Најновије

СУНОВРАТ ТРАМПА И ПУТИНА? Кина, САД, ЕУ, Русија - сви су на леду! Да ли је ово крај света каквог знамо?

Деценијама је Запад, предвођен Сједињеним Америчким Државама имао неприкосновену улогу светског лидера, али се баланс моћи последњих година постепено мењао, како јачају играчи са Истока, пре свих Кина.

Путин и Трамп (Фото: РИА)

Онда је дошла корона и за неколико месеци практично на колена бацила највеће светске силе. Удари смртоносног вируса нису били кобни само за оболеле, већ и за економије земаља. Многи су већ сада сигурни да ћемо се, једном када победимо овај опаки вирус, или барем научимо да живимо са њим, пробудити се у другачијем светском поретку. Помињу се распад ЕУ, крај америчког председника Доналда Трампа, слабљење моћи Русије и Владимира Путина... Али, ко ће после свега бити светски моћник број 1?

Рано је још говорити о томе у којој мери ће се свет променити, али неке ствари су већ сада јасне – ниједна од светских сила неће из рата против пандемије изаћи без великих губитака, а уместо јачања савеза, појачаће се ривалитет међу земљама. Стручњаци за међународне односе сматрају да ће се након пандемије ситуација на глобалном нивоу додатно закомпликовати.

Пандемија корона вируса је убрзала и неке процесе који су већ били у току, као што је опадање моћи Русије, али и указала на неке од мана Европске уније – недостатак солидарности и заједничке политике у кризним ситуацијама.

Промене на врху

Спољнополитички коментатори и професори политичких наука говоре о томе како ће након корона вируса изгледати четири водећа светске силе САД, Кина, Европска унија и Русија и да ли ће се и колико променити њихова моћ и утицај.

Кренимо редом, од тога колико су економски ове државе погођене.

Укратко - САД прети рецесија и негативан раст БДП од – 5,9 одсто, Вашингтон је пријавио да су милиони људи остали без посла, а пад цена нафте довешће до додатног пада инвестиција ове године, нарочито у енергетском сектору.

Под претпоставком да се пандемија поново не распламса, реални раст БДП у Кини ће бити свега око 1 одсто, што је мизерно у поређењу са процењених 6,1 одсто колико је било прошле године. "Економист" процењује да ће Кина почети да се опоравља у другој половини године.

Русија ће, како се предвиђа, такође имати велики пад од 5,5 одсто. Држава, која у великој мери зависи од извоза енергената попут нафте и гаса, водила је “нафтни рат” са Саудијском Арабијом, који је по свему судећи изгубила, што је додатни удар на њену економију.

Еврозона ће, с друге стране, бити један од најтеже погођених региона са падом већим од седам одсто, а посебно ће лоше проћи Италија и Шпанија где ће пад бити већи од осам одсто. Међутим, аналитичари предвиђају тежак опоравак и Немачкој, као најјачој европској сили.

Шта, међутим, ове бројке практично говоре? Саговорници се слажу да ће позиције при врху, бар још извесно време бити гарантоване и Америци и Кини, али, указују, неке промене су на видику. Алесандро Полити, директор Фондације НАТО одбрамбеног колеџа, каже да је тешко предвидети како ће пандемија утицати на равнотежу моћи, али и да би свакако требало да се прекину сукоби, макар у време ове кризе.

- Пандемија тешко погађа сваку земљу, јер поред значајних губитака у људским животима, на глобалном нивоу постоји и важан шок, који утиче и на потражњу и на понуду. То би могло довести до озбиљне рецесије широм света, ако не и до директне економске депресије, посебно ако су мере помоћи неусклађене и непотпуне - упозорава Политико.

Осим велике неизвесности пред којом све свет налази по питању своје будућности, Борис Калноки, спољно-политички кореспондент немачког листа "Велт" верује у једну извесност - промену односа Запада према Кини.

- САД ће остати јаке, Кина ће ојачати. Али Кина ће се суочити са проблемом: западне земље су схватиле да су превише зависне од кинеских ланаца снабдевања и преорјентисаће своје економије на Европу и САД. У ствари, Источна Европа може да има користи и постане „Кина“ западне Европе – рекао је он.

