Најновије

Лига, то сам ја!

Не сећам се да ли сам деведесетих Доктора први пут видео у акцији на неком од импровизованих земљаних терена у брдима или на врелом београдском асфалту.

Бошко Ћирковић Шкабо (Фото: Јутјуб)

Пише: Бошко Ћирковић Шкабо

Вероватно зато што готово деценију интензивно покушавам да потиснем сопствено сећање и туђе приче о тој етапи моје играчке каријере. Али никада нећу моћи да заборавим усхићење првог посматрања његовог радикалног стила игре. Са каквом је само лакоћом умео ефикасно да поентира пред окупљеном масом. Било је то оно што искусни спортски коментатори с правом зову игром за публику. Препознао је да поред висине имам и потребну одлучност, те ме је лично позвао у јуниорску селекцију. Међу вршњацима сам се истакао, све претекао и, попут Меџика Џонсона, постао неприкосновени лидер, способан да играм на свим позицијама. Убрзо ми је указао велику част позивом у први тим, да као јуноша водоносим за њега, Гробара и остале ведете клуба у успону.

Околности у лиги су нам тих бурних година толико ишле на руку да су 1997. чак кружиле гласине да смо Црвенима продали првенство, те да је Доктор титулу МВП-а, о истом трошку, препустио њиховом резервисти Милутиновићу. Нисам се обазирао на лајања злурадих. Вредно сам тренирао и скупљао форе на терену и у свлачионици. Активно сам чекао своју шансу. Из тог периода на шоурилу ми је остала и чувена претња закуцавањем преко сто противничких играча, ако ли се само усуде да закуцају преко неког од наших. Али такве младалачки усијане потезе сам оставио иза себе. Одавно сам схватио да су битнији поени у кључним моментима и број победа од курчења и атрактивних потеза. Поготово од како сам проучавао стил игре Вебера из Кингса.

Нисам још дуго чекао праву шансу. Убрзо сам заиграо за Ол стар селекцију лиге, коју су махом чинили наши, Црвени и најуспешнији питомци њиховог летњег кампа (прозаично названох по месецу одржавања тј. јулу). Као плејмекер обдарен изузетном висином, проницљивошћу и речитошћу, био сам задужен за проток свих информација на терену. Мало је рећи да сам #покидо. Решили смо чак и неке непослушне вође навијања против наше екипе.

После те сезоне су Црвени на волшебан начин истиснути из лиге. Нова екипа Жутих је, захваљујући моћним иностраним спонзорима, започела еру своје доминације. Јавно су ставили до знања да нам стари успех неће бити опроштен. У почетку су макар поштовали кодекс ненападања ван терена али, након што им је плејмејкер доживео неразјашњену фаталну несрећу (потпуно неповезану са било којим од наших играча), сместили су Доктору оптужбу за прљаву игру и испоручили га Баскет трибуналу. Свим срцем смо покушавали да га одбранимо, чак смо неко време носили његов лик на дресовима… Онда се све из корена променило...

Срећа у нашој несрећи беше да су Жути својим озбиљним спонзорима пружали јако лош баскет шоу. Ти озбиљни пословни људи нису били задовољни ни њиховом игром, камоли резултатима, па су преко својих скаута ступили у контакт са најпопуларнијом екипом у лиги. Гробар и ја смо отпутовали на састанак у својим најбољим оделима. Вратили смо се озбиљним средствима и јасним планом како да унапредимо своју игру. Од тог дана смо предани модерном европском стилу баскета. Окренути лист је био толико нов да је захтевао промену дресова. И резултати нису могли да изостану… Након тесне победе у следећем плеј-офу, уз помоћ васкрслих Црвених (и дан данас нисам сигуран ко је њихов спонзор), Гробар је, у налету праведности, начинио по себе кобну грешку. Предао ми је капитенску траку.

Убрзо сам схватио проблем на којем су Жути заправо пали: спонзорски захтев да дефинитивно и формално искључимо тимова с југа из лиге. Публика је, из мени недокучивих разлога, остала главна брана том потезу. Иако јужњаци већ годинама саботирају првенство. Нису помогле чак ни претње могућношћу да побуњени играчи уђу у Ол стар, чак ни да МВП буде из њихових редова. Публика једноставно воли преносе са тих терена. За многе су они и даље срце лиге… Али нисам се дао збунити. Сковао сам план вођен идејом Луја, митске четрнаестице француског баскета: „Лига то сам ја.“ Крајње једноставан план: (п)остати незамењив играч. Почело је трновито, уз погрде са трибина и то на рачун моје сексуалне оријентације. Пар сјајних послића касније, баскет име ми је Велики, у част мога узора, виртуозног таковског плејмејкера. Кличу ми га... Додуше, ван трибина. Слабовиди су годинама погрешно тумачили моју, од Жутих преузету, крилатицу: Европа нема алтернативу. Али након ове сезоне (за коју би комплетна екипа НБА холофејмера из „Последњег плеса“ морала стојећи да ми аплаудира) и историјског успеха у недавно завршеном плеј-офу, и европским је спонзорима постало јасно да немају алтернативу. Макар у овој лиги, која је буквално постала ја.

Ако се плашите да ће ми бити досадно, не брините. Могу да окренем колегу који више од три деценије доминира легендарним тереном повише Будве и приупитам га како убити досаду. Увек се краљевски испричамо…

Прочитајте ОВДЕ каква је тренутна епидемиолошка ситуација у Србији.

Извор: Правда

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА