Јавност је неумољива, па тако читамо и коментаре на мрежама у којима осуђују и вређају родитеље чија су деца похађала школу глуме “Ствар срца” код Мике Алексића. Родитељи се у таквим коментарима називају снобовима, који су заправо “испуњавали сопствене неостварене амбиције” тиме што су децу уписивали у школу глуме.
Кометаришући све то, режисер и публициста Драгослав Бокан је испричао за Објектив.рс искуство које је његова ћерка Софија имала током годину дана похађања часова у Алексићевој школи.
– Моја Софија је била у групи са Миленом Радуловић од које је старија годину дана, сећа је се, седела је у клупи испред ње али се нису посебно дружиле. У тој ученичкој групи су биле и Тара Манић, Миа Бјелогрлић (ћерка Драгана Бјелогрлића). Софији је било најважније то што јој је та школа била школа живота у смислу односа према себи, филму, књизи, научила је разлике између фабуле, радње и теме. Важно јој је било све што је научила тамо, јер то је била права школа. Није била фора већ права, озбиљна школа која сада одједном добија ново значење, али то не може да јој укине оно основно значење. Ако је Софијино искуство такво и моје искуство као њеног родитеља, ја не могу сада да глумим, да се правим да одједном уочавам да сам био забринут, кад сам био сведок њеног напретка у учењу, одлично се сећам читавог тог периода. Софија је сама одлазила и враћала се са часова, јесте било суза, али то је било везано за ломљење дечијег непристајања на рад и дужност. Читао сам њене радне дневнике у које су свакодневно записивали понешто са часа, радне задатке и то је толико дирљиво, шармантно и симпатично.
Присећајући се периода Софијине едукације у школи “Ствар срца” Бокан је прокоментарисао и то што читамо последњих дана да је Мика Алексић вербално вређао ученике:
– Оно што људи зову увредама које су се тамо изговарале, то су све увреде из дечијег репертоара, као из књига “Магареће године” и “Башта сљезове боје”. Ту се каже “глуперда, ћора, трта”, то је дечији свет, како људи не могу да виде разлику између речи у којима се поигравате са критиком, оштрином обраћања и речи које су стварно увреда? Није “глупандер”, него “глуперда” која је дечија реч која има у себи једно симпатично значење. То је дечији манир, тако деца разговарају између себе. Како Срби, који су духовит народ не виде разлику? Свако нормалан ће да чује и разуме то на прави начин, а само ненормални ће то све укључити у општу причу. Ја нећу да склапам општу причу, нисам био присутан и ја не знам шта је тај човек радио и шта се дешавало иза затворених врата, али могу да оценим све што је ненормално, нелогично и бесмислено – каже Драгослав Бокан за Објектив.
Актуелни случај Алексић отворио је и питање увођења сексуалног образовања у ниже разреде основне школе, са идејом да би едукација деце од најрањег узраста можда могла превентивно да утиче и спречи могућа сексуална злостављања. Бокан је по овом питањи изнео своје мишљење, износећи аргументе због којих се противи усвођењу сексуалног образовања у прва разреда основне школе:
– Као интелектуалац и неко ко се бави националном стратегијом, наравно да се буним против тог хаоса и перверзије у чисти, наивни и бајковити свет деце у прва четири разреда основне школе. Њихов свет је у том узрасту везан за нешто што је толико далеко од сексуалности, ерекције, аналног и оралног секса. Те ствари су табу и међу одраслим људима. Часовима о сексуалности у том узрасту само би провоцирали децу да разговарају о томе после часова и да се играју на ту тему. Знате да се често нападају сексуални предатори да уводе сексуалне теме како би на основу њих могли да пређу са речи на дело. Зар ми хоћемо сами да уведемо сексуалне теме и да успут делимо кондоме? У моје време је и у старијим разредима основне школе, реч кондом била срамота. То не значи да је то важно и хигијенски, али табу се не формира у зависности од тога да ли је нешто корисно или није. Ту постоји нешто много дубље што припада архетиповима, обичајима и погледу на свет одређених група људи. Није исти архетип Чечена у Грозном и неког Њујорчанина на Менхетну. То је једна врста силовања, слична нацизму који не признаје разлике већ свима намеће исте стандарде. Много су дубљи проблеми овде у игри.
Осврћући се и на то да глумица Данијела Штајнфелд није изнела у јавност име човека за кога каже да ју је силовао, Драгослав Бокан је оценио да она тиме није спречила наставак његовог предаторског система и упутио јој је једно важно питање:
– Да ли је и Данијелин силоватељ међу онима који упућују бројне поруке подршке Милени Радуловић? Не мора да каже његово име, али хајде да и ми видимо са ким делимо своје згражавање над Миленином причом, а и Данијелин силоватељ нека се подсети какав је гад. Након афере са Миком Алексићем изненађује ме то што није још барем 50-ак жена, балерина, глумица, службеница није изнело имена предатора, па би се тад као друштво суочили са једним озбиљним феноменом.
А бранилац тврди да Мика Алексић није ни могао да силује јер му је одстрањен један орган, који, читајте ОВДЕ.
Извор: Објектив
