Посао је добијен у сарадњи са суботичким предузећем Еколошко-санитарни центар, директно без јавног позива и нетранспарентно, што закон дозвољава у време ванредног стања због епидемије вируса корона.
Услуга је за станаре бесплатна и плаћа се из општинских буџета. Међутим, није познато колико су средстава општине из буџета издвојиле за ове потребе, које су фирме ангажоване и по ком критеријуму.
У данима када се цео свет привикава на нове хигијенске навике, питање дезинфиковања зграда постало је невероватно важно за све становнике градова. За то време у Београду се од дезинфекције праве уносни послови за људе блиске властима.
Стефан Јанковић је у разговору за БИРН потврдио да је његова фирма „Послови града” ангажована на пословима дезинфекције зграда у сарадњи са фирмом Еколошко-санитарни центар Суботица с којом имају потписан уговор о пословно-техничкој сарадњи „у пословима маркетинга и односа са јавношћу“.
На питање колико наплаћује своје услуге, Јанковић је рекао да је „то све транспарентно“ и упутио новинаре на општину Савски венац у којој, по сазнањима БИРН-а, има највише посла.
Иако би тај податак требало да буде јаван, председница општине Ирена Вујовић није била спремна да пружи тражене одговоре.
„Зовете ме на мобилни и одузимате ми време док ми спасавамо животе“, рекла је председница општине и чланица Председништва СНС-а.
Комерцијални ценовник до кога су новинари дошли показује да Јанковић и његови партнери за дезинфекцију објеката наплаћују од 3.000 до 4.200 динара, у зависности од величине зграде.
У општини Савски венац, зграде које желе да добију дезинфекцију о трошку општине, пријаву морају да доставе путем сајта општине. Зграде које се не пријаве, требало би да саме нађу фирму која ће вршити дезинфекцију и саме плаћају трошкове.
Општина Савски венац, која има 1.200 стамбених јединица, саопштила је да је у првој недељи новцем из буџета дезинфиковано 540 стамбених зграда и да су кренули са другим кругом акције.
Миша Вацић, лидер Српске деснице, каже у разговору за БИРН да му је Јанковић пријатељ, да не зна ништа о његовим пословима и да он не финансира деловање његовог покрета који је регистрован као удружење грађана и због тога нема обавезу да пријављује своје „спонзоре“ Агенцији за борбу против корупције.
„Заиста не знам шта ради и да ли дезинфикује зграде, али сам сигуран да све ради по закону”, каже Вацић додајући да Стефана Јанковића познаје одавно.
„Били смо саборци још у покрету 1389. Његови приватни послови немају никакве везе са Десницом”, каже Вацић.
Стефан Јанковић, као и Вацић који је једно време радио у Канцеларији за Косово, често су виђени у друштву политичара из Владе.
На питање како коментарише тврдње да управо чланови Српске деснице учествују у послу дезинфекције са Стефаном Јанковићем, он је казао да то није тачно. Одговор није добијен ни на питање да ли активисти Српске деснице посао дезинфекције обављају волонтерски или за плату.
„Волонтери наше политичке организације учествују у ношењу помоћи особама старијим од 65 година“, каже он.
Стефан Јанковић такође није желео да одговори на питање о ангажовању чланова Вацићевог покрета.
„Стварно нисам упућен да ли запослени у фирми навијају за Црвену звезду или за Партизан, као ни да ли су политички опредељени или не. Мој домен су односи са јавношћу и маркетиншке услуге. Људе на терену не познајем лично“, каже Јанковић за БИРН.
Људмила Будисављевић, власница суботичке фирме Еколошко-санитарни центар, није желела да одговори на питање како је и зашто за партнера у пословима дезинфекције изабрала Стефана Јанковића, када он у том послу нема искуства.
Када се новинар БИРН-а представио и поставио питање, власница суботичке фирме је прекинула везу, а потом је штуро и писмено одговорила на питање.
„Због тренутне ситуације, приоритет свега нам је дезинфекција и превентивна заштита људи од вируса. Молим да разумете ситуацију у којој се налазимо, ми смо приватна фирма која је тржишно оријентисана и сходно томе послујемо“, написала је Људмила Будисављевић.
Ко је задужен за дезинфекцију
Српски градови и општине су, попут многих у свету, донели одлуку о дезинфекцији улица и објеката у циљу спречавања ширења заразе новим вирусом корона.
То је учинио и Штаб за ванредне ситуације Београда, који је донео одлуку по којој ће Градско стамбено јавно комунално предузеће вршити дезинфекцију зграда, али само оних са чијим скупштинама станара постоји потписан уговор. Остали морају сами да се снађу.
Град је за ту намену обезбедио додатну количину дезинфекционих средстава која на својим општинама могу преузети управници зграда.
У складу са овом одлуком, градске београдске општине су се организовале на различите начине.
Неке су одлучиле да дезинфекцију препусти управницима зграда, од којих су многи заједно са станарима, по сопственој жељи и могућностима, ангажовали фирме за дезинфекцију, чију услугу плаћа стамбена заједница.
Други - међу којима су Савски венац, Врачар, Палилула, Вождовац и Стари град - одлучили су да ангажују фирме којима ће услуга бити плаћена из општинског буџета.
Стефан Јанковић није желео да одговори на питање БИРН-а да ли су осим на Савском венцу, ангажовани и у неким другим општинама.
„Радимо на баш доста општина“, каже он додајући да су послове добијали тако што су своју понуду слали локалним самоуправама и да су преполовили цену услуга, те да имају „најбоље тржишне цене“.
