Сиријски министар спољнихих послова Валидал-Муалем нагласио је у уторак да амерички “Цезаров закон” о цивилној заштити Сирије за циљ има изгладњивање грађана Арапске Републике. Поред тога, најновија скупина санкција усмерена је на оне који су укључени у активности обнове у ратом разореној земљи.
“Цезаров закон” ступио је на снагу 17. јуна и увео санкције 39-орици сиријских званичника, укључујући председника Башара ал Асада и његову супругу, те предвидио казне против било којег глобалног актера који послује с Дамаском. Ипак, сиријски министар спољних послова изразио је уверење да ће Дамаск успети превладати изазов.
Америчке санкције служе за промену режима
Јачање Трампове администрације у смеру “илегалног економског рата санкцијама” наметнуте Арапској републици означава “помак у методологији” у дуготрајној политици промене режима против Сирије, каже Марк Слебода, амерички војни ветеран и аналитичар.
Према војном ветерану, САД су се усредоточиле на спровођењу санкција будући да рат с џихадистима, отворена војна инвазија као и окупација сиријске територије и ресурса до сада нису успели остварити главни циљ Вашингтона: промену режима у Дамаску.
“Санкције су вишеструке те су усмерене засебно према: сиријском председнику, његовој породици и највишим званичницима, сиријској политичкој и економској елити и већинском сиријском становништву”.
Иако Бела кућа тврди да мере “нису намењене наношењу штете сиријском народу”, она настоји учинити да сиријски народ “вришти” од погоршања економских услова како би, према речима Слебоде, дошло до “повећавања незадовољства сиријске елите даљњим осиромашивањем и изолацијом”.
“Еволуција америчке политике према Сирији најбоље се описује као “промени режим или ћемо ми спалити земљу. Промена режима или окупација земље. Промена режима или изгладњивање земље”, сматра аналитичар.
САД је десетлећима инструментализовао своју санкцијску политику против Сирије и постепено појачавао ограничења од почетка грађанског рата 2011. године. У априлу 2020. Већу безбедности УН-а, стални представник Русије при УН-у, Васили Небензиа, нагласио је како низ санкција које су САД, ЕУ, Канада и Турска Сирији наметнуле током година представљају озбиљан изазов земљи, усред пандемије коронавируса, јер спречавају способности и могућности држава да медицински и на друге начине помогну Арапској републици.
“Асад не мора отићи.” Шта се налази иза напомене Вашингтона?
Примедба посебног представника за ангажман у Сирији Џејмса Џефрија, да САД више не инсистирају на томе да Асад “мора ићи” не значи никакву промену мишљења међу Вашингтоновим политичарима, сугерира Слебода, додајући да изјава изасланика о томе да америчке санкције мењају “понашање режима”, не треба узимати по номиналној вредности или озбиљно.
“Међу дугим пописом санкција против Сирије нису само секторски и секундарни одељци против сиријске економије, већ и посебне појединачне санкције које циљају на сиријског председника, његове високе званичнике, па чак и његову супругу и породицу. Промена режима ‘није циљ овог илегалног економског рата, већ се ради о обмањивању и суровој софистици’, наглашава аналитичар.
Изјаве Вашингтона заправо нису ништа ново, напомиње он, подсећајући да “датирају од времена када је Трамп преузео власт у САД-а и променио тон у Вашингтону у складу с његовом предизборном реториком против политике ‘промене режима’ у иностранству”. Међутим, америчка се политика према Сирији тоеком година није мењала, само се променила реторика Вашингтона.
Противсиријске санкције имају негативне последице на цело окружење
Трампова политика санкција недавно је наишла на неке критике од стране Стратфора, америчке геополитичке платформе за обавештавање, која се понекад назива и “ЦИА-ом у сени”. Ентитет је сугерисао да ће санкције Беле куће наметнуте Сирији задржати Арапску републику “чврсто у руском и иранском куту”. Према Слебоди, геополитички утицај санкција је чак и већи него што се првотно мислило те негативно утиче на “господарство окружења као и на стабилност околних држава”.
“Већ је широко примећено у западним и заливским медијима да бруталне санкције према Сирији имају погубни удар и на привреду и народе Либана, Ирака, америчке марионетске курдске ”псеудо” државе на истоку Сирије, Јордана и другде, будући да су те регионалне економије међусобно повезане и међусобно зависне о међусобној трговини”, истиче Слебода.
Према аналитичару, тешке последице америчке санкцијске политике “засигурно ће додатно политички дестабилизовати Левант и Блиски Исток, што ће довести до зачараног круга резултирајућег вакуума власти.” Поред тога, неки у заливском Већу за сарадњу осећају забринутост због тога да би их санкције могле спречити да се помире с Дамаском и суделују у уносним пројектима обнове Арапске Републике, као и да стекну неке политичке утицаје против сиријских власти, сматра Слебода.
Тако су се Уједињени Арапски Емирати (УАЕ) нашли испред ”америчких циљника” због зближавања с Асадовом владом и отварања велепосланства у Дамаску, што се догодило 17. јуна. Џејмс Џефри опоменуо је УАЕ, запретивши им применом новог Цезаровог закона: “Свако ко се бави економским активностима, било у УАЕ-ма или у другим земљама …, може бити мета тих санкција”, рекао је амерички званичник.
Чини се да ће обнова и улагања у Сиријску арапску републику ићи искључиво из Русије, Ирана, Кине и других, наглашава Слебода, додајући да ће се тиме “додатно учврстити утицај тих држава на геополитичку оријентацију Сирије, ако се икада сумњало у тако нешто”.
Војска гранатирала положаје непријатеља у муњевитој акцији! Више о томе ОВДЕ.
Извор: logicno.com/ Х.И.
