Све се десило 8. јула, негде после 15 х, док је Марјан са супругом чекао у реду испред филијале Рајфазен банке у Врању.
- Око сат и по смо чекали у реду испред банке, када сам приметио да је иза нас пао човек, ударивши главом о ивицу зграде банке. Човек је почео да се тресе, а мени је истог трена било јасно да је реч о епилептичном нападу. Такође, приликом пада, повредио је и главу, и почео је да крвари. Одмах сам пришао до њега и покушао да му отворим уста, извучем језик из душника и спречим гушење. Вилица му је била веома стегнута, па сам од људи почео да тражим неки чврсти предмет, како бих му отворио уста и извукао језик - прича Марјан.
Потом је радник обезбеђења банке донео кашичицу за кафу, којом је десетар Марјан Станимировић успео да отвори вилицу човека који је лежао на асфалту, а уз то и крварио од последица удара.
Док је покушавао да помогне, људи су се комешали и давали савете, али га је један глас храбрио. Била је то војни слузбеник Мирјана Стошић, медицински техничар у 4. бригади.
- Видео сам како му лице већ мења боју и да човек губи знаке живота, али Мирјанине речи упућене људима у реду, да ме не ометају и пусте, јер, како је рекла, знам шта радим, биле су подршка и охрабрење у правом тренутку. Када сам уз помоћ кашичице успео да човеку извучем језик, он је почео опет да дише и да се враћа у живот, да тако кажем. Вратио му се и пулс. Тада ми је лакнуло и схватио сам да сам управо применио све оно што су нас учили на обуци у војсци - каже скромно Марјан.
Убрзо је стигла и хитна помоћ, која превезла повређеног човека на даље лечење у ЗЦ Врање.
Екипа хитне помоћи је констатовала да се ради о њиховом пацијенту, који је и раније имало сличне нападе, као и то да без помоћи десетара Марјана Станимировића, вероватно не би преживело епилептични напад.
Марјан о овоме није причао у војсци, али како се добар глас далеко чује, ни ово у Врању није могло да прође неприметно. Његовим гестом су били одушевљени остали војници, колеге, старешине, као и бригадни генерал Слободан Стопа, командант 4. бригаде и генерал-потпуковник Милосав Симовић, командант Копнене војске.
Диван осећај помоћи неком
За сада, Марјан још увек није упознао човека коме је спасио живот. Распитивао се како је и сазнао да је добро, као и да се зове Саша и да је по занимању пекар.
- Сматрам да би свако поступио као ја, ето имао сам прилику да покажем на делу оно што су нас учили у војсци. Осећај је диван, када некоме помогнете, а још кад му укажете помоћ у смислу да му спасите живот. Нисам раније био у сличној ситуацији, осим што сам једном из Пчиње извукао пријатеља који је почео да се дави - опет скромно додаје Марјан.
Он је у 47. механизованом батаљону пушкомитраљезац, ожењен је и отац трогодишње девојчице
Такође, члан је и ФК "Небески анђели" који постоји у оквиру 4. бригаде у Врању, а формиран је у знак сећања на погинуле припаднике ове јединице.
Иначе, 4. бригада има велики углед и поверење код грађана на југу Србије, што су показала бројна истраживања, али и коректни потези како самих грађана, тако и људи из јавног живота у овом делу земље. То је нарочито приметно и у мултиетничким срединама на овом подручју.
Такав углед грађен је деценијама уназад, а војници и старешине из ове јединице били су увек уз свој народ, како у кризним и тешким ситуацијама, тако и кад је, како се у војсци каже, стање било редовно.
Обрадовић открио које судије Уставног суда су чланови СНС! Више о том ОВДЕ.
Извор: Блиц