Према незваничним информацијама, фирма је ангажована и на Врачару. Када су новинари позвали Николу Јеленковића, шефа кабинета председника те општине, на питање о ангажовању „Послова града”, одговорио је контрапитањем: „Шта вас брига кога смо ангажовали?“
Сам Стефан Јанковић своју фирму представио је у разговору за БИРН као „часну компанију“ која „у овој ситуацији“ жели „само најбоље за наш народ“.
Фирма „Послови града” основана је децембра 2017. за послове изградње стамбених зграда.
О њој се у јавности и у пословним круговима не зна пуно осим да је учествовала у уклањању графита са београдских фасада у 2019. години о чему су медији известили.
Осим фирме „Послови града”, Јанковић на своје име поседује и фирму АГГ регистровану крајем прошле године за остале неспецифичне грађевинске радове. У фирми „Стефан ДОО”, која се налази на истој адреси као и претходне две, Јанковић је заступник, док је до фебруара 2020. године био сувласник предузећа „Бесто фоод” регистроване за делатност ресторана.
Јанковић је обећао да ће писмено обавестити с којим све општинама је потписао уговоре као да ли су се пре избијања епидемија бавили послом дезинфекције зграда. Обећање није испунио.
Уместо тога послао је званични допис у коме стоји да услуге пружају „у свим београдским општинама где је грађанима стало до превентивне дезинфекције” и да су дезинфекцију вршили где год је то од њих тражено од „приватних станова и кућа људи заражених вирусом корона, па све до Ургентног центра“.
Цена, ситница
Новинари БИРН-а дошли су до флајера фирме Еколошко-санитарни центар из Суботице са комерцијалном понудом за дезинфекцију зграда.
Најјефтинија дезинфекција је за зграду до пет спратова и кошта 3.000 динара. До 10 спратова цена је 3.500, а преко 10 спратова 4.200 динара.
Иако се на истом флајеру види да су актуелне цене снижене за педесетак одсто, оне су ипак знатно више од цена неких других фирми које се баве овим послом.
Наиме, у разговору са неколико управника зграда, али и власника предузећа које су управници ангажовали за дезинфекцију зграда, речено је да ни у једном случају цене не прелазе 2.500 динара.
Мира Гајић која је управница 13 зграда на Савском венцу каже да је за једну зграду од 36 станова, фирма коју је ангажовала дезинфекцију наплатила 2.000 динара.
И управник Стефан Кнежевић, који на Савском венцу има 12 зграда, каже да је понуда коју је добио од једне фирме била у распону од 1.200 до 2.500 динара.
Ово је потврдио и власник једне фирме за дезинфекцију који је рекао да је најнижа цена 1.200, а да највише наплаћује 2.500 динара.
Јанковић није желео да открије вредност уговора склопљених са општинама, а у писаном одговору је објаснио да се цена формира на основу спратности или према квадратури простора који се дезинфикује.
„Послове добијамо на основу најниже понуде и најквалитетније услуге“, рекао је за БИРН.
Могућа рачуница
Иако нико не жели да о томе говори јавно, БИРН је дошао до података који могу да покажу праву вредност услуге оваквог дезинфиковања зграда у Београду.
Према сазнањима БИРН-а, фирма коју заступа Јанковић нудила је једној градској општини своје услуге по цени од 16 динара по квадратном метру. Уколико једна стамбена зграда има у просеку 400 квадрата (рачунају се ходници и степениште), долази се до рачунице од 6.000 динара, што је скоро три пута више од конкуренције.
Наиме, неколико управника зграда са ове општине, који управљају хиљадама квадратних метара некретнина и који нису склопили уговор са Еколошко-санитарним центром него са другим приватним фирмама, потвдило је за БИРН да се цена дезинфекције „по улазу“ креће између 1.200 и 2.500 динара.
У пет општина које су одлучиле да дезинфекцију плаћају из буџета има 10.500 стамбених јединица. По препорукама, зграде би требало дезинфиковати бар једном недељно.
У зависности да ли као полазну основу за рачуницу узимате износ од 2000 динара, колико наплаћује већина фирми за дезинфекцију, или максималних 6000 динара, долази се до рачунице да посао дезинфекције зграда само на пет београдских општина вреди укупно између 180.000 и 530.000 евра по једној дезинфекцији.
Ко је Јанковић и какве су му везе са Вацићем
Стефан Јанковић је, како то каже његов пријатељ Миша Вацић, био његов саборац још из времена покрета 1389. На изборима за одборнике Скупштине Града Београда 2014. године био је први на листи Патриотизам у парламент – 1389 – Миша Вацић.
Јанковић има једну од главних улога у документарном филму „Ко је Миша Вацић“. Из његових изјава могао се стећи утисак да нису само саборци и политички истомишљеници, већ и блиски пријатељи.
„Вацић је један невероватно истрајан тип, један човек који би за свој идеал погинуо и то је нешто што нас тако јако повезује ето и после 10 година“, каже Јанковић.
На њега је посебан утисак оставила Вацићева способност да прочита књигу од 200 и нешто страна за једну ноћ.
„У медијима се он представља као бахат, што он засигурно није, он је невероватан тип. Десетак пута се десило да ја дођем код њега и да је он за само једно вече прочитао и простудирао књигу која има 250 страница и да мени своје мишљење о књизи које се мени посебно свиђа. Такав човек и са толиким спектром интересовања и са том ширином не сме да буде облаћен у јавности“.
Прочитајте ОВДЕ које мере ипак остају на снази.
Извор: javno. rs
