„Испрва сам био у неверици, а сада се већ љутим", каже за Би Би Си на српском Иван Настић, који од детињства станује надомак Кошутњака.

На 86,8 хектара парка - од којих око 40 одсто чине зелене површине - планирана је изградња приватног стамбено-пословног комплекса од око 650.000 квадратних метара.

То је део плана регулације комплекса „Авала филма", некадашњег гиганта домаће кинематографије.

„До пре неколико месеци смо били међу најзагађенијим градовима света, а они сад долазе са идејом да посеку хектаре шуме", додаје Костић.

Инвеститор, компанија Авала студиос, каже за Би Би Си на српском да ће посадити три пута више дрвећа у односу на зелене површине које буду уклоњене.

Са Иваном Настићем слаже се Петар Благојевић, активиста који учествује у борби против сече шуме.

„Ако треба телима да се шума брани, спреман сам да се тамо улогорим и седим по цео дан… Кошутњак не сме да се сече", изричит је он.

Парк Кошутњак простире се на површини од 330 хектара и многим Београђанима је једно од омиљених места за излет и одмор у природи.

Организације цивилног друштва оцењују да план регулације „Авала филма" садржи „низ пропуста и нелогичности", као и да је његова реализација „супротна јавном интересу", нарочито због загађења ваздуха у Београду.

Градски званичници за то време све негирају

„Ко је луд да посече толико хектара шуме, да ли је то нормално", изјавио је почетком јула за телевизију Пинк Горан Весић, заменик градоначелника Београда, додајући да „грађани не морају да брину".

Међутим, делује да грађане то није утешило и да битка за Кошутњак тек предстоји.

Да ли зеленим површинама на Кошутњаку заиста прети уништавање?

План детаљне регулације за комплекс „Авала филма" још увек се разматра, а рани јавни увид у Елаборат завршен је 13. јула.

То значи да инвеститор, Авала студиос, још увек није добио коначно одобрење Секретаријата за урбанизам и грађевинске послове Београда да спроведе план који жели, а који активисти и поједини грађани сматрају спорним.

Тај План регулације, између осталог, подразумева обнову запуштених делова комплекса „Авала филма".

Активисти наводе да неће дозволити сечу дрвећа на Кошутњаку

Национална стратегија културе 2020-2029. означила је обнову „Авала филма" као пројекат од државног значаја, који треба да помогне развој филмске индустрије.

Међутим, из удружења грађана Битка за Кошутњак за Би Би Си на српском наводе да је „развој филмске индустрије само параван", а да је циљ изградња стамбено-пословног комплекса.

„Оно што је предложено је фактички изградња новог насеља где би живело око 8.000 нових становника и где би у саобраћај било укључено преко 6.000 аутомобила, што ствара бројне проблеме", наводе из удружења у писаном одговору.

„Да ли је неко питао грађане Церака, Филмског града и Скојевског насеља шта мисле о томе да уместо дела шуме добију додатне саобраћајне гужве, пренасељеност, емисије гасова, буку и повишене температуре током летњих периода", додају они.

Србија и загађење ваздуха: „Селим се из Бора, не могу да дозволим да ми трују децу"
Додатни ризик да ће дрвеће бити посечено, прибојавају се стручњаци, лежи у чињеници да шума обухваћена Планом не спада у заштићену целину споменика природе „Кошутњак".

„То никако не може и не сме да умањи њен значај и вредност, само због тога што је законом нисмо заштитили", каже Божена Стојић, урбанисткиња из организације Министарство простора за Би Би Си .

Она истиче да се „чак и у Плану за 'Авала филм' наводи да су стабла на том подручју здрава и витална, и да је квалитет ваздуха у непосредном окружењу доста бољи од остатка града, управо због постојања ове шуме".

Рок за подношење примедби истекао је у понедељак, 13. јула.

Окупљени око иницијативе Битка за Кошутњак су тог дана предали више од 7.500 примедби на Елаборат Плана регулације, саопштила је невладина организација Еуропа ностра, која се бави очувањем културног и природног наслеђа.

Елаборат је детаљан писмени приказ, у којем се образлаже шта је све планирано.

Активисти иницијативе „Не да(ви)мо Београд" покренули су Петицију за одбрану Кошутњака, коју је, како наводе, до сада потписало више од 50.000 људи.

Шта кажу активисти?

Петар Благојевић има 32 године и за себе каже да је од малена на Кошутњаку.

„Живим ту близу, из Раковице сам, тако да одувек идем тамо… Прво на базен као клинац, па са породицом у шетњу, па вожња бицикла…

„Свакоме Кошутњак нешто значи, али последњих месеци је ваздух у граду заиста био катастрофа и зато нема смисла да се шума тек тако посече", каже он.

Како наводи, у борбу за очување Кошутњака ушао је случајно - преко Инстаграма.

Отишао је на сајт Секретаријата за урбанизам и скинуо План регулације тог простора, а када га је прочитао уверио се да су објаве које је прочитао тачне, каже Петар.

„Неки су и поверовали у манипулације из медија, али у плану све пише на 30 страна. Ако су нам тих 30 страна много да прочитамо онда је питање и да ли заслужујемо да имамо шуму", говори он.

„Једноставно не могу тек тако да раде ствари које локалци не желе… Нико то не жели", додаје.

Због свега тога је, каже, писао и слао низ примедби, а људи који мисле попут њега формирали су неформално удружење грађана Битка за Кошутњак.

У плану су имали велики протест, али је он прошле суботе отказан због пооштравања мера против ширења корона вируса. Уместо тога, одржали су радни састанак, како би испланирали шта даље.

„Наравно да је у интересу свих да се реновира Филмски град и то је потпуно у реду, али пројекат најмање о томе говори… Они би да граде на много ширем подручју, планирају стамбене и пословне објекте, паркинге… Много, много паркинга".

„Желе да граде и на ливади поред базена, а тамо се сви од малена санкамо, људи тамо долазе сваке зиме… Не иде, та ливада је део идентитета овог града", каже Петар.

Из удружења Битка за Кошутњак истичу да је обнова Филмског центра само параван за изградњу стамбено -пословног простора

Шта су примедбе?

„Најспорнији део плана је намера инвеститора и градске управе да пренамени земљиште обухваћено планом, тј. да се шума пренамени у простор за стамбено-пословне објекте", сматра Божена Стојић из Министарства простора.

Она истиче да План детаљне регулације за „Авала филм" спада у планове „најнижег реда".

То значи да, према Закону о планирању и изградњи, мора бити усклађен са плановима вишег реда, као што су План генералне регулације града Београда и План генералне регулације система зелених површина Београда, додаје.

А у тим плановима, истиче Стојић, наводи се да спорне површине морају остати шуме или објекти јавних служби.

Она је сигурна да је тако нешто „било познато и инвеститору и онима који израђивали План регулације за 'Авала филм'".

Ипак, како наводи, инвеститор се сада „позива на неке делове планова вишег реда који им иде на руку, или су тако извучени из контекста изврнути".

„Тако се даје привид да аргументи имају тежину", закључује Стојић.

Шта каже инвеститор?

Из фирме Авала студиос кажу да постоји могућност уклањања зелених површина, али обећавају да се посадити три пута више дрвећа.

„Друштвена одговорност Авала студиос доо је да води рачуна о природи и неће крчити шуму, као ни ретка стабла у оквиру постојеће инфраструктуре", наводе из компаније у одговору за Би Би Си на српском.

Они наводе да ће „самоникло дивље растиње и коров бити санирани у сарадњи са Градским зеленилом и Србија шумама, а пошумљавање ће се вршити са три пута више нових стабала у односу на дивље растиње које буде уклоњено".

Авала студиос власник је само 40 хектара, од скоро 87 хектара колики је обухват Плана, изграђен за потребе инвеститора.