Да ће се и Кина и Америка "извући", сматра и угледни професор Данијел Сервер са вашингтонског универзитета "Џонс Хопкинс". И он, међутим, види простора за известан губитак утицаја Кине у свету.

- Кина и САД ће се економски опоравити, јер обе имају диверзификоване економије, које могу да пате од рецесије, али ће се опоравити. Стабилност САД није угрожена због пандемије, док са друге стране то може да буде случај са Кином. За Кину би више успоравања економије могло да проузрокује озбиљну политичку нестабилност, због чега Комунистичка партија Кине веома брине. Кинези су навикли на раст од преко 6% годишње. Рецесија би могла бити погубна за стабилност – каже Сервер.

Међутим, заменица директора Европског савета за спољне односе Весела Чернева указује на другу могућност, а она практично значи јачање Запада на крилима краја Трампове ере у САД.

- Ако Доналд Трамп изгуби изборе у новембру, као резултат катастрофе у решавању кризе са корона вирусом, и са Џоом Бајденом у Белој кући, вероватно ћемо видети консолидацију Запада, а то дефинитивно неће бити добре вести за Кину или Русију . Али још је рано говорити ко би био победник: то ће у великој мери зависити од исхода економске кризе – каже Чернева.

Случај 1- Америка: Економски пад и Трампов крај?

И многи други криве америчког председника због катастрофалног одговора на пандемију, па се доводи у питање Трампов реизбор. САД имају убедљиво највише заражених и преминулих од корона вируса, а и њена економија испашта. У изјави за "Гардијан", нобеловац Џозеф Стиглиц рекао је да највећа светска сила иде ка новој "великој депресији" због власти Доналда Трампа.

- Ако ово препустимо Доналду Трампу и Мичу Меконелу (вођи републиканске већине у Сенату), задесиће нас велика депресија. Да смо имали одговарајућу структуру политике, лако бисмо је избегли – рекао је он.

Професор Сервер такође он истиче лош одговор администрације САД, мада је сигуран у опоравак економије.

- Сваки месец пандемије кошта САД доста у смислу економског раста и посебно утиче на сиромашне. То није добра вест за председника Трампа који жели да буде поново изабран - рекао је професор Сервер.

Он је указао на то да је Трамп, као и многи други лидери који теже ауторитарној владавини, искористио пандемију да би покушао да добије већа овлашћења.

- Било би мудро да их грађани сматрају одговорним јер нису успели да се припреме и реагују како је требало, а не да им омогуће да добију још већу моћ – рекао је он.

Међутим, уколико Трамп у новембру избори нови мандат, за очекивати је да настави са својом политиком "Америка на првом месту" због које се већ смањује утицај Америке на Блиском истоку, али и у остатку света.

Случај 2- Кина: Додатан пад поверења и последице скривања вируса

Откад је увела економске реформе у 1970-има, Кинеска економија је расла светлосном брзином и постала друга највећа на свету. Многи економисти предвиђају да би Кина могла чак да надмаши Сједињене Државе у наредној деценији. Светска криза 2008/2009. године означила је крај неупитне владавине САД. Тада је Кина вешто искористила колапс америчке и европске репутације како би ширила своју светску "меку моћ". Али, може ли се тај сценарио поновити.

Пандемија корона вируса која је потекла у Кини за ту државу представља и опасност и шансу да настави ширење утицаја. Пекинг се хвалио тиме како се успешно изборио са опасном заразом. Међутим, показало се да има све више рупа у кинеском оклопу. Откривено је да је Кина дуго крила податке о размерама и озбиљности епидемије. Да су Кина, па затим и свет реаговали раније, данас би ситуација била битно другачија.

Пекинг ипак и даље покушава да своју кривицу прикрије слањем медицинске помоћи у државе дубоко погођене епидемијом, као што је то на пример Италија. Стручњаци, међутим, сматрају да то ипак не иде како је Кина замислила.

- У првим недељама кризе ти снимци су привлачили погледе, посебно имајући у виду да су неке државе чланице ЕУ забраниле извоз санитетских потрепштина у Италију. Али сада је све јасно: Кина је крила епидемију од остатка света – каже Чернева.

Кинеска идеја се показала неуспешном и зато што у неким случајевима њена медицинска опрема уопште не испуњава одговарајуће стандарде у неким другим државама.

- Све је то пропаганда, а не реалност. За већину те опреме се показало да је неисправна – каже професор Сервер.

Поверење у Кину, какво год да је било, сада је додатно уздрмано. Сви се питају: Шта још Кина крије?

- У Кини је изненада пандемија званично "готова" - али да ли можемо да поверујемо у то? А ако свет нема поверења у Кину, да ли треба да прима њену помоћ и инвестиције, ако они иду са њеним утицајем? Запад је користио хуманитарну помоћ за ширење свог утицаја деценијама. Мој савет: узмите помоћ, одбијте утицај. Немојте дозволити да Кина преузме стратешку инфраструктуру улагањем (на пример у телекоме). Али дозволите јој да улаже тамо где то сматрате корисним – пита се Борис Калноки.

Случај 3- Русија: Слабљење моћи и одлазак Путина

Пандемија корона вируса пружила је Русији још једну могућност да јача свој утицај у свету и пре свега Европи где на сваком кораку покушава да умањи значај Европске уније. Попут Кине и она је брже-боље слала помоћ и своје стручњаке у Италију и друге државе. Попут кинеске, и њена помоћ је, испоставило се, фалична.

Међутим, највећа држава на свету не одустаје од јачања своје моћи. Последњих година то највише чини ширењем утицаја на Блиском истоку, али и у Европи, па и Латинској Америци. Али, упркос томе што модернизује војску и има велики војни утицај, Русија не може да се избори са највећом препреком на путу да постане суперсила у економском смислу. Њена зависност од индустрије нафте и гаса јесте та препрека, коју је пандемија корона вируса само још повећала.

- Русија је опадајућа регионална сила која готово у потпуности зависи од производње нафте и гаса. Није вирус корона тај који ће умањити тежину Москве у свету, већ њен сопствени неуспех у развоју диверзификоване економије – каже професор Сервер.

Сличног мишљења је и спољнополитички коментатор Калноки.

- Русија је слабија него што изгледа, али добро игра своје карте. Јефтина нафта као економска последица кризе већа је опасност за Москву од вируса – каже Борис Калноки и наглашава да је ће стабилност Русије наредних година бити доведена у питање јер се не зна шта ће бити ако и када са чела Русије оде Владимир Путин.

Случај 4- ЕУ: Распад или реформе, успон популиста и десничара

Велика финансијска криза, па мигрантска криза, па јачање популизма, па Брегзит, а сада и пандемија која коси животе и изазива нови економски терет – има ли краја мукама Европске уније? Од свих светских ентитета, ЕУ је најкомплекснија и има највише унутрашњих проблема, а корона вирус додатно затеже односе њених чланица.

- Ја имам више поверења у ЕУ од већине људи, али она се суочава са реалним изазовима својих задуженијих јужних чланица. Криза евра након КОВИД-19 је могућа. То би могло да угрози Унију – сматра професор Сервер.

Како додаје успорени економски раст Уније могао би додатно да јој загорча живот, јер би онда јачали популисти који су већ у замаху.

Чини се да се аутократски лидери и на челу држава ЕУ, боље боре са корона вирусом. Међутим, то не значи да популисти могу да буду сигурни да ће из свега изаћи као победници.

- Снажна држава биће херој и / или негативац након кризе, у зависности од тога колико је земља успела у поравнавању кривуље КОВИД19. Али мсилим да ће популисти који су једноставно циљали да униште (изабрану) елиту, без конструктивног предлога политике или јасне идеје о томе како даље, бити губитници кризе. За ЕУ ће бити пресудан тренутак да бира између калкулација националних влада и веће интеграције, али и да одреди неке границе. Ако Виктор Орбан не плати цену за то што је на незапамћен начин приграбио сву власт у земљи, ЕУ ће увек бити оптуживана за двоструке стандарде – сматра Чернева.

Калноки каже да ће начин на који је неки лидер одговорио на кризу имати последице по његову власт, али и да овакве кризе по правилу учвршћују власт актуелног лидера.

