Потврдио је ово и свештеник из Ватикана, који је добро упућен у збивања и планове Свете столице, пишу '’Новости'’.
- Није тајна да папа Фрања жели да посети Београд и Москву, јер би на тај начин екуменизам добио нови замах. Већ дуже време постоје планови да се то и реализује, а сасвим је јасно да би проглашење Степинца светим пореметило папина настојања да се посета догоди - каже извор листа.
Сада је потпуно јасно да заједничка комисија Католичке цркве и СПЦ није постигла сагласност око улоге Павелићевог кардинала Степинца и да то неће бити могуће ни у будућности. Концепт који је заговаран на загребачком Каптолу, по којем би и једна и друга црква прихватиле "Степинчев антикомунизам као отварање врата за канонизацију", није прошао. Ово зато што је за СПЦ спорна улога контроверзног кардинала у првим годинама Другог светског рата и његова сарадња са усташким режимом у НДХ. Лист сазнаје да постоје иницијативе за нови круг разговора двеју цркава, али да је то у овом часу, нарочито због пандемије вируса корона, нереално да се догоди.
Зато канонизација Степинца под условима које је изрекао и сам папа, тражећи да се око тог питања сложе две цркве, није реална, бар за Фрањиног понтификата. То је и порука конзервативним круговима у Католичкој цркви у Хрватској, да не инсистирају само и искључиво на Степинчевој "светости" и да је време да се Црква окрене и другим темама. Доказ за то су именовања нових бискупа, по мери папе Фрање, који много мање говоре о Степинчевој улози у самој Цркви.
- Никада није захвално говорити у име папе, јер на крају крајева, он сам доноси одлуке. Ипак, може се закључити да садашњи поглавар Католичке цркве сматра да будућност на просторима југоистока Европе зависи и од сарадње и дијалога у који треба да буду укључене и цркве. То се види и из интервјуа који је кардинал Паролин дао загребачком "Гласу концила". А нико не може да очекује помаке у сарадњи ако се инсистира на спорним темама - каже он.
Ако је судити по информацијама које на кашичицу долазе иза зидина Ватикана, напредују и преговори о "источном путу" папе Фрање, који би отворио нову фазу односа Ватикана са Београдом и Москвом. Детаље нико засад не жели да износи, постоји и низ предуслова да дође до историјске посете једног папе Србији и Русији, и реално је да се то може и догодити у догледно време.
- Да је Ватикан наставио са процесом канонизације сигурно је да не би било никаквих шанси да папа посети Београд - тврди извор.
Папин курс је јасан, не само према цркви у Хрватској, већ и, како додаје наш саговорник, у целој Католичкој цркви. Наивно би било мислити да нема отпора, јер и у Ватикану још постоје моћне конзервативне струје које по сваку цену желе да спрече папине потезе.
- Очигледно је и сам папа свестан, првенствено због година, да треба убрзати све оно што је чинио откако је дошао у Ватикан. Када је реч о његовој истинској жељи за екуменизмом на простору источне Европе, можда нема бољег тренутка од овог садашњег - сматра свештеник из Ватикана.
О узаврелој Ситуацији у Нагорно-Карабаху погледајте ОВДЕ.
Извор: Вечерње новости
