"Очекујемо да ће се Србија понашати у складу са обавезом усклађивања спољне и безбедносне политике са политиком Европске уније", гласи јасан одговор Европске уније на врло дискутабину одлуку Србије да подржи репресију над муслиманском мањином Ујгури у Кини.

Са становишта људских права веома спорну декларацију потписало је укупно 46 земаља. Србија је, уз Белорусију и Русију, једина европска држава која је подржала овај документ упућен Савету за људска права Уједињених нација у Женеви. Декларација је истог тренутка наишла на осуду, јер флагрантно кршење људских и мањинских права Ујгура у покрајини Синкјанг дефинише као борбу против тероризма и екстремиста.

Чињенице, међутим, говоре другачије.

Логори за преваспитавање

У кинеској аутономној покрајини Синкјанг, у којој живи око 25 милиона људи, више од половине чине претежно муслиманске етничке мањинске групе. Највећа су туркијски народ Ујгури, који су изгледом, језиком и културом ближи народима централне Азије него Хан Кинезима, који су најдоминантнија етничка група у Кини.

Последњих деценија милиони Хан Кинеза доселили су се у Синкјанг, што је довело до раста етничких тензија, али и економског искључивања Ујгура. Повремени сукоби трају од 1990. године, а највећи до сада био је 2009. године у граду Урумћи, када је у уличним обрачунима погинуло око 200 људи. Ујгури су, заједно са осталим муслиманским мањинама, попут Казахстанаца или Киргистанаца, постали мета кинеских власти за одвођење у “кампове за преваспитавање”, јер се сматра да њихова религија представља претњу за кинеску државу и комунизам.

Стручњаци и активисти Уједињених народа тврде да је најмање милион Ујгура и припадника других, углавном муслиманских мањинских група, затворено у камповима у Синкјангу. Затвореници пролазе месеце или године индоктринације и испитивања, како би били претворени у секуларне одане присталице владајуће странке.

У вишемесечној истрази Си Ен Ен је уз помоћ стотина сателитских снимака и сведока, утврдио да су у последње две године кинеске власти уништиле преко сто гробља те етничке заједнице.

А онда је праву експлозију у светској јавности изазвало цурење тајних докумената и објављивање више стотина страница, који сведоче о добро чуваним центрима, дизајнираним да претворе Ујгуре и друге муслиманске мањине у добре кинеске грађане. А ученици не могу изаћи док не постану управо то.

Њујорк тајмс и Међународни конзорцијум истраживачких новинара на својим интернет страницама објавили су оригиналне верзије или копије докумената. Тако је јавност упозната са упутствима из 2017. године “која служе као приручник за вођење кампова”, са инструкцијама о томе како спречити бег заробљеника, одржавање постојање кампова у тајности, индоктринацији у њима и “када пустити затворенике да виде родбину или користе тоалет”. Други документи укључују “сигурносне састанке” и показују како полиција “води систем за прикупљање и анализирање података који користи вештачку интелигенцију како би одредио целе категорије становника Синкјанга који треба да буду затворени.

Документи садрже и скандалозне инструкције званичницима, за студенте који се врате кући и не пронађу чланове своје породице. Наводи се како студентима треба рећи да је њихова породица добро, да су на тренингу, да су били заражени нездравим мислима, те да се држава брине о њима.

Србија се, међутим, оглушила на овакво кршење људских права и заједно са 45 држава подржала кинеску репресију у Синкјанку и потписала деклерацију у којој се, између осталог, наводи да је Кина “реагујући на претње тероризмом, сепаратизмом и екстремизмом који су нанели огромну штету свим етничким групама у Синкјангу, предузела низ мера у складу са законом ради заштите њихових људских права”.

“У Синђијангу су обновљене сигурност и стабилност. Људска права људи свих етничких група су ефикасно заштићена”, наводи се у декларацији.

Тако је, по свему судећи, настављена бескомпромисна и “челична политика пријатељства Србије и Кине”, али и њихових председника Александра Вучића и Си Ђинпинга.

О казни одлучује Америка

Као резултат тога имамо одговор ЕУ, у којем се Србији јасно поручује да ревидира своје ставове и усклади их са остатком Европе.

Докторанд међународних односа у Лондонској школи економије и политичких наука Вук Вуксановић већ већ дуже време, између осталог, прати и проблем Ујгура у Кини.

Говорећи о овој проблематици Вуксановић каже да је чињеница да Кина над Ујгурима врши жестоку репресију и држи их у полурадним логорима.

“Индоктринирају их, руше им џамије, гробља, надзиру их најмодернијом технологијом, која подразумева камере за препознавање лица. Све се то дешава зато што Ујгури за Кину представљају непредвидљиву групу која носи потенцијалну опасност од сепаратизма са собом, а не иде им у прилог ни то што су заиста криви за неке терористичке нападе у Кини. Србија, са друге стране, од пре 12 година и проглашења независности Косова све своје дипломатске потезе вуче у зависности од тога какве ће они импликације имати на косовски спор. Углавном остајемо неутрални у оваквим споровима, међутим, у последње време Кини дајемо веома отворену подршку, па и у спорним питањима какво је ово”, каже Вуксановић.

Говорећи о могућим санкцијама ЕУ, Вуксановић сматра да ће одлуку о њима неће доносити Европа већ Вашингтон, јер ће сукоб између Америке и Кине сасвим сигурно обележити овај век.

“Проширење ЕУ тренутно је на леду, питање шта Европа ту може да уради. Евентуално може да нам ускраћује приступ неким фондовима и уведе визни режим, али не мислим да ће доћи до тога. Међутим, ако Вашингтон због свог тренутно врло затегнутог односа са Пекингом буде решио да удари на Београд извесним финансијским мерама, мислим да ће Србија морати да одступи од подршке Кини”, закључује Вуксановић.

Ејдус: Балансирање због Косова

Ванредни професор на ФПН Филип Ејдус сматра да Србија у међународној политици балансира колико може и заправо покушава да дајући подршку Кини, осигура њену даљу подршку око косовског питања.

“Када је у прошлости било притисака у вези са Кином, Београд је знао да попусти посебно уколико је реч о питањима која су за нас или за наше савезнике око Косова од секундарног значаја. То је на пример био случај са доделом Нобелове награде за мир кинеском дисиденту 2010. године. Србија је прво најавила бојкот из солидарности са Пекингом али када је уследио притисак са запада, ипак смо послали Омбудсмана. Са друге стране, Србија не попушта у својој политици у вези са санкцијама Русији у вези са Кримом, што значи да црвене линије ипак постоје. Ипак мислим да питање људских права Ујгура још увек није од прворазредне важности за ЕУ, тако да не очекујем снажне притиске. Поред тога, чињеница је да земље кандидати за проширење ЕУ, морају да ускладе целокупну политику тек кад званично постану чланице Европске уније. Уколико пак до тих притисака дође, плашим се да ће то посати само још једна у све дужем низу спорних тачака у процесу европске хармонизације српске спољне политике”, објашњава Ејдус.

Прочитајте ОВДЕ  шта је то Вучић послао Трампу.

Извор: nova. rs