Најновије

"КАО ЖАБА У ВРИЈУЋОЈ ВОДИ": Путин је објавио енергетски рат Европи, а то му је омогућио Бајден!

Европу и свет дрма енергетска криза без преседана. Док је у Британији несташица горива, Либану и Кини струје, европском блоку прети хладна зима. Молдавска влада затражила је хитне испоруке гаса из Румуније, у Букурешту су забринути за покривање сопствених потреба, а Унија разматра наводе да Русија ограничава проток.

Владимир Путин. (Фото: kremlin.ru)

Русија каже да је подигла испоруке гаса Европи на “највиши могући ниво”, а Кремљ тврди да не користи енергент као оружје. Док Русија чека сертификацију Немачке за подводни гасовод Северни ток 2, "Вашингтон игземенер" пише да је за кризу, какву Европа не памти 30 година, крив Вашингтон.

Руски председик Владимир Путин сада води енергетски рат против Европе, пише коментатор Тим Роган у колумни за “Вашингтон игземенер”, а за то његов Бајден може само себе да криви. Напуштањем санкција пређашње администрације, Бајден је одобрио Путинов гасовод Северни Ток 2, чија је изградња у потпуности завршена 10. септембра, наводи се. Група конгресмена жели да поништи Бајденову одлуку да укине санкције над руским оператером Северног тока 2, у последњем покушају да га спрече да пумпа гас Европи.

Амандман је представљен средином септембра, а у њему 10 конгресмена тражи од председника да наметне санкције сваком ентитету одговорном за планирање, конструкцију или оперисање гасоводом Северни ток 2.

Завршен тек недељу дана након што је Бајден уклонио санкције у мају, балтички гасовод доносиће руски гас директно у Немачку, пролазећи земљаним рутама преко Украјине, Белорусије и других земаља. Ипак, прво мора да добије сертификате, а тај процес може потрајати месецима, што даје наду неким конгресменима да се може обуставити.

Оно што је апсурдно је што ће Бајденова администрација санкционисати бродове укључене у конструкцију гасовода али не и компанију умешану у то. Оваква Бајденова одлука била је велики поклон Путину, истиче “Вашингтон игземенер”.

Кратки рукави Украјине

Критичари кажу да је Северни ток 2 направљен да ускрати Украјини уносне транзитне таксе и додатно ојача руски утицај над европском енергетском индустријом. Украјина и Пољска противе се пројекту на основу претње националној безбедности, док га Немачка подржава. Амерички Конгрес стао је на страну Кијева и Варшава, наметајући две рунде санкција, међутим Бајденова администрација је, у покушају да поправи нарушене везе са Немачком, пристала да укине санкције у замену за обавезивање Берлина да ће инвестирати у украјинску енергетску индустрију и натера Кремљ да извози део гаса кроз земљу.

Бајден верује да ће санкционисање гасовода узроковати више штете са владом немачке канцеларке Ангеле Меркел него што ће допринети европској и НАТО безбедности. Меркелова је средином маја, у разговору са украјинским председником Володимиром Зеленским током опроштајне посете Кијеву, рекла да би Русији могле да буду уведене додатне санкције ако буде користила контроверзни гасовод против Украјине.

Зеленски се противи гасоводу и каже да угрожава безбедност Украјине. Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров изјавио је тада да ће Украјина, као и остале транзитне земље, ускоро морати да траже право на транзитни гас.

У Украјини страхују да ће руски гасовод Северни ток 2 дати већу контролу Москви над снадбевањем региона енергијом и додатно појачати њен утицај. Зеленски је тада описао овај пројекат као “геополитичко оружје Кремља”, које би могло да буде “опасно по читаву Европу”.

Али Меркел, која се ове јесени, после 16 година мандата, повлачи са функције немачке канцеларке рекла је да су Берлин и Вашингтон на истој страни, односно да гасовод Северни ток 2 не треба користити као оружје против Украјине, навео је BBC. Она је тада упозорила да санкције могу бити уведене Москви у договору Немачком и САД, уколико се гасовод буде тако користио.

Споразум САД и Немачке требало је да обезбеди да Русија неће користити Северни ток 2 да одсече Украјини приступ милијардама долара у транзитним таксама и изнуди европско политичко смирење у замену за стабилне залихе енергије.

Украјинске власти тврде да држава годишње губи око три милијарде долара због транзита гаса, а гасоводу који води од Виборга у Русији, на обали Балтичког мора, до Лубмина у Немачкој, противи се и Пољска. Варшава тврди да тај пројекат вредан 10 милијарди долара угрожава безбедност Централне и Источне Европе, док Русија негира и каже да је комерцијално користан за све укључене стране.

"Слабост према Путину"

Према америчко-немачком споразуму, Украјина ће добити 50 милиона долара кредита за зелену енергетску у технологију. Поред тога, Кијев ће добити и гаранцију отплате накнада за транзит гаса које ће изгубити до 2024. због заобилажења, како је навео АП.

Осим што ће Северни ток 2 ускратити Украјини приступ лукративним таксама, уједно ће дати Путину средство за држање Европе у дугогодишњој енергетској зависности од Русије, што ће му даље омогућити да добије европски политички мир у замену за топлу зиму.

“Вашингтон игземенер” пише и да је Бајденова одлука у складу са другим недавним акцијама и да оне рефлектују “очигледну слабост према Путину”, укључујући “Бајденово мољакање Путина за самит”. BBC наводи да је немачко-амерички споразум компромис и да је Вашингтон за неколико месеци јасно ставио до знања да је Бела кућа спремна на уступке и Берлину и Москви.

Стејт департмент је раније саопштио да неће наметати санкције оператеру цевовода, компанији “Северни ток 2АГ” која је у власништву “Газпрома”и његовом главном менаџеру, Путиновом дугогодишњем пријатељу Матијасу Варнигу, што је у Москви протумачено као као испољавање политичке слабости.

"Газпром" је смањио испоруке гаса Европи, упркос растућој потражњи, док је Путин рекао да Москва може размотрити повећање снабдевања преко Украјине само ако власти у Кијеву промене понашање. Вашингтон је одлучио да не се прави да не примећује руску реторику, навео је BBC, додајући да је уместо тога саветник Стејт департмента Дерек Шол отпутовао у Кијев 20. јула како би наговорио украјинске власти да се уздрже од јавних протеста против завршетка гасовода.

Амерички Конгрес неће окончати борбу против Северног тока, о чему сведочи подношење амандмана на Закон о финансирању Стејт департмента којим се захтева тренутна обнова санкција против оператора гасовода. Амандман се, међутим, односи само на буџет Стејт департмента за 2022, истиче BBC.

Рекордни скок цена

Како долази зима а енергетске резерве нестају, руски енергетски гигант “Газпром” обуставља испоруке гаса Европи, наводи "Вашингтон игземенер". Након што је “Газпрому” понуђена прилика да резервише додатне токове гаса кроз цевоводе који хране Европу, резервисао је уместо тога само трећину доступних капацитета преко Пољске и десетину доступних капацитета преко Украјине. То је узроковало још веће цене енергије.

Председник одбора “Газпрома” Алексеј Милер је тада рекао да су “цене гаса у Европи већ обориле све могуће рекорде” и да ће “можда чак и у блиској будућности бити постигнути нови рекорд".

Цене енергената су подивљале како се економије постепено опорављају од пандемије. У истом тренутку како је нагло расла потражња на тржишту, опадала је понуда. Чак и са благим временским условима, 1. октобра се гасом трговало за 100 евра по мегават-часу. То је чак 400 одсто више него почетком ове године (600% за 12 месеци).

-Тренутни пад испорука гаса и повећано повлачење из залиха, које подиже цене гаса широм Европе и доприноси Москви, је на првом месту комерцијална тактика за помоћ Русији у време кад је потражња за гасом широм глобуса висока. Али, такође показује колико Европа зависи о Русији за свој гас – рекла је средином августа Кристин Берзина, истраживач Алијансе за обезбеђивање демократије.

"Жаба у вријућој води"

Она је рекла да је “значајно” што је Меркелова запретила санкцијама ако се Северни ток 2 буде користио као оружје, али је запитала како ће Немачка или Европа закључити да је то случај.

- Да ли ће се спори раст цена гаса који има геополитичку основу сматрати “оружјем”? Или ће се драматично пресецање (славине) сматрати “оружјем”? – упитала је.

- Европа ће бити као жаба у вријућој води, која не примећује да је у невољи док није прекасно. Русија има много простора да створи сценарио који је болан за Европу, али не прелази критичне прагове – закључила је Берзина, додајући да ће то бити корисно за Русију и финансијски и политички.

У међувремену, Норвешка је одлучила да повећа извоз гаса у Европу. Земља ће дозволити енергетској компанији "Еквинор" и њеним партнерима да повећају извоз гаса са два поља на мору – Трол и Осеберг - у следећих годину дана услед забринутости због ниских европских залиха које су изазвале скок цена.

"Верујемо да је одлука донета правовремено, јер се Европа суочава с неуобичајено тесним односом понуде и потражње на тржишту природног гаса", поручили су из компаније, чији је власник норвешка држава.

Антифа терористи прекинули богослужење! Више о томе ОВДЕ.

Извор: blic.rs

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА