Најновије

ПОЗНАТИ СВЕТСКИ ПОЛИТИКОЛОГ И ЕКОНОМИСТА УПОЗОРАВА СРБИЈУ НА ВУЧИЋА: Он користи кризу да прошири власт, Србија иде ка ауторитаризму

Амерички политиколог, економиста и писац Франсис Фукујама, један је од потписника апела више стотина интелектуалаца против урушавања демократије у Србији и заштиту београдског Института за филозофију и друштвену теорију. Овај угледни професор образлаже због чега је подржао тај институт.

Амерички политиколог, економиста и писац Франсис Фукујама (Фото: Јутјуб)

"Имам много пријатеља у Србији и један од њих ми је скренуо пажњу на овај проблем, и онда сам се распитао и сви су ми рекли да је то веома озбиљно питање академске слободе и знак ауторитарних тенденција у српској влади. Било ми је драго да урадим све што могу да их подржим", каже угледни стручњак у разговору за Српски сервис Гласа Америке.

Осим Фукујаме, који је професор политичких наука на универзитету Стенфорд и председник уредничког одбора часописа "Амерички интерес", петицију су потписали и реномирани светски интелектуалци: Јирген Хабермас, Ноам Чомски, Тома Пикети и Џудит Батлер.

Како видите Србију сада, има ли тамо демократије и слободе говора?

Фукујама: Нажалост под председником (Александром) Вучићем, земља се прилично постојано креће у ауторитарном смеру и мислим да је почео да користи кризу, изазвану Ковидом 19 као начин да повећа своју извршну власт, исто као Виктор Орбан и неки други лидери у региону. У неком моменту... или можда смо већ дошли до те тачке, где ће свака идеја о чланству у ЕУ бити немогућа, јер је ЕУ заснована на систему вредности, који не подржава или не персонификује тренутни режим у Београду.

Да ли мислите да ће Србија сада да иде брже ка ЕУ, или спорије имајући то у виду?

Дефинитивно ће ићи спорије, има више разлога за то. Мислим да је влада одлучила да ионако није толико заинтересована за ЕУ, ствари које треба да ураде да би испуниле критерујуме за приступ, они не желе да раде. Заиста мислим да ће се процес успорити, можда зауставити или чак кренути уназад.

Али они кажу да су за ЕУ и то један од спољнополитичких циљева. Да ли верујете у то када српске власти кажу да је Србија на путу ка ЕУ, док је и даље окренута Русији и Кини?

Мислим да Србија игра двоструку игру. Жели да представи западној јавности, Бриселу и Берлину и другим престоницама да је и даље на путу ка чланству у ЕУ, али и продубљује сарадњу са Русијом и са Кином. У ствари, ранији напори да се остане на страни Запада, су начин да се избегне критика са Запада.

Неки би рекли да се Србија окреће ка Русији и Кини зато што не види ентузијазам из Брисела и не добија зелено светло.

У случају Северне Македоније, можете бити врло критични према Европи, јер је то земља која је уложила озбиљан напор да реформише владу, спроводи добру политику и начинила је велике жртве да би променила име и постигла договор са Грчком, а онда јој је председник (Француске, прим. аут) Макрон залупио врата у лице и мислим да је то заиста штета. Међутим, не мислим да је Србија искрена, нису урадили ништа налик ономе што је Северна Македонија учинила, па не мислим да за успоравање процеса пријема можете да кривите ЕУ.

Фукујама сумња да ће ускоро бити решен проблем Косова, додајући да му се чини да и са стране Београда и са стране Приштине - постоји отпор томе.

Фридом Хаус је недавно објавио извештај у којем наводи да су и Србија и Црна Гора хибридни режими. Како Србија и Црна Гора могу да следе свој пут ка Европској унији са таквом оценом о паду у управи, слободи говора и медија, правосуђа и избора?

Мислим да не могу, мислим да је један од проблема које је ЕУ имала што је пустила друге земље из региона као што су Бугарска и Румунија, да назадују након што су примљене. Ниво корупције је почео да расте, а део разлога што у ЕУ постоји неспремност за даље проширење јесте, по мени, осећање да су прерано примили неким земље. А када имате земљу која ни не делује посебно заинтересовано да уђе у Унију или не спроводи неопходне реформе, то нема смисла са европског становишта. Као што сам рекао, другачији је случај са Северном Македонијом, јер ту постоји влада која је очигледно веома жељна да постане део ЕУ, али када не видите ту основну мотивацију и жељу нисам сасвим сигуран зашто би се ЕУ изложила могућим проблемима у будућности, ако се тај процес настави, а земље онда опет назадују.

"САД више нису заинтересоване за демократију"

А шта је са Црном Гором која је чланица НАТО-а, што би могао да буде позитиван знак?

НАТО је другачија организација и нема исте критеријуме за управу. Турска је такође чланица и није више демократија. Више је ријеч о стратешкој алијанси, али се слажем да Црна Гора није много урадила да заслужи да уђе у Европску унију у овом тренутку. Прошлог лета сам дуго разговарао са председником Ђукановићем када сам био у Подгорици. Мислим да је он ефикасан политичар, али не сматрам да води демократску државу.

Тренутно постоје проблеми и у Србији и Црној Гори који би требало да буду решени. У целом региону скоро увек има одређене дестабилизација. Да ли би то могло да се реши у оквиру Европске уније ако би постојао пут у чланство?

Тај пут би могао да постоји под другачијим међународним условима. Део проблема је што је репутација и Сједињених Држава и Европске уније значајно нарушена због разних криза. На пример, Сједињене Државе под Доналдом Трампом једноставно више нису заинтересоване за демократију и стога не подржавају много Европску унију и њено ширење. Те подршке нема и Европска унија је тренутно веома окупирана Ковидом 19.

Такође, постоји и велика унутрашња напетост између чланица Европске уније на северу и на југу због помоћи за борбу против Ковида. Сви су тренутно потпуно усредсређени на своје унутрашње проблеме, због чега не постоје повољни међународни услови за ствари као што је ширење ЕУ. Волео бих да постоје, јер су изгледи за чланство у Европској унији један од највећих подстицаја за реформе у том делу света. Међутим, тренутно треба бити реалан у ставу да спољашњи услови једноставно не постоје.

Шта је Јерусалем пост изјавио за окупирану српску покрајину, сазнајте ОВДЕ!

 

Извор: Глас Америке

Бонус видео

Дритан је балиста и следбеник Призренске лиге | Славко Никић

Kњигу Александра Дугина “Четврта политичка теорија” можете поручити ОВДЕ.

 

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

Најновије вести - ПРАВДА

Urbancube