона над водом 0,22 тона. Пловно тело састављено је од три склопа прамачног са бунаром акустичне миноловке, централног са намотајима и крменог. Са девет довонепрепусних преграда понтон је подељен на 10 комора. Проводник је намотан у секцијама које су заштићене. На прамачном делу је стремен за тегљење и одбојник, на челичном делу понтона, на горњем делу је ногобран, а ради сигурног кретања по понтону постављена је ограда. Миноловка има дизел генератор БДГ-16 26 kW снаге и генератор једносмерне струје јачине 16 kW, генератор трофазне наизменичне струје 4 kVA и кутије са резервним деловима. Аутоматски комутатор импулса (АКИ-1) служи за управљање импулсима за вањску побуду дизел-генератора да контролише магнетно поље миноловке преко магнетометра и да аутоматски размагнетише понтон по завршетку разминирања. Налази се у кормиларници брода. Тегаљ миноловке служи за тегљење миноловке, а напојни кабал је вишежилни дужине 220 мслужи за напајање миноловке електричном енергијом узбудних намотаја као и контролу магнетског поља и размагнетисање понтона. Теглећи коноп на свака 84 м има носеће пловке. Акустична миноловка смештена је у прамачни део понтона, а састоји се од контејнера, мембране, ударног механизма, прекидача и напојног кабла. Ударни механизам претвара ротационо кретање у електромотору у праволинијско, које се завршава ударцима бата у мембрану. Тако се ствара акустично поље одређених карактеристика.

Акустична експлозивна миноловка АЕЛ-1 представља комбиновани клизач са штитом смештеним на огради миноловца из којег се помоћу одговарајућег механизма избацују у воду бомбице пуњене експлозивом. Служи за разминирање акустичких мина неосетљивих на слабе шумове, средњих фреквенција које доводе до активирања акустичних мина. Пуњене бомбица је различито како би се створио шум одређених карактеристика, а са правим се комбинују лажне бомбице. Бомбице се слажу по тачно утврђеном редоследу. Избацују се у воду ручно, по избацивању из оквира клизе преко клизача падају уз брод у воду и након четрири секунде експлодирају. Дужина миноловке је 1.730 мм, виисне 1.150 мм, висина штита 1.600 мм, ширина штита 1.520мм, маса миноловке без штита и оквира 40 кг. Време избацивања оквира 3,4 секунде, закашњење експлозије 4 секунде, дубина на којој бомбице експлодирају 7 м. Најмања дозвољена брзина у раду 10 чворова.

Механичка дивергентна миноловка МДЛ-2Р: служи за противминска дејства против сидрених мина. Користи се као једнокрака, двокрака и као спојна. нормално се употрбљава са оба крака, а приликом употребе једног крака захват се смањује. Састоји се од теглећег конопа, конопа резача, дубинског змаја, ширинских змајева, носећих пловака ширинског змаја, дубинских конопа, помоћних носећих пловака, резача и друге опреме. Брзина разминиравања са воом миноловком је од 4 до 10 чв, брзина при спуштању и убирању 1-4 чвора, дубина захвата 4-26 м и шритина захвата за једнокраку 70 метара, а за двокраку 140 м, а за спојну 250 м. Функционисање миноловке: под дејством хидродиманичке силе која настаје при тегљењу кроз воду, дубински змај заузима положајну дубину зависности од брзине брода и испуста теглећег конопа. Ширински змајеви, које подржавају носећи пловци, такође се под дејством хидродинамичне силе шире на једну или другу страну и заузимају одређени положај и дубину, зависно до брзине брода. Ако ловећи конопи на свом путу кроз воду наиђу на сидрени коноп мине, довешће га до резача, а овај ће извршити пресецање, после чега мина испливава на површину и уништава се.

Речни миноловци (Фото: mod.gvo.rs)

Минско оружје

Речна сидрена мина Р-1: користи се на рекама и намењена је за запречавање унутрашњих пловних путева против мањих ратних и трговачких бродова. Р-1 је сидрена мина са аутоматским уређајем за сидрење по принципу хидростата. Постављену положајну дубину заузима са дна према површини. На мањим дубинама од 1,8 м полаже се као на дну лежећа мина. До експлозије долази када брод удари у њу довољном јачином да савије један од оловних рогова са галванским чланцима, Комплет мине чине: тело мине са експлозивним пуњењем, паљбени уређај мине, сидрени уређај мине, минско сидро и средство за паљење. Дубина полагања од 1,8 до 35 м, положајна дубина од 0,5 до 1,5 м, гранични мински интервал је 20 м, маса комплетно опремљене мине је 275 кг, маса експлозивног пуњења 40 кг, трајност положене мине годину дана.

Неконтактна на дну лежећа мина АИМ- М-82: акустичко-индукциона мина намењена за борбу против површинских бродова. Дубина полагања од 5 до 60 м. Паљбени уређај мине двоканални (акустичко -индукциони). Мина има бројач бродова од 0 до 899, минимални мински интервал 150 м, маса комплетно опремљене мине 1.000 кг, а маса експлозивног пуњења 500 кг.

Наоружање за одбрану брода

Речни миноловци имали су до 2016. године на прамцу уграђени четовороцевни противавионски топ М-75 калибра 20 мм и два једноцевна топа М-71 калибра 20 мм, који су касније у модернизацији бродова замењени са двоцевним топом 30/2 М53/59 који је био монтиран на возило марке „Прага“ В3С 6×6, а који се користио за ПВО оклопно-механизованих и артиљеријских једница.

Бродски противавионски четвороцевни топ 20 мм М75: Спада у групу малокалибарских аутоматских оруђа са вертикалним пољем дејства од -10 до +80 степени. Масом топа од 2.000 кг и масом аутомата 49 килограма. Све остале карактеристике су исте као и код топа М-71. Топ је намењен за самодобрану брода од нисколетећих летелица авиона и хеликоптера и беспилотних летелица које лете брзинама до 300 километара на час на даљинама до 2.000 м. Топ се може користити и против мањих површинских бродова и ватрених средстава и незаклоњене живе силе на копну. Калибар топа је 20 мм, почетна брзина зрна 850 метара у секунди, брзина гађања по цеви 700 метака у минути, највећи хоризонтални домет је 4.600 м, а ефикасна даљина гађања 2.000 метара. Хоризонтално поље дејства је 360 степени, вертикално поље дејства од -10 до +80. Маса пуног добоша је 28 килограма, дозвољени број метака при непрекидној паљби по цеви је 180 метака. Топ има рефлексну нишанску справу РНС М-71Т која служи за нишањење покретних циљева у ваздуху, циљева на земљи и површини воде (море и реке). Налази се на топовима М-71 и М-75 калибра 20 мм за нишањење у дневним и ноћним условима. Може бити кориштен и на осталим противавионским топовима калибра 20-40 мм. Видљивост по азимуту је плус, минус 20 степени, а по висини плус, минус 10 степени. Димензије објектива су 110×120 мм, масе 3,5 кг. Метак може да буде са тренутно запаљивом гранатом М-57, метак са тренутном гранатом, метак са панцирно запаљивим зрном М-60, метак са панцирно обележавајућим зрном, метак са запаљиво -обележавајућим зрном, метак са панцирним зрном и метак са вежбовно обележавајућом гранатом.

Бродски противавионски једноцевни топ М-71: Топ је истих карактеристика као и топ М -75 уз извесне разлике, као што су вертикално поље дејства од -10 до +90 степени, маса топа са главним добошем је 460 кг, а маса аутомата 48 кг. Главни делови оба топа су: лафет, нишанска справа и РАП (резервни алат са прибором). Аутомати оба топа по конструкцији су иста. Код једноцевног топа аутомат је постављен на колевку, а код четвороцевног топа аутомати су смештени по два , у одговарајуће бочне стране колевке, тако да су добоши са муницијом бочно постављени у односу на аутомат.

Топ 30/2 мм М53/59: У наоружање ЈНА уведен је током 1968 и 1969 купљен у Чехословачкој. Био је прво намењен за ПВО, оклопно механизоване и артиљеријске јединице. Реч је о двоцевном аутоматском топу калибра 30 мм којим се отвара ефикасна ватра на циљеве у ваздушном простору који лете брзином до 1.000 километара на час, док највећа висина гађања износи 3.000 м. Циљеви на земљи ( у овом случају на води) гађају се на даљини од 2.000 м. Тренутна муниција поседује самоликвидатор који се активра на 3.500 м, а панцирном муницијом може да пробије оклоп дебљине 60 мм на даљини од 600 м. Аутомат на топу ради на принципу позајмице барутних гасова са кратким трзајем цеви, дугим трзањем носача затварача и опаљењем при кретању цеви напред. Затварач је вертикално клинасти и покреће га у задњаку носач затварача. На топу је уграђен електрични уређај који омогућава управљање аутоматима, мењање нишанских плочица и допунско пуњење акумулаторске батерије. Топ је без возила тежак 1750 кг. У копненој верзији послужује га четири послужиоца док у бродској верзији само два. Топо поседује СУВ Ј-171А помоћу кога се решава проблем сусрета пројектила и циља, прати циљ и регулише паљба. Тај уређај је оригинално решење које обезбеђује: фрикционо-тахометријски рачунар, оптичку нишанску справу, хидраулички серво уређај, уређај за ручно покретање и управљачки механизам. У циљу повећања ватрене моћи топ 30/2 М53/59 уграђени су на миноловце типа Нештин и један примерак типа „Нови Сад“ од 2016. године у циљу повећања ватрене моћи овог типа бродова.

