Ово је био повод да се Свирчани окупе у центру, у коме нема ни продавнице. Због свега тога, како кажу, на изборима у недељу неће гласати уколико не добију било шта од онога за чим годинама и деценијама чезну.
Село Свирце на седам километара од Лесковца има 108 домова и 550 становника и једно је од ретких села из кога се млади не исељавају, већ се са својим родитељима баве пластеничком и производњом поврћа на отвореном, али овде нема градског водовода, канализације и асфалтираног пута.
На питање Југмедиа зашто локалним властима ове захтеве нису изнели раније и не преписују ли, можда, сценарио из села Куколовце где је због сличне претње пут почео експресно да се асфалтира одговарају негативно.
Ми не излазимо на изборе, донели смо чврсту одлуку. Ја и још шесторо чланова Савета Месне заједнице из Српске напредне странке дајемо оставке. Већ су написане. Имали смо готов пројекат за водовод и канализацију одмах после 2000., па смо га обновили 2016.године. Спремни смо и да учествујемо с нашим парама, али никога није било брига - тврди председник тог савета Александар Коцић, додајући да су изневерена обећања и очекивања са претходних локалних избора.
До села Свирца стиже се узаним путем и мало новијим асфалтом километар и по до предузећа „Месокомбинат“, а потом такође узаним путем где се местимично мешају асфалт и земља. Ни једна уличица више никада није омирисила асфлат још од деведесетих година.
Но, поред канализације и водоводне мреже, Свирчани су највише озлојеђени због неасфалтираног пута од њиховог до суседног села Ћеновац. У Свирцу, наиме, нема ни основне школе, а овде не саобраћа ни аутобус, па деца до четвртог разреда основне школе похађају школу у Ћеновцу, удаљененом 1,6 километара, а они који у Лесковцу похађају школу морају опет до Ћеновца, односно, аутобуса.
Е тај пут нас највише боли што није асфалтиран. О том путу би роман могао да се напише јер смо два пута за његову градњу сакупљали новац преко самодоприноса, тамо осамдесетих и деведесетих година прошлога века и не знамо где су те паре отишле. Па су нам после рата 1999. године обећали да ће нам направити пут и у свим извештајима је приказивано да је пут изграђен, а шаку асфалата нисмо видели на њему. Пред оне тамо изборе су нам поново обећали пут и – ништа - причају старији мештани.
Кажу да су велики произвођачи поврћа, трећи по снази у лесковачком крају. Имају преко 500 возила у селу, нека домаћинстава по 5 до 6 возила, односно, аутомобила и трактора. На питање шта град Лесковац добија од Свирца, сложно одговарају - ПДВ.
- Кад купиш возило, платиш ПДВ, када региструјеш платиш порез, а само наши пластеници коштају преко 2 милиона евра и са 20 посто смо учествовали у електрификацији поља - рачунају Свирчани.
Тврде да „цело село“ мисли исто. Долази им активиста СНС-а из Лесковца и он постаје предмет интересовања.
- Ти си обећао прошли пут, ти - издваја се једана глас упућен госту у мору бучних гласова и жучне расправе.
Да ли ће у ово село, које има 355 бирача, након најаве бојкота стићи машине за асфалтирање, баш као и у село Кукуловце, остаје да видимо.
Како Хрвати отимају српске фирме и за то још наплате нама, сазнајте ОВДЕ!
Извор: jugmedia.rs
