Порука шефова дипломатије Арапске лиге звучала је јасно: интегритет Либије мора се сачувати у сваком случају, земља се не сме распасти на регионе којие контролишу различите стране силе. „Војни ангажман не може да донесе мир или политичку стабилност у Либији“, саопштили су министри у уторак.

Претходно је египатски диктатор Абдел Фатах еал Сиси припретио такозваној Влади националног јединства коју у Триполију предводи Фајиз ал Сараџ. Трупе те Владе, коју признаје велики број земаља света, намеравају да, заједно са снагама које подржава Турска, заузму важан обалски град Сирт. То је, како ел Сиси каже, „црвена линија“.

Сирт, у средишту либијске обале, сматра се стратешком тачком одакле се може контролисати низ медитеранских лука као и најважнији гасоводи у земљи. Ко држи Сирт, има велико економско преимућство које може да одлучи грађански рат.

Ровови око Триполија

Ел Сиси се супротставља Ал Сараџу и Турској јер ови под својом контролом имају низ исламистичких група. Египатском председнику су те групе трн у оку – он је на власт дошао војним ударом, свргнувши управо Муслиманско братство.

- Ел Сиси претњом војном интервенцијом шаље Турској поруку да је боље да гаји пријатељски однос са Египтом - каже за "Дојче веле" Тарек Мегериси из Европског савета за међународне односе. Он ипак мисли да египатски председник само блефира.

Турско војно присуство за сада је било ефикасно. Уз ту одлучујућу помоћ су трупе ел Сараџове владе успеле да потисну снаге генерала Калифе Хафтара чија је моћна паравојска дуже од годину дана држала Триполи под опсадом.

У томе је, додуше, помогла једна одлука из Москве, сматра Волфрам Лахер, стручњак берлинске Фондације за науку и политику. Наиме, Русија је повукла професионалну паравојску „Вагнер“ која је подржавала генерала Хафтара у налету на Триполи. Заузврат је Турска обуставила ваздушне ударе на опсадну паравојску.

Тако је Хафтарова офанзива пропала јер су Турска и Русија направиле дил - пише Лахер.

Генерал Хафтар, који се из егзила вратио по рушењу бившег властодршца Моамера ел Гадафија, ипак и даље може да се узда у помоћ Уједињених Арапских Емирата. Емирати су Хафтаровој армији послали беспилотне летелице које спречавају ел Сараџове трупе и плаћеничке групе да потисну Хафтарове људе још дубље на исток земље. Њихова база је на истоку либијске обале, у Тобруку.

Уједињене нације немоћне

Компликовани фронт показује колико живот и смрт у Либији зависе од страних сила. Оне пак у виду имају своје циљеве, а не добробит Либије.

- Где год да се сада повуче линија, Турска је постала доминантна сила у западној Либији, а Русија најважнија заштитница генерала Хафтара - пише Лахер.

Да ствари буду још компликованије, Анкара се војним уплитањем замерила Паризу, савезнику из НАТО. Француска жели стабилност у Либији како би се разрачунало са џихадистичким групама које у читавом хаосу несметано јачају на југу земље, где почиње појас Сахела.

Могуће да су стране силе већ толико уложиле у рат у Либији, да ће тешко одустати од њега. Како пише Лахер, било какав договор значио би формирање јединствене владе и војске у Либији, која би онда била довољно моћна да се брани од страних утицаја.

Зато ни у турском ни у руском интересу није да се конфликт реши, него да се – замрзне.

Док то траје, упозорава Арапска лига, либијској омладини не остаје боља перспектива него да се укључи у радикалне или мафијашке структуре.

Уједињене нације су за сада немоћне чак и да наметну ембарго на испоруку оружја зараћеним странама. „Нажалост“, закључује Тарек Мегериси, „превише страних држава је превише фокусирано на своје краткорочне интересе.“

На који начин санкције САД-а цементирају утицај Русије, Кине и Ирана на сиријску геополитичку оријентацију, сазнајте ОВДЕ!

Извор: Блиц