Противавионски ракетни комплекс „Стрела-2М“: Речним миноловцима служи за дејствовање по визуелно видљивим циљевима у ваздуху ради заштите пловне једнице од напада из ваздушног простора. Има могућност дејства по циљевима у долазеће и одлазећем курсу, што зависи од врсте и типа авиона. Дејствује по циљевима који лете брзином до 950 километара на час. Домет је од 40 до 5.000 метара. Овај комплексе се састоји од: ракете, лансирне цеви, лансирног механизма и извора енергије. Ракета је једностепена са једним паром кормила и по два пара крила, која су у цеви склопљени, ап о озласку из цеви се расклапају. Ракета на циљ се наводи једноканалним системом пасивног навођења (самонавођење) по топлотном зрачењу циља.

Закључак

У Речној флотили Војске Србије тренутно се налази у оперативној употреби три речна миноловца типа „Нештин“, који су преименовани у Речне вишенаменске бродове (РВБ) и један речни миноловац типа „Нови Сад. Три сад РВБ типа Нештин су променили и називе па тако бродови у оперативној употреби носе нове ознаке и имена: РВБ-332 „Тител” бивши РМЛ „Мотајица“ (у употреби од 1. марта 1977. године), РВБ-335 „Апатин” бивши РМЛ „Вучедол“ ( у употреби од 16. марта 1979. године) и РВБ-336 „Смедерево” бивши „Ђердап“ ( у употреби од 29. јуна 1979. године). Ова три брода заједно са РВБ 341 „Нови Сад“ чине ударну снагу речних јединица. Преостала три брода РМЛ31 „Нештин“, 333 „Белегиш“, 334 „Босут“ су повучени из оперативне употребе. Два су продата цивилним купцима, а један је расходован и исечен.

Речни миноловци (Фото: mod.gvo.rs)

Тактичко техничке карактеристике речних миноловаца типа „Нештин“

Произвођач: Бродоградилиште „Бродотехника“

Улазак у оперативну употребу: 1976-1980. године

Депласман (т): 61/78

Димензије (м): 26,94 x 6,5 x 1,08

Погон: Два дизел мотора „ТОРПЕДО“, тип Б 539 ПМ/2
укупне снаге 382,8кW (520 КС)

Брзина (км/ч): 

узводна 18

низводна 24

максимална 26

Посада: 17

Наоружање:

Артиљеријско: 1/ИВ20 мм

2 x 20 мм

Ракете „брод -ваздух“: Стрела 2М

Противминско оружје: МДЛ-2Р, ПЕМЛ-1, АЕЛ-1

Могућност полагања мина:18 АиМ М82 или 24 Р-1

Могућност крцања и превожења људи: 80 са опремом

Електронска опрема: Радар „дека“ (Decca-1216Р), Дубиномер „атлас -240“, ИЦ уређај „хмељ II“, АДС-3Р, АКМ-2, РТУ-100, РП (Marcioni-Eddusone), РПУ-12М, Р-66/17М и Т-100 Сименс.

Страни корисници речног миноловца типа „Нештин“

Као што смо споменули паралелно са опремањем тадашње Речне ратне флотиле са новим миноловицима типа Нештин кренула је и производња овог типа речних миноловца за иностране купце. Прве земље које су их наручиле биле су суседна Мађарска која и даље има део ових миноловаца у оперативној употреби и Ирак чија три добављена примерка уништена су у рату са Сједињеним Америчким Државама.

Мађарска

Најсевернији сусед Србије поседује 1.688 км унутрашњих пловних путева, а од тога на Дунав отпада 477 км. Остали део плвних путева су рукавци реке Дунав и реке за пловидбу мањих пловних јединица. Речна ратна флотила Мађарске у време Варшавског пакта и непосредно после распада налазила се у саставу инжињерије. У свом саставу имала је шест миноловаца типа „Нештин“, који су обављали патролну службу. База се налази у Будимпешти. Убрзо пошто је приступила програму Партнерство за мир и изјавила јавну тежњу да се прикључи НАТО пакту кренула је у обнову и модернизацију. Свих шест миноловаца припало је новоформираном Речном пуку копнене војске.

Прича о мађарским миноловцима

Мађарска је у циљу модернизације својих речних јединица иако је била чланица Варшавског пакта од Југославије одлучила да купи нови тип миноловца „Нештин“. Као из Речна ратна флотила ЈНА, и Мађарска је купила шест примерака овог миноловца, који су такође изграђени у бродоградилишту „Бродотехника“ у Београду. Мађарски миноловци уврштени су у флотну листу 1981. као речни миноловци типа „Ујпешт“. Сви миноловци носе имена градова на Дунаву: АМ-11″ Ујпест“, АМ -12 „Баја“, АМ-21 „Шазаломбата“ (Százhalombatta), АМ-22 „Обуда“ (Óbuda), АМ-31 „Дунаујварос“ (Dunaújváros), АМ-32 „Дунафолдвар“ (Dunaföldvár). Разне трансформације и реорганизације преживела су само три мађарска миноловца: АМ-22 „Обуда“, АМ-31 „Дунаујварос“, АМ-32 „Дунафолдвар“, док су АМ-11″ Ујпест“, АМ -12 „Баја“, АМ-21 „Шазаломбата“ продати приватницима и од њих су направљени туристички бродови. Данас преостала три мађарска миноловца припадају 1. Хонвед ватрогасно-ратном пуку мађарских оружаних снага.

Обуку мађарских посада речних миноловаца типа „Ујпешт“ организовали су припадници РРФ који су у неколико наврата боравили у Мађарској тих 1980 тих година. Вођа обуке у РРФ НР Мађарске био је садашњи контраадмирал у пензији Бошко Антић, објавио је део сећања на тај период.

„Био сам руководилац  групе за обуку речних миноловаца типа “Ујпешт”, истих онаквих као и наши типа “Нештин”, Речне ратне флотиле Мађарске ( Командант Флотиле је био пуковник Тибор Божик, рођени брат чувеног мађарског репрезентативца Божика) у Будимпешти од 29.06.1982. до 10.07.1982. и од 16.06.1985. до 22.06.1985. године…

Вежба коју смо извели на Дунаву са одредом миноловаца типа АМ-11 “Ујпешт” (исти као наши типа “Нештин”, изграђени у нашем Бродградилишту “Бродотехника”), за које сам ја написао правило употребе, уграђена је у вежбу “Одбрана Будимпеште”, чији сам план извођења видео, јер код њих то није тајна. Положили смо школску мину ЕД-28Б у Дунав, нешто узводно од улаза у зимовник у коме је смештена њихова Речна флотила. Због слабог маневрисања њиховог команданта брода, закачен је миноловком сидрени коноп мине и откинуо га. Хтели смо одмах да се мина извади јер смо знали где је, а они су оставили да то учинимо сутра, јер имају сигурно средство за то.

Ту ноћ сам немирно спавао, јер сам мислио на могућност да можда не нађемо мину, а то би било веома непријатно.

На питање “Како сте спавали?”, одговорио сам: “Због ваше мине нисам целе ноћи спавао”, а онда сам изненађен добио коментар пуковника Фехерварија, команданта инжињеријских јединица у Генералштабу, коме је Флотила и потчињена: “Због те мине ноћас није спавао цели Генералштаб, јер сутра туда треба да прође француски председник Митеран за Вишеград”. Мину смо лако нашли. Међутим, колико су они били забринути види се по томе што је у току вађења на брод пристао гумени чамац са десетак официра, на којима се одмах видело да су “безбедњаци”. Један од њих, жуте косе, упорно је гледао у мене наслоњен на ограду. Изнервирао сам се па сам пуковнику Фехерварију и преводиоцу (Србин из Мохача) Живку љутито рекао да се склони инаће ћу га гурнути у Дунав. Нестао је и нисам га више видео. Закључили смо да су се уплашили да нисмо намерно мину оставили, а када су видели да у њој нема експлозива него само компјутерски систем за програмирање магнетног и акустичног канала мине, које треба активирати миноловком, лакнуло им је.