- Узмимо на пример Орбана: Ако Мађарска буде боља од Немачке у погледу стопе смртности и економског пада, он ће остати звезда у својој земљи. Ако не буде успешан у кризном менаџменту, можда ће изгубити моћ. По правилу, криза јача свакога ко је на власти, све анкете то показују. То је психолошки ефекат - окупљате се око вође када постоји опасност. Није важно ко је на власти - све док људи не буду мислили да је њихова влада катастрофално лоше управљала кризом – каже он.

Што се тиче ЕУ као целине, она нема унапред одређене одговоре на кризе, већ их смишља у ходу, објашњава Калноки.

- Националне државе су у овој кризи биле много ефикасније од институција ЕУ. У том смислу ЕУ изгледа лоше. Али ЕУ никада није имала компетенције у здравству. Она одговара на кризе успостављањем нових механизама за решавање проблема. Баш као у кризи евра 2008/9 и мигрантској кризи 2015/16, свака криза додаје још један слој у оквир институција ЕУ. Али кључно питање је заједнички дуг. ЕУ се суздржала од увођења еврообвезница у финансијској кризи 2008/9, и сада се суздржава од увођења „корона обвезница“. Без заједничког дуга не може бити стварног "квантног скока" . Лично мислим да је то у реду. Рећи да ЕУ неће преживети ако превладају националне владе, као што је говорио председник ЕПП Доналд Туск је бесмислица – закључује он.

А шта је са утицајем ЕУ у свету? Борис Калноки сматра да ће он наставити да слаби.

- Утицај ЕУ, без војске или заједничке стратегије или економске локомотиве попут кинеске јефтине индустрије или америчке технолошке моћи, стагнираће или ослабити – каже он.

Да ли на сцену долазе нове силе?

И, шта ће бити после свега? Да ли ће светски поредак после корона земљотреса остати, мање или више, исти или је време за нове играче? Како сада стоје ствари, тешко да ће нека држава ускоро из кризе изаћи као победник и "запретити" светским силама. Ипак, оно што се данас дешава јасно показује пројекције за будућност.

Већи део остатка света је лоше опремљен за борбу против вируса и тешко ће патити – каже професор Сервер.

Од свих земаља Г20, дакле највећих светских економија, рецесију ове године неће имати само Кина, Индија и Индонезија, наводи се у анализи "Економиста". Та "мала победа" ових азијских земаља њима тренутно не значи много, али би могла да буде један од показатеља неког будућег светског економског поретка и померања баланса моћи са Запада на Исток.

Индија и Индонезија, са својим растућим становништвом које махом чине млађи и радно способни људи, према неким предвиђањима ускоро би могле да поремете слику светског економског врха.

За тридесет година већина највећих светских економија биће оне које данас важе за економије у развоју и надмашиће тренутне силе попут Сједињених Америчких Држава, Јапана и Немачке, показује извештај куће ПрајсвотерхаусКуперс (PwC).

У самом врху ће, како показује извештај PwC "Свет 2050." бити Кина, па Индија, док ће САД пасти на треће место, а на високу четврту позцију ће се попети Индонезија, коју ће следити Бразил.

У питању је битно другачија слика него каква је данашња са САД на првом месту, Кином на другом, Јапаном на трећем месту, па затим Немачком и Индијом.

До неке врсте прерасподеле моћи би могло да дође и у Европи. У Европској унији се тренутно за моћ боре Француска и Немачка, а на исход ће утицати и то колико је која земља успешна у борби са корона вирусом, као и то у каквим ће односима бити са осталим чланицама, нарочито онима које су у тежој ситуацији. А ветра промена би могао да дува у правцу Истока Европе.

Занимљиво виђење има Борис Калноки.

- Видим шансу за источну и централну Европу. Може доћи до финансијске подршке из Брисела, па би онда економије попут српске, мађарске или пољске трпеле много мање од Немачке или Француске. Што се тиче равнотеже, процес у којем источна Европа покушава да достигне Запад добиће појачање у периоду 2020-2021.године – каже он.

Турци заједно са џихадистима напали сиријску војску, а онда су се појавили Руси! Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Блиц
 

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА