Пише: Бошко Ћирковић – Шкабо
Онда ми је синуло: пред празнике сам дао два стандардно обимнија јутјуб-интервјуа. Како сам последњих пар месеци постао прилично некомпатибилан чак и са алтернативно-информативно-критичким каналима, само је један од та два недавно и објављен. Очигледно сам - престајањем да грозничаво пратим, лаички анализирам и коментаришем сва најсвежија дневнополитичка ријалити збивања; увиђањем лепоте и мудрости одговора: „не знам... не разумем се... не схватам... не занима ме...“, на теме које сматрам небитним или пак превеликим залогајем за моје тренутне капацитете; као и покушајем да се фокусирам на акције које заиста желим да предузмем и за које желим да преузмем одговорност - постао превише апстрактан и незанимљив чак и за ту (алтернативну) нишу публике. Или, како сам озбиљно се шалећи недавно рекао једном другару: „моја ниша је (п)остала моја пиша“.
Чак ме је и Игор, мој стари знанац, уредник (баш овог портала), издавач (моје последње збирке репоезије) и аутор поменутог интервјуа, зезао да је на пола разговора пожелео да ме: прекине, врати кићи да се информишем о актуелним темама и потом позове поново. Али до краја приче ми се реп језик ипак развезао. Одговорио сам понешто на теме које ме занимају, којима се бавим у животу, речима и акцијама. Да вас подсетим: присутан сам у јавности као експонент популарне културе, мислећи и ангажован, факултетски образован али ипак само песник, репер, гуслар, панкер, штагод... Дакле: не здравствени радник, не хемичар, не фармаколог, не представник било које институције, не као обавеза(н)... Доктор сам шкабологије, не медицине…
Kњигу Бошка Ћирковића-Шкаба одметност можете наручити ОВДЕ.
У том контексту, дајући чак и обимни искрено упозоравајући увод, сам и испричао да, иако је у јавном дискурсу присута ничим изазвана (камоли доказана) теза да злоупотребљавам(о) наркотике, лично не верујем у хемикалије и да сам већ годинама, прилично успешно, окренут: физичким активностима, здравој исхрани, дијагностици и лечењу методама квантне медицине. Штавише, излагање сам почео (тачном) изјавом да: (ван екстремних трејл трка где сам, више из плацебо порива, рокао англоамеричке аналгетике) „не пијем ни аспирине, камоли антибиотике.“ Но, пошто сам старински репер био и остао, нисам се на томе задржао. Бунтовно сам закључио да у животу не волим наметнуте ствари, поготову у околностима масовне хистерије, и да немам намеру да будем ичије заморче. Чини ми се потпуно легитимно и прилично одговорно изнесено лично мишљење и за исто везана лична намера. Али сам већ тада био свестан да ни после двадесет и кусур година не наступам искусно при давању интервјуа...
Изрекао сам помпезни актуелни кликмамац наслов и наравно да су га, потом, појединци и медији истргли из контекста конкретног одговора, камоли из контекста два сата приче о: акцијама, музици, спотовима, филмовима, писању, спорту, апликацији, Косову и Метохији, давно покиданом кругу двојке, протестима, искуствима у Црној Гори... Јер ко да слуша брадато џанки страшило како прича пет минута, камоли цела два сата!? И ко је уопште тај млаки неконкретни лажно духовити Весићев симпатизер антиваксер!? „А кад пијеш аспирин знаш шта садржи!? Али експлицитно сам почео излагање са...Ма, нема везе...
Џони је рикнуо од смеха кад сам и пред њим испиздео око новореалистчке ковидиотске мултипликације ботизације човечанства. Но, брзо сам се сабрао. Ипак су ти банални натписи стари више од недељу дана а, реално, није да нисам већ одавно неповратно сврстан у некакав кош... и без да одрепујем више и једну риму или кажем и једну реченицу ван ритма на конкретну тему. Конзерва, четник, гуслар, теоретичар завере, фашиста, елитиста из круга двојке, десничар, ДБ репер, наркоман... логично: антиваксер... Фора је у томе што сам свим у тим кошевима аномалија – нејасна статистичка грешка у мору конкретних бројева. А још је већа је фора што немам намеру да се „исправљам“. Свако ко се осећа и планира слично је слободан да се јави да заједно грешимо у статистици и шарамо пишама по бројевним нишама. А што се тиче јутјуб канала комуникације: др Шкабо од јуче има нови садржај. И биће га све више, преплавићемо сцену неће моћи да се дише...неће моћи да се дише... да се дише... Нема потребе да се у скорије време блебеће било где другде. Ваља даље стварати…
Интервју са Бошком Ћирковићем Шкабом можете погледати ОВДЕ.
Извор: Правда
