Најновије

ЕРДОГАН СЕ ПРОГЛАСИО ПРЕДСТАВНИКОМ ИСЛАМА: Цитирајући Мухамеда задао је ударац хришћанском свету!

За турског се председника Реџепа Тајипа Ердогана у домаћој и светској јавности може говорити ово или оно, може га се мрзити или волети, може га се сматрати страшним диктатором или великим државником, манипулатором или харизматиком, али једно му ипак сви заједнички морају признати – има храброст. Ердоган се, тако, не улазећи сада у процену исправности његових политичких потеза, усуђује супроставити, најпре Обами а сада америчком председнику Трампу, руском Путину, ЕУ бирократима, Грчкој, Арапима, Курдима и коме све не.

Реџеп Тајип Ердоган (Фото: tccb.gov.tr)

И то му, за сада, како се чини, не доноси ништа претерно лошега (лоше стање у турској привреди, није само „привилегија“ Турске, већ и многих земаља света, а такође је у значајној мери и продукт задатих, глобалних правила игре), нити му ико од светских моћних сила за сада пружа значајнији отпор: било из разлога што су забављени својим проблемима, било због незаинтересираности – барем до тренутка докле Ердоган не пређе „црвену црту“ коју су они себи поставили као границу толеранције у заштити властитих интереса. А Ердоган, као искусни политичар, и његова Турска, као снажна држава с развијеним политичким, сигурносним и другим институцијама, јако добро знају које су то границе па је врло тешко очекивати како ће у извесној будућности доћи до некаквог – непредвиђеног, великог сукоба Турске с кључним глобалним али и регионалним силама (Израел, Иран, Саудијска Арабија). Оно, што би за Ердогана евентуално могло представљати опасност, јест увлачење Турске у исцрпљујуће војне операције с тзв. прокси снагама споменутих сила на територијима удаљеним од Турске, где до изражаја онда пре свега долазе привредна и финанцијска снага и издржљивост. 

Реџеп Тајип Ердоган је у петак, 29. маја, осудио погибију америчког црнца (или афроамериканца) Џорџа Флојда, који је постао жртва полицијске бруталности.

Турски председник је на свом твиту написао следеће: „Расистички и фашистички поступак, који је довео до убиства Џорџа Флојда током тортуре у америчком граду Минеаполису, није само ударио на све нас, већ је постао и један од најболеснијих показатеља неправедног поретка, с којим се ми сусрећемо у читавом свету. Осуђујем тај нељудски менталитет као представник исламске цивилизације, која нас учи волети човечанство у име Створитеља. Турска је увек и у свим приликама иступала против било каквих облика нехуманих поступака.“ 

Притом је Ердоган цитирао и речи пророка Мухамеда, који је казао како „нема надмоћи белога над црним“. „Полазећи од тога начела ми ћемо наставити борбу у име заштите права читавога човечанства, независно о раси, боји коже, религије, језика или ставова“, казао је турски председник, додавши, како ће Анкара наставити пратити развој стања око тог догађаја у САД-у.

Не улазећи у саму бит Ердоганове осуде овог гнуснога чина полицијске бруталности, ипак указујем на нешто друго, а што је из Ердоганове „сублиминарне“ поруке видљиво и што код позорнијег читања итекако „упада у очи“, а исто тако и потврђује уводни део овог коментара.

Дакле, из Ердоганове је изјаве (када из ње одстранимо есенцију тј. његову реакцију на сам немили догађај) видљиво, како он сам себи приписује или додељује статус „представника“ читавога исламскога света – дакле више од милијарду људи, а за што га нитко службено није овластио, и са чим ће се, пример, тешко сложити Арапи (барем они делови њих који пуно више гравитирају утицају Саудијске Арабије или УАЕ а таквих је већина), или Иранци, Курди и ко све не. Турски председник притом вешто користи и цитате верског (исламског) карактера али и уху милозвучне – општељудске хуманистичке постулате, а све то у готово отвореном пропагандном маниру. Јер јасно је како нас, осим исламске, и хришћанска и друге велике религије уче том истом узвишеном – о чему је турски председник јуче говорио. Међутим, проблем је „једино“ у томе, како и колико се сви ми (укључно и самога Ердогана и свих других светских државника наравно) у пракси и свакодневном животу тога узвишеног и придржавамо.

Другим речима, Ердоган је могао реаговати на америчку полицијску бруталност (која, уосталом, није ништа ново),  задржавајући се само у оквирима изречене оштре осуде и њезине потпуне неприхватљивости, а без да је у то морао увлачити верске елементе и заправо, прикривено покушати указати на исламску „хуманистичку супериорност“ над пре свега хришћанством, којем, следом логичког размишљања и намеће својеврсну одговорност за овакве и сличне немиле догађаје који и код свих искрених хришћана и њихових верских представника изазивају бол и гнушање.

Јер у овом случају, конкретној полицијској бруталности, указивати на ислам као својеврсни „излаз“ из такве врсте и облика неприхватљивог понашања је у најмнају руку лицемерно. Јер свет је покварен у својој сржи, а то је најмање везано уз верске осећаје или ову или ону религију. Та је поквареност пре свега плод човечијег егоизма и похлепе (што је потпуна негација саме бити и Бога и кључних светских религија). Уосталом, довољно је подсетити, а што и сам Ердоган и више него добро зна, на све злочине и терористичке акције „правоверних исламиста“, почињене управо „у име“ тог истог ислама против „неверника“ и људи „друге боје коже“, о којима Ердоган управо данас говори као о онима на које се протеже исламска толеранција. Осим тога, ово, конкретно брутално полицијско убиство у САД-у нема ама баш никакав хришћански карактер нити је почињено у име хришћанства, као што је то случај код споменутих радикалних исламиста, који, на жалост, неретко проналазе уточиште и у тој истој Турској и који се, онда, према потреби користе и у сврху протежирања националних интереса те земље.

Зато нико не треба здравомислећим људима продавати „рогове за свећу“, или „муда за бубреге“ па био то Ердоган, Путин, Трамп, или безлични ЕУ бирократи. Здравомислећи људи јако добро знају проценити што је добро а што је зло, а продавати им „зло увијено у целофан“ и приказивати га добрим није могуће, ма с које год то стране долазило. А да би се представљало нечијим истинским и добронамерним верским предводником, један од кључних предуслова је, заправо, удаљеност од политике светлосним годинама. Јер њезина ти прљавштина пре или касније загади карактер и загорча живот.

Прочитајте ОВДЕ шта се дешавало током ноћи на протестима у САД.

Извор: geopolitika.news

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА

ENGLISH NEWS

Urbancube