Иако ће се чути да је Александар Лукашенко, први и једини председник Белорусије и последњи европски диктатор, ово је само делимично тачно. Белорусија је независност стекла 1990. године али се према комунистичкој номенклатури шеф државе звао Председавајући врховног совјета. Александар Лукашенко је председник постао 1994. и до тог момента два човека су била председавајућа, што значи да је Лукашенко трећи шеф државе од стицања независности. Међутим Белорусија је на почетку своје независности била у уставној кризи. Први устав из 1994. доживео је промену две године касније, која је дала Лукашенку већа овлашћења а против којих је био Врховни совјет. Зато су постојала још два Председавајућа совјета који нису имали апсолутно никакву власт. Последњи од њих Семјон Шарецки је 1999. побегао у Литванију, када му је укинуто звање.
Власти независне Белорусије су одмах почеле са приватизацијом друштвених и државних предузећа, по принципу интерних приватизација, што је практично значило да су комунистички директори имали могућност да постану приватници. У пракси је приватизација значила пљачку, уплив криминалаца, и продају предузећа странцима. Хиперинфлација је почела да дивља, појавила се мафија, а корупција је била распрострањена од најнижих службеника све до Врховног совјета. У таквим условима политички комесар пограничних трупа бивше совјетске војске Александар Лукашенко постаје депутат задужен за борбу против корупције. Он се на проблем баца свом силином и користи могућност коју је донело ново време- какву такву слободу штампе. Он о криминалу и високој корупцији говори јавно па убрзо стиче велику популарност. Кандидује се за председника и односи победу.
Први мандат му је обележио обрачун са корумпираним политичарима и криминалом, али и уклањање свих политичких противника. Највећи успех је свакако поништавање приватизација свих предузећа. ово је учињено декретом којим је одређено и да се предузеће продаје само ако се испоштују строги услови који гарантују да неће доћи до финансијских мелверзација, промене намена предузећа, масовних отупуштања и затварања фабрика. На тај начин задржан је неефикасан совјетски систем па је беда праћена хиперинфлацијим била огромна.
Примера ради Савезној републици Југославији под санкцијама била је потребна само једна законска одлука да се сузбије хиперинфлација. Белорусија је у XXI век ушла са преко 100% инфлације на месечном нивоу.
Иако је уставом предвиђено постојање владе и фводоме скупштине, што Белорусија све има, Лукашенко и даље влада декретима (што је пракса коју није примењивао чак ни Стаљин). Ипак за неке своје предлоге организовао је референдум, као што је случај са референдумом о државним симболима. Његова реч је била прва и последња, и мада је уважио совјетску традицију може се рећи да је Лукашенко аутор државних симбола.
Ипак демократије нема. Слонода говора и окуплања је и даље регулисана совјетским законима. Већински православно становништво може само са собом да исповеда веру али у пракси то не иде баш лако, зато и не треба да чуди чињеница да се према попису из 2011. више од 40% становника изјаснило као атеисти. Медији се строго контролишу и све дозволе се издају преко министарства за информисање. Од 2014. држава на годин дана може да блокира вебсајт који објављује било шта што је уперено против власти.
Америка увела санкције Русији због вакцине против короне! Више о томе ОВДЕ.
Извор: Телеграф
