Премијерка Брнабић је на седници Одбора за уставна питања рекла да је Влада Србије 3. децембра 2020. године усвојила иницијативу за промену Устава у области правосуђа, наводећи да је то резултат рада претходне владе која је организовала јавну расправу по том питању.
Брнабићева је додала да је јавна расправа ишла у том правцу да правосуђе буде независно и ефикасно по мери свих грађана.
"Ово не радимо због европских интеграција већ зато што искрено верујемо у реформе и промене на начин да желимо да имамо и јавну управу по мери грађана, и динамичан економски раст, и раст плата и пензија, а када је реч о владавини права независно судство, и да грађани верују да ће правда бити за све иста", рекла је Брнабићева.
Према њеним речима, Србија је већ направила искораке у области владавине права, друштвеног дијалога и транспарентности.
Премијерка је истакла да се промена радила у координацији са Венецијанском комисијом која је дала одобрење на предложене амандмане Министарства правде.
Премијерка је рекла да је потребно да се постигне што је могуће шири друштвени консензус око уставних амандмана у правосуђу и позвала све да учествују у том процесу, јер се, каже, Устав тиче свих нас.
Упућивањем предлога парламенту влада Србије је практично свој рад завршила, али је, како каже премијерка остаје на располагању Скупштини Србије.
"На располагању за све што је даље потребно да урадимо у овој комплексној процедури, да бисмо бисмо постигли што је многуће већи друштвени консензус око уставних амандмана у правосуђу, а што ће обезбедити да су сви грађани пред судовима једнаки, али и да правда долази у разумном роклу", рекла је Брнабић.
Брнабић је позвала сва релевантна удружења, организације цивилног друштва, грађане, локалне самоуправе, да учестују у процесу, јер се Устав, каже, тиче свих нас.
Дачић: Преамбула о KиМ се неће мењати
Председник Скупштине Ивица Дачић је подвукао да се преамбула о KиМ неће мењати, прецизирајући да се промене односе на област правосуђа, а да ће предложени амандмани Министарства правде бити предмет договора.
Он је навео да је Европска унија заинтресована да Србија промени Устав у области правосуђа, али је указао и да су нека струковна удружења против (адвокати), као и део опозиције која оспорава парламенту да уопште мења Устав.
Дачић је навео да је промена Устава, односно читав поступак један од најважнијих надлежности Скупштине.
Он је најавио да Одбор за уставна питања чека велики посао с обзиром на то да треба да се обаве консултације са струковним и међународним организацијама.
Kада је реч о процедури, Дачић каже да Одбор за уставна питања треба да утврди да ли је Предлог за промену Устава поднет у прописаном облику, да се након тога сазове посебна седница која разматра предлог.
Промена Устава, каже Дачић, мора да се усвоји двотрећинском већином од укупног броја посланика и објаснио да посланици могу да се усвоје предлог или не усвоје, али да текст овлашћеног предлагача не може да се мења.
Ако се предлог усвоји онда се расписује референдум, рекао је Дачић.
Дачић је поручио да је Влада Србије овлашћени предлагач за промену Устава, да ће Скупштина бити веома активан фактор, не само када је реч о променама Устава већ и по другим питањима.
Министарка представила предлог амандмана на Устав
Министарка правде Маја Поповић представила је најважнија решења у амандманима на Устав Србије које је припремило Министарство правде, после прибављања мишљења Венецијанске комисије и који чине саставни део предлога Владе за измену Устава.
Врховни касациони суд према предлогу амандмана, мења назив у некадашњи назив - Врховни суд Србије и представља највиши суд у земљи, који ће бити задужен да обезбеди једнаку примену права свих судова, путем судске праксе.
Овим аманаманима предвиђено је и да се промени начин избора и састава ВСС - убудуће ће уместо 11 чланова, имати 10 чланова од којих пет бира Народна скупштина након спроведеног конкурса из реда истакнутих правника 2/3 свих народних посланика.
Пет судија бирају њихове колеге, судије, навела је Поповић.
Амандманима је предвиђено да се промени састав и начин избора Државног већа тужилаца који ће се убудуће звати Високи савет тужилаца.
Ово тело ће, према речима Поповић, чинити 10 чланова од којих четири заменика јавних тужилаца које бирају јавни тужиоци и заменици јавних тужилаца, четири истакнута правника које бира Народна скупштина, Врховни државни тужилац Србије и министар надлежан за правосуђе.
Републичко јавно тужиластво, према предлогу, мења назив Врховно државно тужилаштво Србије, којим руководи Врховни јавни тужилац Србије. Њега на мандат од шест година, на предлог Високог савета тужилаца после јавног конкурса, гласовима 3/5 свих народних посланика, у року од 20 дана од дана пријема предлога.
Предвиђена је сталност судијске функције од избора до пензије, чиме је укинут такозвани "пробни избор" на мандат од три године за судије и заменике тужилаца који се први пут бирају.
Судије ће и заменика ће према предлогу амандмана, убудуће бирати Високи савет судства и Високи савет тужилаца, уместо Народне скупштине.
У циљу веће професионализације судија и заменика јавних тужилаца који се први пут бирају на те функције предвиђено је да буду бирани само ако су завршили Правосудну академију, која треба да постане уставна категорија.