Стојић ту наводи да је споран и процес израде плана, који оцењује као „нетранспарентан" и каже да је необично што је Авала студиос прихватио да финансира израду плана за парцеле које нису у њиховом власништву.

Из Авала студиос на то кажу да је обухват Плана проширен на предлог Урбанистичког завода Београд.

Како наводе, тиме би „могли да се реше вишедеценијски проблеми, не само јавних институција које се ту налазе, већ и приватних власника".

„С обзиром на то да нам је намера да инвестирамо у ревитализацију филмских студија и изградњу нових студијских капацитета да бисмо привукли велике светске продукције, подржали смо предлог Завода за урбанизам да цео шири простор буде уређен", наводе из компаније.

На подручју где се планира преуређење налазе се зграда РТС-а, Факултет за спорт и Југословенска кинотека.

Они додају да „не само да су сви објекти били девастирани већ је и цело подручје неуређено, па је зато била неопходна израда плана којим би се све то уредило".

„Авала студиос води рачуна о природи и неће крчити шуму као ни ретка стабла у оквиру постојеће инфраструктуре", кажу из фирме

Поглед у будућност

Стојић каже да је „интересантно" што је инвеститор 2017. финансирао израду пројекта и техничке документације за објекте које жели да гради, пре него што је започето са израдом плана, чијим би усвајањем добио смернице шта може, а шта не може да гради.

„Дакле, инвеститор је морао бити сигуран да ће му се сва та уложена средства исплатити и да ће профитирати, и да ће план дозволити све оно што му је неопходно да се планом дозволи. Како је то могао да зна чак 2017. године", пита Стојић.

Из Авала студиос на то кажу да „верују у пројекат и знају какве ће бенефите донети грађанима, граду и држави".

Они додају да су „озбиљно и студиозно приступили дизајну" јер желе да „очувају све специфичности овог дела града" и да га при том учине „хуманијим и привлачнијим за суграђане".

Међутим, београдски урбанисти и активисти подозриви су према добрим намерама.

„Овај План представља заједнички насилни покушај Градске управе и инвеститора да пренамене шуму у комерцијалне садржаје, покушај који нема плански основ", сматра Стојић.

„Противзаконит је и у крајњој линији нетранспарентан, припремљен и организован иза затворених врата", додаје она.

Она закључује да је „неопходно да се предложено планско решење у потпуности промени, да се регулише градња на земљи коју је инвеститор купио, а да се остатак заштити у складу са законом и плановима вишег реда".

Шта даље?

Званичници негирају да ће део шуме бити посечен, а инвеститор тврди да ће крчити само „самоникло дивље растиње и коров", као и да ће бити посађено још дрвећа.

Благојевић види одговоре надлежних као „манипулацију".

„Подсећа ме све ово на Пети паркић или онај парк на Бановом брду. Баш је то страшно, кад је јасан став људи који ту живе, али нико то не слуша", наводи он.

С обзиром на 7.500 приговора које су активисти иницијативе Битка за Кошутњак поднели, Благојевић очекује да План регулације буде одбијен.

Благојевић каже за Би Би Си да је спреман и да се веже за дрвеће како би спречио сечу шуме.

„Ако се то не деси, очекујем још бурнију реакцију. Сва срећа па је све примећено док план још није усвојен ни на једном нивоу", истиче.

Како каже, он и остали активисти сигурно неће одустати.

„То не би смело да се деси, али свашта се дешава у овом граду… Преко ноћи се људи везују и руше се куће у центру града, тако да ко зна шта све може да се деси", каже алудирајући на ноћно рушење зграда у Савамали током изборне ноћи 2016. године.

Каже да се ради о „урбаној некултури" и „дивљаштву" и да осећа дужност да реагује, „колико год то можда било безнадежно".

„Најгоре је бити равнодушан и дозволити да се свашта дешава".

Како ће функционисати Србија када крене нови талас короне, сазнајте ОВДЕ.

Извор: Би Би Си