Иако на позицији директора ЈП Србијагас прима 163.337 динара, због бројних функција које обавља на његов рачун месечно легне 2.385.244 динара. То је чак 40 пута више од износа просечне плате у Србији.
Највиша примања има као члан Надзорног одбора Југоросгаса, где зарађује 1.601.802 динара, а на име накнаде за посао председника НП Подземног складишта Банатски двор месечно добија још 591.419 динара.
Бајатовић је у 2017. и 2018. добио „годишње награде“ од предузећа Подземно складиште Банатски двор у износу од по 7,1 милион динара, а 2018. године Министарство финансија уплатило му је 8.546.193 динара, на име повраћаја више уплаћених доприноса за ПИО. Он прима и скупштински паушал од 28.686 динара.
- Свака част г-дину Бајатовићу, кад поред директорских функција у Србијагасу, Гастрансу и Саут Стрим Сербиа, као и чланства у надзорним одборима Југоросгас, СОГАЗ и Банатски двор, па још и функције народног посланика, човек стиже још и да докторира. У Србији је све могуће - констатовао је Никола Јовановић из Центра за локалну самоуправу.
Svaka čast g-dinu Bajatoviću,
— Nikola Jovanović (@Nik_Jov) March 22, 2021
kad pored direktorskih funkcija
u Srbijagasu, Gastransu
i South Stream Serbia,
kao i članstva u nadz. odborima Jugorosgas, SOGAZ i Ban. dvor,
pa još i funkcije narod. poslanika,
čovek stiže još i da DOKTORIRA.
U Srbiji je sve moguće. pic.twitter.com/3mPIr1e3ZL
Како стоји у образложењу Комисије Факултета техничких наука у Новом Саду, која је формирана у новембру прошле године, Душан Бајатовић је положио све испите предвиђене студијским програмом Индустријско инжењерство/Индустријски менаџмент на докторским студијама са просечном оценом 10,00. У току докторских студија био је аутор и коаутор три рада у часописима са СЦИ листе, једног рада на међународној конференцији, једног рада у часопису категорије М53 и предавања по позиву у оквиру Округлог стола "Гасна једначина - изазови снабдевања гасом" којег је организовала САНУ - огранак у Новом Саду. Душан Бајатовић је положио и квалификациони испит предвиђен програмом докторских студија.
Међутим, интересантно је да је основне студије Агроменаџмента на Универзитету примењених наука (Факултет за менаџмент, Зајечар), Бајатовић уписао 1999. у 32. години. Просечна оцена Бајтовића на основним студијама била је 8,40.
Очито да је Бајатовић напредовао у сваком погледу од тада, па је од релативно нижег просека, али уз бројне друге обавезе на функцијама које обавља и непрестане борбе са Зораном Михајловић, догурао до чистог десеткаша и човека који објављује научне радове. Како то успева, није познато, али можда као и Александар Вучић, који је уписао Високу спортску школу струковних студија, има неке јавности непознате надљудске способности.
Подсетимо, на Факултету техничких наука у Новом Саду, у току је обрачун незадовољних професора са деканом Радетом Дорословачким, којег подупире напредњачка врхушка у покрајини. Дорословачки је познат што по налогу потпредседника СНС и градоначелника Новог Сада, Милоша Вучевића, покушава да блиској Вучевићевој сарадници, Маријани Дукић Мијатовић, обезбеди звање ванредног професора на предмету привредно право. Дукић Мијатовић је докторску дисертацију одбранила на оном истом приватном универзитету на којем је и бивши председник Србије, Томислав Николић, стекао звање дипломираног мастера менаџмента.
Лазански открио која земља је прва купила “Лазара”, а која је заинтересована за “Милоша”, читајте ОВДЕ.
Извор: Директно
