Црна Гора поред Малте и Кипра била је на листи држава које нуде своје држављанство у замену за инвестиције. Међутим, економско држављанство је већ пало на испиту и то на Кипру где је утврђено да су високи званичници били умешани у покушај да заобиђу стриктна правила и издају пасош имагинарном инвеститору за кога се сматра да је имао криминални досије. Кипар је прошле године у октобру укинуо такозвани “златни пасош” иако је у овој држави донео милијарде евра.
За разлику од Кипра, у Црној Гори је непознаница коме су подељени ови пасоши и имена ових “држављана” су тајна.
Према подацима које је својевремено објавио тамошњи МУП било је укупно 131 апликација од којих је одобрено мање од 40 али у ту бројку не улазе читаве породице. Прецизније речено - издато је држављанство за 36 апликаната али и 72 члана њихових породица.
Тадашњи режим на челу са ДПС-ом планирао је да од 1. јануара 2019 године, а када је почео процес издавања оваквих пасоша па до 31 децембра ове године, одобри 2.000 држављанстава.
Међутим, ништа се није одиграло како је замишљено.
Према последњим доступним подацима које је објавила Агенција за инвестиције, буџет Црне Горе приходовао је скоро седам милиона евра од програма економског држављанства, док је на рачун инвеститора у истом периоду држава уплатила још више новца - девет милиона еура. Нису ни бројке ишле по динамици ДПС режима па би за планираних 2.000 држављанстава требало 40 година.
Потпуна непознаница - црногорски држављани, осветљена је делимично када је МУП на питање медија открио део идентитета и то из којих су држава. Тако су држављани ЦГ из Египта, Белорусије, Туркменистана, Краљевине Саудијске Арабије, Кине, Пакистана, Русије, Либана, Ирана, Казахстана и Хонг Конга.
Одлуком коју је прошла Влада усвојила, бизнисмени који аплицирају могу добити црногорско држављанство уколико инвестирају свој капитал у један од развојних пројеката у областима и то; туризма, пољопривреде и прерађивачке индустрије. Међутим...
Јавни позив за достављање предлога за развојне пројекте у области пољопривреде и дрвопрераде на основу којих се може стећи црногорско држављанство објављен је у октобру 2019. године, али до сада ниједан пројекат није уврштен на листу. Јавни позив за развојне пројекте у области прерађивачке индустрије није чак ни објављиван. За све ово време на листу развојних пројеката у области туризма уврштено је 15 пројеката, од којих седам у Колашину, три на Жабљаку, и по један у Мојковцу, Тивту, Чању и Будви.
Још у експозеу садашње Владе, а који је изнео тадашњи мандатар, садашњи премијер професор Здравко Кривокапић, наговештено је да жели промене постојећег програма економског државијанства. Та промена би била у делу који промовише првенствено привлачење висококвалификованог кадра.
Ипак, много недоумица и тајни око овог пројекта не завршавају се само на економском делу и неиспуњеним очекивањима претходног режима који га је и усвојио. Додатни проблем према писању медија политички.
Генерални став Европске комисије (ЕК) о економском држављанству да се њиме крше правне норме ЕУ. ЕК је у октобру 2020. покренула прекршајне поступке против Кипра и Малте због програма економског држављанства, а Кипар се након скандала и сам повукао. Европска комисија је и пре него је ДПС увео могућност “златног пасоша” сугерисала да га је потребно подробно размотрити како се њиме не би створиле препреке на путу Црне Горе према ЕУ.
Потпредседница Европске комисије Вера Јоурова још раније је упозорила да је систем куповине држављанства веома опасан и ризичан. Она је нагласила да ЕУ не сме да постане уточиште за криминалце, безбедна зона за корупцију и прљав новац. С европских адреса увођење економског држављанства доводило се у везу с могућом злоупотребом безвизног режима те би последица у крајњем могла довести до укидања безвизног режима.
Како сазнајемо у Влади у Подгорици и амбасадорка ЕУ у Црној Гори је пренела је овој влади негативан став који ЕУ институције имају према успостављеном програму економског држављанства у Црној Гори.
Дритан у сред Брисела послао поруку Москви и Пекингу! Више о томе ОВДЕ.
Извор: Блиц