Био је то веома озбиљан и тежак задатак, али и било је веома интересатно са пуно лепих утисака. Имали смо довољно времена да упознамо Будимпешту, која је на нас оставила упечатљив одраз и лепе успомене.

Имали су “Правило за употребу речних миноловаца” (на мађарском), које сам ја написао. Жао ми је што не узех један примерак.

Док сам држао предавања о коришћењу физичких поља бродова (магнетско, акустичко, хидродинамичко…) за конструисање минских упаљача и начинима активирања таквих упаљача у борби против мина, у последњем реду је седео један старији човек. Тек на крају питао сам ко је он, одговорилии су ми да је то професор са Електротехничког факултета у Будимпешти и да је изразио сумњу да сам ја официр, јер по њему то што ја знам не може да зна официр. Нажалост, данас то знање новокомпоновани поштоваоци “НАТО стандарда” омаловажавају и нешто друго је постало мерило способности официра. Никада више то неће ни знати наши официри и ја ћу остати “најбољи минерац”, како то рече командант наше 16. флотиле миноловаца из Плоча капетан бојног брода Мирко Љубановић адмиралу Свети Летици 1983. године, тадашњем заменику начелника Генералштаба за Ратну морнарицу. У то време био сам већ члан Главне инспекције народне одбране за Ратну морнарицу баш по питањима обучености минских и противминских јединица Ратне морнарице.

Приликом другог боравка у Будимпешти, командант Речне флотиле Мађарске,  обећао је да ће нам, уколико буду задовољни нашим радом и не будемо ништа крили од њих, показати нешто што су они изградили у рукавцу иза острва Чепел. И, стварно, последњег дана запловили смо низводно Дунавом и после препловљених 80 километара стигли смо до низводног улаза у рукавац Шорокшар. Чим смо ушли видео сам четири постављена стуба у насмејао се. Препознао сам полигон за мерење вертикалне и хоризонталне компоненте магнетног поља бродова (уз ове стубове учвршћују се сонде за мерење, како их брод својим валовима не би нагињао и тиме долазило до погрешно мерених резутата вертикалне и хоризонталне компоненте бродског магнетизма). Исти такав полигон смо имали ми на улазу у део новосадског Зимовника где се налазила Речна ратна флотила, а један од учесника овог решења сам и ја. Када сам им то рекао само су се згледали, а онда се насмајели. Идеју и пројекат им је продала наша Дирекције за промет роба посебне намене и резерве. Још 80 километара узводне пловидбе и тако смо цео дан провели да би видели “својих руку дело” или “своје памети дело”, али вредело је пловили смо и овим делом Дунава.„

Речни миноловци типа „Нештин“ у Ратној морнарици Ирака

Завршетком испоруке речних миноловаца типа „Нештин“ за Речну ратну флотилу осим НР Мађарске за ове бродове заинтересовао се и Ирак. За потребе Ирачке морнарице у периоду од 1979 до 1984 испоручена су три типа овог миноловца од укупно шест комада. Први официри који су требали да обуче ирачке посаде стигли су и Ирак 1979 пред сами рат са Ираном. Одмах по пристизању ови бродови су одмах укључени били у бробена дејства у делти Шат ел Араба. У ирачко-иранском рату 1980-1988 учествовала су сва три типа овог миноловца. Главни задатак је био стварање ватрене завесе у близини Басре (ирачки лучки град) и једни излаз ове блискоисточне земље на море. Током тог рата оборен је један ирански Ф-4 „Фантом“ са ПВО ракетом Стрела 2М која је била лансирана са бродског лансера МТУ ИВ овог миноловца.

Код утврђивања њихове судбине постоје опречне и тешко проверљиве информације.

Према једној верзији један од три миноловца је потопљен од стране иранске авијације опет у питању је „Фантом“ Ф-4, али и да је заузет у бици код града Корамшар, али ове информације је немогуће потврдити.

Према другој верзији Ирачко-ирански рат преживела су два миноловца типа „Нештин“. Убрзо је уследила операција Пустињска олуја током које је наводно један од преостала два миноловца оштећен, а један је био оперативан, иако неки западни аутори тврде да их ирачка морнарица није ангажовала.

Према трећој верзији Други заливски рат (Операција ирачка слобода 2003) преостала два миноловца су била потопљена, а трећи који је у прве две верзије био потопљен или заробљен је био оштећен у околини Басре, а њега су наводно открили и заробили Британци.

Американци у својој литератури навод постојање чак четири миноловца типа „Нештин“, али то нико није могао да потврди. Од 2004. ниједан од ових миноловаца није оперативан и њихова судбина је непозната.

Речни миноловци типа Нови Сад

Процес трансформациј бивше ЈНА у Војску Југославије одвијао у окоолностима када је због оружаног конфликта будност оружаних снага била на високом нивоу. То је од припадника захтевало како физичка, тако и психичка и техничка напрезања што је трошило доста расположиву технику. Посебно су биле испостављена пловила Речне Ратне флотиле. Укидањем санкција створила се шанса да Речна ратна флотила ВЈ крене у обнову . Само шест месеци од укидања санкција у бродоградилишту „Бродотехника“ поринут је нови миноловац РМЛ „Нови Сад“ који је требао да замени полако шест миноловаца класе Нештин који су се већ користили. План је предвиђао да би до 2000 требало бити испоручено шест примерака нових бродова, међутим прст судибне и догађаји који су уследили зауставили су градњу нове серије миноловаца, која је завршила са једним поринутим и уведеним у оперативну употребу и једним трупом без опреме и наоружања.

Нови речни миноловац носи ознаку С-25Н и представља се као нови тип бродова, а не модернизована верзија популарног Нештина. Описан је као универзални брод намењен за борбу против положених мина на унутрашњим пловним путевима, патрлоирање, теглење пловних објеката и подршку копненим снагама са река. Брод је у целости пројекат домаћих стручњака и изграђен од домаћих материјала. Пројектован је и опремљен за успешно дејство на рекама захваљуујући малом газу, малим физичким пољима, могућношћу пристајања на неизграђену речну обалу, способност да носи разноврсно наоружање. Модификација се приликом поринућа односила на боље наоружање уместо два једноцевна на крми је уграђен био четвороцевни топ М 75 калибра 20 мм, мање физичко поље брода омогућило је лакши прелаз преко минских препрека, повећана носивост, већа чврстоћа трупа (отпорност корита брода на подводне експлозије. Иако димензије брода нису биле битно промењене у односу на тип „Нештин“, новом конструкцијом депласман је повећан за четири тоне, уз газ на прамцу 1, а на крми 1,1 метар.

Брод кад је поринут 1996. имао је уграђену клима комору за рециркулацију ваздуха и лансер димних завеса, побољшан је комфор посаде (нови и бољи распоред просторија) уградња прзора и увођењем климатизације у потпалубље.

Опрема која је била уграђена у РМЛ -341 „Нови Сад“ била је идентична као и на РМЛ 331 „Нештин“. Дотрајалост опреме налагала је и потребу за набавком нове опреме за бродве флотиле, па се тако у наредном периоду треба очекивати опремање савременим навигацијским уређајима, уградња новог речног радара, аутоматски систем за идентификацију, информациони систем за приказивање електорнских карата и ГПС и нови навигациони сензори.

Прве видљиве промене на РМЛ 341 урађене су на јачању артиљеријског наоружања. Брод је пренаоружан са једним двоцевним 30/2 СПАТ М-53/59 на прмачном длу. Уградњом новог топа нису биле како се тврди нарушене конструкција брода и смањење смештајних капацитета. Такође брод је од маслинасто зелене добио нову маскирну шему бојења са чиме је повећана мултиспектрална заштита брода и његово уклапање у амбијент акваторије и територије.

Сходно пренаоружавању и категоризацији војних бродова и другачијој намени ови бродови постали су вишенаменски речни бродови.

Тактичко технички подаци о РМЛ 341 „Нови Сад“

Депласман: 57,31/79,60 т

Димензије:

дужина: 27,00

ширина: 6,50

висина: 2,70 м

Газ:

прамац: 0,77 м

крма: 1,08 м

Погон: Дизел мотор „ТОРПЕДО“ тип Б539РМ/22 x 191 кW (2x260КС)

Брзина максимална

низводно 26 км/ч

Узводно: 18 км/ч

економска: 22 км/ч

Америка тврди да Хонк Конг више није аутономна покрајина Кине! Више о томе сазнајте ОВДЕ!

Извор: vojnopolitickaosmatracnica.wordpress. com

 

Бонус видео

Дритан је балиста и следбеник Призренске лиге | Славко Никић

Kњигу Александра Дугина “Четврта политичка теорија” можете поручити ОВДЕ.

 

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА

Urbancube