Најновије

ЗАШТО ЈЕ ОН НЕДОДИРЉИВ? Детаљи извештаја Управе за спречавање прања новца о Малом! Мистериозни рачуни, сумњиве трансакције, станови...

Шта се крије иза напада министарства финансија на независне медије и Невладине организације? Синиша Мали је заправо одлучио да се освети слободним новинарима за писање о свим његовим аферама док је био градоначелник, па министар финансија... Како је КРИК писао, када је контролисао најмање 45 банковних рачуна од којих неки нису отворени на његово име, показује извештај Управе за спречавање прања новца. Овај документ указује на различите трансакције које се могу сматрати прањем новца – највећа је она од пола милиона евра које је Мали себи уплатио са Британских Девичанских Острва. Упркос овим сазнањима, Више јавно тужилаштво у Београду није покренуло истрагу против министра.

Синиша Мали (Фото: mfin.gov.rs)

Извештај Управе за спречавање прања новца, који датира из новембра 2016. године, наводи више сумњивих новчаних транскација у којима је учествовао тадашњи градоначелник Београда Синиша Мали.

Мали је под контролом имао најмање 45 рачуна у различитим банкама у Србији, у тренутку када је Управа саставила извештај. Седамнаест рачуна имао је на своје име, најмање један се водио на његову консултанску фирму, 21 рачун имала је његова бивша супруга и најмање три рачуна водила су се на њихову малолетну децу.

Мали је имао пуномоћје да располаже новцем са још три рачуна који наизглед немају везе с њим. Један такав рачун водио се на архитекту Бошка Урошевића, други на компанију бизнисмена Слободана Вучићевића, а трећи на мање познату београдску фирму "Термотехна МР".

Мали је уплаћивао десетине хиљада евра непознатог порекла на свој, рачун своје супруге, али и рачуне деце. Осим тога, новац је на рачуне стизао и из офшор зона - Британских Девичанских Острва, Лихтејнштајна, Швајцарске и Хонг Конга. Једним фиктивним послом, Мали је себи уплатио 525.000 евра са рачуна у швајцарској банци на рачун у Србији.

Извештај открива и детаље о бугарској адвокатици Ани Ивановој Панајотовој, коју је Мали ангажовао око посла са становима у Бугарској, а коју бугарска Финансијско-обавештајна служба (ФОС) води као ризичну особу јер је учествовала у сумњивим новчаним трансакцијама.

Поступак против Малог покренула је Агенција за борбу против корупције пре више од четири године, реагујући на КРИК-ово откриће да је актуелни министар финансија, а некадашњи градоначелник Београда, умешан у куповину 24 апартмана на бугарском приморју.

Агенција и Управа за спречавање прања новца послале су извештаје Вишем тужилаштву у Београду. У свом извештају Агенција је изразила сумњу да је Мали учествовао у прању новца, а извештај Управе описује сумњиве новчане трансакције.

Оба извештаја показују и да Мали барата новцем који премашује његову закониту плату - која је нешто мања од хиљаду евра месечно. Више тужилаштво је, упркос свему што су извештаји показали, одлучило да не покрене истрагу за прање новца.

Новинарима КРИК-а тужилаштво није желело да достави службену белешку у којој пише због чега је донело овакву одлуку, као ни копију извештаја Управе за спречавање прања новца.

Мистериозни рачуни

Извештај Управе открива да је Мали, заједно са супругом и децом, контролисао најмање 45 рачуна у различитим банкама у Србији. Међу овима су и три рачуна који се не воде на његово или имена чланова његове породице, а за које је Мали "лице овлашћено за располагање средствима".

Један је отворен у "Теленору" банци на име београдског архитекте Бошка Урошевића. Будући да "Теленору" банка у Србији послује од септембра 2014, рачун је отворен у време док је Мали био градоначелник.

Мали има моћ да плаћа или подиже новац са архитектиног рачуна, али у извештају нема детаља о трансакцијама.

Новинари КРИК-а открили су да Урошевића и Малог повезује међународна грађевинска компанија ГТЦ. Урошевић је 2004. године приватизовао "Минел Динамо", на чијем је земљишту изградио тржни центар "Ада Мол" вредан 100 милиона евра.

Мали је пословно повезан са компанијом ГТЦ. Његова офшор фирма "Алессио Инвестмент" са Британских Девичанских Острва имала је пет одсто власништва у "Реал естате девелопментс", ћерки фирми ГТЦ-а. Мали је као градоначелник неколико пута био главни гост на церемонијама "ГТЦ" - полагао је камен темељац на њиховим градилиштима и секао је црвену траку при отварању њиховог пословног комплекса.

Извештај Управе открива везу Синише Малог и са познатим српским привредником. Мали је, како се наводи у извештају, имао овлашћење за банковни рачун фирме "Минел елво" у власништву бизнисмена Слободана Вучићевића, познатог у јавности по бренду "Гранд кафа".

Пословни подаци показују да је Мали био члан одбора директора ове компаније од јуна 2008. до марта 2009. године, али је био у управном одбору још неколико Вучићевићевих компанија, међу којима и у телевизији Б92.

Управа је открила и да је Мали имао контролу над рачуном "Термотехна МР", мале компаније која је тада била у власништву Милоша Ђачића и Ранка Ивановића. Мали је на овај рачун уплатио 1,1 милион динара (око 15.000 евра) у августу 2008, а ова трансакција означена је као сумњива.

Бизнисмени су новинарима КРИК-а рекли да нису знали да је Мали имао овлашћење да располаже новцем са рачуна њихове фирме. Испричали су да је новац који је Мали уплатио био цена за гаражу коју је купио у луксузном стамбеном комплексу "Оаза" у центру Београда.

- Наша компанија је постављала клима уређаје. Као компензацију смо добили гаражу. Онда смо је продали. Најчистија могућа трансакција - рекао је Ивановић новинарима, али новинарима није послао уговор о продаји гараже.

Градоначелник Мали купио је три стана у "Оази". Два је укњижио на своје име, а власништво је након развода пренео на бившу супругу. Трећи у катастру никада није уписао као свој, како је у интервјуу за КРИК објаснила Марија Мали. Управа је Вишем тужилаштву указала и на друге трансакције које се могу сматрати прањем новца.

Сумњиве трансакције

У извештају се наводи да је Мали 15. новембра 2012. уплатио 47 хиљада евра у кешу на свој рачун. Порекло овог новца није познато.

То се догодило пола године након што је СНС победио на парламентарним изборима. У јануару 2013, Мали је постављен за економског саветника тадашњег потпредседника Владе Александра Вучића, а у априлу следеће године за градоначелника Београда.

Пошто у тренутку полагања овог износа није био функционер, Агенција за борбу против корупције није се бавила уплаћеним новцем.

Новац непознатог порекла уплаћиван је и на рачун његове бивше супруге – пре и након што је Мали добио позицију у држави. Управа у извештају открива да је Марија Мали на свој банковни рачун положила 125.000 евра у готовини – од 2006. до новембра 2013.

Агенција за борбу против корупције израчунала је да је Марија Мали на рачун уплатила 95 хиљада евра више него што је могла званично да заради – и то у периоду након 2013. године када је Мали постао функционер.

У интервјуу који је новинарима КРИК-а дала у фебруару прошле године, Марија Мали је рекла да је тих 95 хиљада евра био новац који јој је супруг давао у готовини не говорећи јој одакле му. Она је тада, по његовим налозима, новац уплаћивала на свој рачун и трошила га, како је рекла, на потребе породице.

Када је Агенција упитала за порекло новца, супруг ју је натерао да дâ лажну изјаву, како је испричала новинарима КРИК-а. Слагала је Агенцију да је новац пронашла након смрти оца.

- Отишла сам код Синише у кабинет и рекла му: "Немој то да радиш", али ми је објаснио како је то јако битно због деце. Да ја тиме морам да заштитим децу. Ја сам, наравно, пре свега, мајка - рекла је тада Марија.

Након инцидента који је пратио овај догађај, у којем је градоначелник физички напао супругу, брачни пар Мали се развео. Управа за спречавање прања новца такође је открила да су Синиша Мали и његова супруга додатно уплатили око 25.000 евра на рачуне своје троје малолетне деце.

У извештају се указује и на сумњивих 40.500 евра који су уплаћени Малом на рачун његове агенције "Оли цонсултинг". Новац је дошао са рачуна компанија које су регистроване и на локацијама често коришћеним за скривање власника фирми – Хонг Конг, Швајцарска, Бугарска и Луксембург. Уплате су вршене на име консултантских услуга, али се у извештају не наводе имена фирми које су Малом пребациле новац.

Најсумњивија транскација, међутим, била је уплата на лични рачун Синише Малог 2009. године.

Пола милиона евра из офшора

Мали је 9. септембра те године примио 525.000 евра од офшор фирме "Алессио инвестмент" регистроване на Британским Девичанским Острвима.

Новац је трансферисан са рачуна у швајцарској банци и званично је уплаћен као цена за куповину компаније "Ферди генетицс" коју је Мали продао фирми "Алессио инвестмент". Новинари КРИК-а су, међутим, открили да је директор "Алессио инвестмент" био управо Синиша Мали. Он је тако самом себи исплатио ову суму.

Никада није откривено порекло тог новца, али је Агенција за борбу против корупције пратила како је потрошен – Мали је њиме исплаћивао кредит банци који је узео када је купио два стана и четири гараже у "Оази" и стан у луксузном бугарском летовалишту "Свети Никола".

Бугарски станови

Извештај Управе открио је детаље о познатом случају куповине 24 стана у бугарском летовалишту на обали Црног мора. Мали је као директор две офшор компаније са Британских Девичанских Острва купио две фирме у Бугарској које су поседовале 23 стана на црноморској обали. Још један стан купио је на своје име.

Чији новац је Мали инвестирао у ову куповину која се десила 2012. и 2013. никада није откривено. Купљени станови вреде око пет милиона евра, како су новинари прорачунали. Након што су апартмани купљени, компанија је почела да их продаје.

Мали је негирао да је био укључен у купопродају станова након што је постао градоначелник тврдећи да су његови потписи на документима након априла 2014. фалсификовани. Бугарски пословни регистар га демантује. Према званичним информацијама, Мали је био заступник офшор фирми до јануара ове године – када је замењен бугарском адвокатицом Аном Ивановом Панајотовом коју је још 2012. ангажовао да поднесе документацију бугарском регистру.

Српска Управа за спречавање прања новца добила је поједине информације о куповини станова од колега из Бугарске. У извештају управе пише да им бугарска Финансијско-обавештајна служба (ФОС) није доставила податке о пореклу новца којим су купљени станови. ФОС је, међутим, потврдио да је Мали био директор две бугарске фирме које су контролисале некретнине.

У тренутку када је извештај Управе сачињен, у новембру 2016, бугарске компаније поседовале су осам апартмана и 23 гараже у летовалишту "Свети Никола". ФОС је открио и да су компаније у међувремену купиле два стана и гаражу у бугарској престоници Софији.

ФОС је открио да су бугарске компаније продавале станове током 2012, 2013. и 2014, а новац зарађен њиховом продајом трансферисан је на рачуне других компанија.

Део новца је, тако, отишао бугарској компанији "Аклади" у власништву Срђана Дабића, бившег српског кошаркаша и директора српског огранка руског "Лукоила" – од кога је Мали купио бугарске станове.

Њих двојица су сарађивали још 2002. године када је Мали био директор Центра за тендере у Агенцији за приватизацију и са Дабићем договорио да "Лукоил" купи српску националну компанију "Беопетрол". Савет за борбу против корупције означио је овај посао као коруптиван и навео да је „Лукоил“ оштетио државу. (више прочитајте у посебној причи)

Други део новца од продаје бугарских станова завршио је у компанији "Манг лтд". С обзиром на то да извештај не садржи никакве детаље о овој фирми, КРИК није могао да утврди ко је њен власник.

Недодирљив

Више тужилаштво у Београду остало је имуно на све сумњиве трансакције које је о Малом открила Управа.

У одговору на питања новинара КРИК-а, тужилаштво је рекло да је "након детаљне и свеобухватне анализе нашло да не постоје докази који би указали да се у радњама градоначелника Синише Малог стичу елементи било ког кривичног дела из (наше) надлежности".

Сумње на прање новца нису једине које су одбачене. Тужилаштва у Србији нису покренула истраге ни у другим случајевима за које се сумња да је умешан Мали - укључујући и бесправно рушење у Савамали 2016. године. Тада је група маскираних особа током ноћи порушила око хиљаду квадрата приватног пословног простора у Херцеговачкој улици, док се полиција није одазвала позивима грађана да изађе на терен.

У интервјуу Марија Мали рекла је да јој се бивши муж похвалио да је организовао рушење јер су објекти представљали препреку изградњи пројекта „Београд на води“.

- Испричао је то као најобичнији догађај. "Имао сам проблем, неки нису хтели да се иселе. Организовао сам акцију рашчишћавања. Дошли су људи у сред ноћи, мало тамо нешто полупали. Ништа страшно нисам урадио, али ето све сам ја сам организовао, извео сам акцију". То су биле, по његовим речима, неке баракице тамо, колибице.

Тужилаштво до данас није отворило истрагу у овом случају, нити саслушало Малог - упркос ургенцијама Европске уније да се он што пре оконча.

Истрага није покренута ни поводом тврдњи да је Мали бившу супругу прислио да лажира изјаву дату Агенцији за борбу против корупције.

Једини случај у коме је донета пресуда у вези је са открићем да је Мали незаконито присвојио око 10 хектара државног земљишта и на њему започео производњу органске материје за узгој шампињона.

У овом случају Мали није био под истрагом, али је Привредни суд у Панчеву у септембру прошле године пресудио да земља треба да се врати држави. На пресуду је уложена жалба и до данас није донета коначна одлука.

Погледајте ОВДЕ Лазар 3 у нападу!

Извор: КРИК

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА