Интензивни преговори трају од децембра, а како "Блиц" сазнаје, из споразума је избачено да се ради о "асоцијацији" Србије и Британије, што је нама било неприхватљиво, па је термин "асоцијација" сада замењен термином "партнерство". Избачени су и делови, који су такође Србији били неприхватљиви, о Међународном механизму за ратне злочине у Хагу, као избачени или преформулисани и читави делови који су у првом нацрту, који је предложио Лондон, били скоро преписани из споразума о стабилизацији и придруживању, који је Србија давно потписала са Европском унијом.
Србија је, пише "Блиц", била изненађена што је у првој верзији споразума помињана сарадња са судом за ратне злочине у Југославији, који се чак више и не зове тако.
Последњи састанак са Британцима је, према сазнањима "Блица", одржан 4. фебруара и српска страна очекује да до повољног епилога што се тиче целог политичког споразума дође веома брзо, како би потом био потписан и трговински споразум две државе.
Српско Министарство спољних послове дало је мишљење да се политички и трговински део потпишу одвојено, прво трговински, а онда и политички, али је Лондон имао други план и био веома изричан у ставу: "Можемо о трговини, али тек када завршимо преговоре о политичком делу".
Београд је тако стављен у пат позицију, и већ је на губитку, констатује аутор текста јер су царине на нашу робу, у износу и до 20 одсто, почеле да важе од 1. јануара.
Поставља се питање зашто су Британци уопште инсистирали на везивању трговинског споразума са политичким. Саговорници листа наглашавају да је Британија решила да из Европске уније изађе у великом стилу, али на рачун земаља Западног Балкана, међу којима је и Србија. Одлучила је да примени меку моћ која је у руци великих сила, кажу саговорници "Блица", и додају да Лондон жели да санира последице свог раскида са ЕУ и задржи утицај на овом делу Европе. Политички споразум који је Лондон предложио практично је био реплика Споразума о стабилизацији и придруживању који је Србија већ потписала са Европском унијом, кажу саговорници "Блица". У њему се, у почетној верзији, тражило да Београд потпише да се "ствара асоцијација, између заједнице и њених чланова с једне стране и Србије с друге стране". Сад је тај део преформулисан у "партнерство Уједињеног краљевства Велике Британије и Северне Ирске и Републике Србије".
Међу необичним захтевима било је, у шта је "Блиц" увидом у документ имао прилику да се увери, обавезивање на "пуну сарадњу са Међународним кривичним судом за бившу Југославију", као и још нешто, што суштински није спорно, али не може бити везано за трговински уговор, а то су спречавање и контрола илегалне имиграције.
Међу деловима који су под знаком питања, али из којих се наслућују двоструки аршини, јесте и онај који се односи на заједничку спољну и безбедносну политику, а сам Лондон приликом изласка из ЕУ није ни преговарао о томе.
На то указује економиста др Љубомир Маџар.
"Прво, имам утисак да је тај политички део направљен по некој инерцији, да су само из архиве узели стара документа, док још нису били процесуирани Караџић и Младић, и пренели их у нова и дали Србији. Јасно је, термину асоцијација у уговору нема места, а грубо условљавање је непримерено и неприхватљиво и у међународним односима се то не ради. Велика Британија је најзрелија демократија и чуди ме што се одлучила на тај потез, последња је земља од које се тако нешто очекује", каже Маџар.
Он подсећа да политика и трговина често иду руку под руку и да Британија очигледно није желела тога да се одрекне.
"Заједништво трговине и политике је као ванбрачно дружење, има га али не би требало да буде упадљиво, а у овом случају Лондон га је учинио врло упадљивим", оцењује Маџар.
Да није чудо што су земље Западног Балкана овакву понуду добиле указује политички аналитичар Александар Попов. Лондон је, изласком из ЕУ, тврди он, сам себи пуцао у ногу, и сада то покушава да санира и задржи политички утицај.
"Занимљиво је да се сада залаже на вредности ЕУ, које су део ССП, а рекао је "довиђења" Бриселу. На тај начин жели да остане земља која има и политички утицај на збивања. Не жели да јој то исклизне из руку. Јер, Западни Балкан је, уз Украјину, подручје, које је, да се сликовито изразим, ни "риба ни девојка" - шаљиво каже Попов.
То значи, објашњава он, нисмо ни члан ЕУ, а јесмо кандидати, што отвара простор да се на њему преплићу утицаји Русије, Кине и Турске и отвара поље за надметање великих сила.
"Лондон би желео да ускочи у та збивања, да економски и политички уз себе веже земље и задрже присуство. Ово је предворје Европе, а није искључено и да утицајем на нас желе да саплету ЕУ - закључује Попов.
О демографској катастрофи Русије прочитајте ОВДЕ.
Извор: Блиц
