Станојевић је јуче осуђен на три године и десет месеци затвора, међутим, јавност и даље није добила одговор на питање где су минути који фале на снимку са надзорних камаре са наплатне рампе Дољевац, али и зашто председник Вучић још увек није показао цео снимак, иако се у медијима небројано пута хвалио да је поменути запис видео и да је спреман да га покаже породици.

Снимак је тражила породица, правни заступник Глигоријевића, међутим, суд и тужилаштво су добили половични. Према речима Боже Прелевића, који је заступао породицу настрадале Станике, Вучић је, и поред поменутих захтева, одбио да да снимке.

„Одбио је да да снимке. И породица и оштећени су захтевали снимке, међутим, председник их није дао. Тако да, на основу оних доказа које су тужилаштво и суд успели да прибаве, донета је ова пресуда. У суштини, овај поступак је обележило шест ствари којих нема: Нема снимка ко је возио, нема снимка ко је изашао са које стране кола, нема рендгентског снимка за окривљеног, по коме се тврди да је он повређен, нема техничког прегледа за возило у ком се налазио Бабић, нема ДНК трагова ко је возио и нема снимка како су сведоци који су идентификовали возача – односно нема снимка који потврђује њихову причу одакле су дошли на наплатну рампу“, каже Прелевић.

Како истиче, да смо имали снимак – знали бисмо са сигурношћу ко је возио службену „шкоду“ функционера Српске напредне странке (СНС) Бабића.

„Оно што морам да кажем, тужилац и судија су апсолутно професионално приступили доказима са којима располажу. Оно што је обележило овај предмет то је да је бранилац окривљеног признао извршење кривичног дела у завршној речи, иако окривљени то није урадио у свом исказу. По свему судећи, морам да закључим да је овај случај „тужна српска прича са каскадером за опасне сцене“. Да смо имали снимак, знали бисмо ко је возио“, каже Прелевић и додаје:

„Кад не дате снимак, имате само један разлог за то. Није дао зато што му истина не одговара. Иначе, ја сам данас јавно изнео сумњу да ми, на основу неких непроверених прича, имамо сазнање да је возача неко довезао на наплатну рампу“, истиче адвокат.

„Камера није снимала“

Овај случај од самог почетка изазива бројне контроверзе у јавности, почевши од тога ко се налазио за воланом „шкоде“, затим зашто су снимци са надзорних камера са места несреће половични, до тога да је прошле године наплатна рампа срушена.

У јавности се убрзо након вести о несрећи појавила сумња да се за воланом аутомобила налазио заправо Бабић. Ипак, иста је недуго затим демантована.

Снимак са надзорних камера, који је требало да расветли ову недоумицу, је половичан, па му тако фале два кључна минута. Адвокати породице настрадале жене у више наврата су захтевали одговор на питање „шта је са два минута која фале?“, али су заузврат добили образложења попут тога да „камера није снимала, јер се ништа није дешавало“.

Са друге стране, оптужени Станојевић је делимично признао кривицу за удес, тврдивши да је тог дана брзо возио, али да су до несреће довели поледица, магла и клизав пут. Ипак, он није могао да се изјасни на бројна питања адвоката Прелевића о томе зашто је возио већом брзином од дозвољене, као и како испред себе није видео “опел астру”.

„Не могу да објасним“, „не знам“, „не сећам се““, говорио је раније Станковић.

Подсетимо, трагедија се десила 31. јануара прошле године када је оптужени Дејан Станојевић, управљајући службеном “шкодом”, ударио у “опел астру” која је била у траци за наплату путарине, након чега се она одбила и закуцала у задњи део фолксвагена који је напуштао рампу. На лицу места погинула је Глигоријевићева, док је пет особа лакше и теже повређено.

Тешке повреде задобио је функционер СНС Бабић, као и Мирјана Алексић (48), сестра настрадале Станике.

Станојевићу се судило за тешко дело против безбедности јавног саобраћаја за које је запрећена казна од две до 12 година затвора. Тужилаштво је тражило да се он казни са најмање пет година робије.

Како су Иранци исмејали Амере погледајте ОВДЕ.

Извор: nova.rs