Пише: Велимир Ераковић
Сањао сам о томе како српски народ има мјесто које му историјски припада у овој српској држави на српској земљи. Сањао сам распето Косово и Метохију и Црногорце који се боре за његову слободу. Традиционалне, изворне Црногорце који се не одричу часнога крста и четири света оцила, који воле и поштују једну, свету, Васељенску и саборну Цркву и који се Бога боје.
Црногорце који Русији признају све што је урадила за нас и који се моле за спас душа царске породице Романов. Сањао сам да неће доћи вријеме да дијелимо олтар на српски и црногорски, јер се олтар не може шегом шегати, он је један за све нас, који у Бога вјерујемо и који поштујемо црквене каноне. Сањао сам, али узалуд.
Јава је другачија, а ја на жалост њу тумачим боље од снова. Сурова и непојмљива здравом разуму је чињеница да је на Цетињу саслушан Митрополит Црногорско приморски брдски и скендериски и чувар трона Пећког Амфилохије. Саслушан је духовни вођа народа у Црној Гори само да би се доказало да је закон о слободи вјероисповјести почео да се примјењује. Да се страх вјерницима утјера у кости. Саслушан јер је на сахрани служио опело. И то познатом историчару Владимиру Јовићевићу на Ријеци Црнојевића.
Значи, због вршења своје духовне и људске обавезе. Са њим су саслушани и свештеници Митрополије. То је државни суноврат и лудило, без обзира коме се служи опијело, познатој личности или обичном човјеку. А уз то лудило које исијавају и мржњу према Србима и једна врста најаве јуриша на светиње Српске православне цркве. Џаба им Митрополит мудро говори да чине неопростив гријех они своје науме остварују.
Један од примјера су дешавања на сахрани упокојеног Которског протојереја Мома Кривокапића, који је познат као један од највећих бораца против секте и НВО Црногорска црква, а ујединио је у самом Котору, гдје је провео сво службовање и међу вјерним Србима био омиљен и поштован до крајњих граница. Наиме, велики број грађана је изашао и поред забране, да литијом коју је предводио Митрополит ода почаст свом духовнику и пријатељу.
Сви су били на законски дозвољеној дистанци, чак и док је вршено опијело у цркви. Сада Црногорска полиција врши извиђај ко је још од свештеника присуствовао том чину и планира да против свих подигне кривичне пријаве. Док нико не води рачуна што се по парковима и излетиштима окупља и по двјеста људи. Све то иде у други план, важно је само напасти Митрополију црногорско приморску и остале свештенике свих Епархија по Црној Гори. Српски народ је угрожен, дискриминисан понижен и мора да пронађе начин да се избори против тога.
Очигледно сам не може, па би помоћ матичне државе Србије била од непроцјениве важности. Јер шта да очекује обичан грађанин, ако ово доживља у цијелом теолошком свијету признат један од највећих дужника и подвижника? Само још јачи терор и нападе. Морају се остварити моји снови и морамо устати против оваквога терора ако желимо опстанак. Помаже им корона у овим наумима, али и то ће проћи.
А када прође тад сви заједно у борбу за очување српског идентитета и Цркве. Па ако братски сложно устанемо, њима ће остати санак пусти да нас могу уништити. Промијенио је закон о слободи вјероисповјести доста тога, што смо ево видјели на примјеру хапшења Митрополита, али ми избора немамо. Животне путеве не можемо бирати а наш је овај пут можда и најсвети који је запао Црногорце у новије вријеме. То је да морамо одбранити светиње, своје претке сачувати, сачувати породице и одбранити се од напада монтенегрина.
Да не остане само санак пусти морамо како знамо и умијемо, предвођени Митрополитом Амфилохијем и осталим црквеним клиром, са свим Епископима зауставити овај морални и духовни понор.
Прочитајте ОВДЕ о мутним пословима премијера Црне Горе Душка Марковића.
Извор: Правда
