Глобална заједница се моментално плашила новог рата. Ствари су доживеле врхунац када је Север разнео заједничку канцеларију за везу са Југом у пограничном граду Каесонг.
Сада су САД објавиле да су спремне да по четврти пут воде преговоре са Севером током председавања Доналда Трампа.
Многи су закључили да је такав састанак оно што је Север желео да обезбеди показивањем своје војне моћи.
Нуклеарни преговори су застали између Севера и САД-а након последње рунде разговора Трампа и Кима 2019. године.
То долази након што је америчка делегација отпутовала у Сеул у Јужној Кореји на састанак са званичницима тамо уочи америчких председничких избора у новембру.
Изасланик Вашингтона у Пјонгјангу, Стивен Бигун, међутим, јасно је дао до знања да САД нису поднеле захтев за састанак Северу.
Главна претња Северне Кореје у великој мери се сматра њен огромним нуклеарним арсеналом.
Студије су сугерисале да је Хвасонг-14 имао најсмртоноснији потенцијал - процењујући да може прећи 10.000 км ако буде испаљен на максималној путањи.
То би Пјонгјангу дало прву интерконтиненталну ракету (ИЦБМ), способну да досегне Њујорк - На крају је Хвасонг-14 достигао максималну висину од 3.000 км, мада је његов наследник Хвасонг-15 успео да доспе до 4.500 км.
Његове остале ракете, међутим, као што је Хвасонг-12, могу прећи 4.500 км (америчке војне базе) - постављајући америчке војне базе на пацифичко острво Гуам на удаљеностима.
Ипак, према архивираном белом папиру Јужне Кореје сачињеном 1990. године, нуклеарно наоружање није најопаснија снага севера.
У раду се признаје знање о огромном и сложеном систему тунела који се простире под земљом, а често води на југ.
1971. године тадашњи вођа Ким Ил-сунг наредио је масовну кампању изградње тунела.
Према документу, Ким је током састанка кампање у то време изјавио да "један тунел може бити снажнији и ефикаснији од десет атомских бомби које су састављене а тунели су најидеалније средство за пробијање утврђене линије фронта на Југу".
Кампања за изградњу тунела требало је да буде окончана до 1975.
Замишљено је да се користи у миру за усмеравање агената у Јужну Кореју или у рату како би командоси и лаке пешадијске јединице заобишли тешка утврђења ДМЗ-а.
То би, тврди Север, пресекло логистичке линије Јужне Кореје, стварајући "другу линију фронта" кроз коју би појачања морала да се пробију.
Русија и Кина уложиле вето на важну резолуцију! Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Курир/Express.co.uk
