Најновије

ШТА ЈЕ ХАМАС? Лична карта покрета који влада појасом Газе

Свет Планета Видео

Већ неколико дана Блиски исток гори. Исламистичка организација Хамас бомбардује израелске цивилне и војне мете у појасу Газе а сукоб је кулминирао синоћ гранатирањем Тел Авива. Израел је узвратио. Број жртава расте. Шта је заправо Хамас и шта они желе?

Хамас. (Фото: Јутјуб)

Хамас или Исламски покрет отпора (Ḥаракат ал-Муqāwамах ал-Ислāмиyyах) милитантни је покрет који окупља палестинске националисте на Западној обали и у Појасу Газе и који се залаже за стварање самосталне палестинске државе у историјским границама.

Хамас је 1987. године формирао шеик Ахмад Јасин, као палестинску подружницу Муслиманског братства и као главни циљ зацртао је успостављање исламске државе на територији која обухвата Израел, Појас Газе и Западну обалу. У складу са таквим утицајима, идеологија Хамаса темељи се на сунитском исламизму, те локалним националистичким и антиционистичким аспирацијама.

"Желимо да подигнемо Алахове заставе над сваким делом Палестине“, наводи се у оснивачком акту Хамаса, који се, у међувремену, нашао на листама терористичких организација САД и Европске уније.

Присталице Хамаса заговарају "свети рат“, односно џихад, што се претходних деценија махом односило на акције усмерене против Израела.

Хамас и Фатах

Током овог хладноратовског периода Хамас је био политички маргинализиран, а Израел га заједно са сличним религиозним организацијама није сматрао претњом за разлику од активнијег социјалистичког и секуларног Фатаха на челу са Јасером Арафатом.

За разлику од покрета Фатах, Хамас се противи преговорима или постизању компромиса око статуса палестинске државе, тврдећи да "осим џихада нема другог решења“ за овај проблем. Одмах после оснивања, Хамас се жестоко противио секуларном приступу решавању отворених проблема, који је заступала Палестинска ослободилачка организација.

Хамас су, суштински, формирали палестински активисти који су још од седамдесетих година били блиско повезани са Муслиманским братством и утицај ширили преко мреже болница, школа и хуманитарних организација на палестинским територијама, с тим што им је деловање на Западној обали било махом ограничено на универзитете, преноси РТС.

Односи Хамаса и ПЛО-а

Односи Хамаса и ПЛО-а су заоштрени 1988. године, пошто је организација на чијем се челу налазио Јасер Арафат признала право Израелу на постојање. На тај начин, Хамас се суштински одвојио од свих осталих палестинских организација и почео серију напада на политичке ривале, па су Израелци 1989. године ухапсили шеика Ахмеда Јасина.

До првог окршаја између присталица Хамаса и Израела дошло је 1989. за време Интифаде, приликом чега су два израелска војника заробљена и ликвидирана. Израел је на то одговорио заробљавањем Јасина и његовом осудом на доживотни затвор (ослобођен 1997.), па прогоном 400 Хамасових припадника у јужни Либан који је тада био под израелском окупацијом.

Тај потез Израела навео је Хамас да промени начин функционисања и централу измести у Јордан, који је десет година касније протерао лидере те организације тврдећи да су са јорданске територије организовали акције на Западној обали.

Бригаде ал Касам

Године 1991. основане су бригаде ал-Касам као Хамасово војно крило, које је током седећих месеци извело више напада на израелске војне и цивилне циљеве, углавном на окупираним палестинским подручјима. Међу њима била су и два самоубилачка напада изведена 1993. на Западној обали.

Након што је досељенички јеврејски екстремиста Барух Голдстин у фебруару 1994. починио масакр у хебронској џамији убивши 29 Палестинаца, Хамас и сродне палестинске организације започеле су серију самоубилачких напада у самом Израелу и током 1990их у таквим је терористичким нападима погинуло више десетина израелских цивила. Неки од напада били су усмерени и против израелске војске, а најчешће би уследили након израелских војних операција или ликвидација Хамасових чланова.

Израелске снаге су 1996. ликвидирале су Јехију Ајаша, једног од вођа бригада ал-Касам, а годину дана касније у Јордану је покушан атентат на Хамасовог лидера Каледа Машала.

Спирала насиља интензивирала се 2000. избијањем Друге Интифаде и наредних пет година у сукобима је погинуло око 5500 Палестинаца и 1100 Израелаца. Хамас и бригаде ал-Касам су приликом сукоба изводили разне герилске, ракетне, бомбашке и самоубилачке нападе.

Политичке воде

Од 2001. до 2012. године, централа Хамаса налазила се у Дамаску, одакле се преселила у Доху, након сукоба око одговора Башара ел Асада на побуну у Сирији. Иако је начелно одбијао мирно решење сукоба са Израелом, Хамас је постепено ублажавао ставове, па је 2006. године учествовао у изборима на палестинским територијама и наговестио да би могао да подржи решење које би обухватало палестинску државу у границама од 1967. године.

У јануару 2004. године, за време наведеног сукоба, долази до Хамасовог прагматичнијег приступа око предложене палестинске државе и Јасин први пут говори о њој у контексту Појаса Газе, Западне обале и Источног Јерусалима, односно територија које је Израел окупирао у Шестодневном рату 1967. године.

Наведена Јасинова одлука представљала је битан политички заокрет с обзиром да је Хамас годинама раније уз наведена подручја својатао и читаву територију Израела. Уз Јасинов предуслов за окончање оружаног отпора, Хамасов званичник Абдел Азиз ал-Рантиси предложио је и 10-годишње израелско-палестинско примирје.

Израелци су одбацили ове понуде с изговором да се ради о блефирању и Јасин је убијен у ваздушном нападу у марту исте године, као и ал-Рантиси мање од месец дана касније.

На парламентарним изборима у Палестини одржаним у јануару 2006, Хамас је однео већинску победу у односу на супарнички Фатах, освојивши 76 од укупно 132 парламентарних места.

Убрзо након победе Хамас је поновио раније изнети предлог о палестинској држави у оквирима окупираних територија и одбацио кориштење самоубилачких напада, али уз нагласак да задржава право на оружани одговор против израелске окупације.

Хамас је мировни предлог послао и Бушовој администрацији али није добио одговор.

Резултати наведених избора су довели до драстичног расцепа између две главне палестинске политичке странке, који је током 2007. прерастао и у оружани сукоб након којег је Хамас задржао контролу над Појасом Газе, а Фатах над Западном обалом.

Ссукоби две фракције натерали  су Абаса да суспендује палестинске власти и уведе ванредно стање.

Раскид са Асадом

Хамас и Фатах су се, још једном, "помирили“ 2011. године, али су исте године драматично погоршани односа Хамаса са Ираном и Сиријом, пре свега јер та организација није желела да подржи Асадове акције против побуњеника. На тај начин, Хамас је остао без главног извора финансија, јер им је Иран ускратио највећи део од око 200 милиона долара, колико је Техеран годишње слао палестинским милитантима.

Проблем финансирања, Хамас је накратко решио договором са тадашњим египатским председником Мухамедом Морсијем, кога је убрзо затим са власти збацила војска и успоставила контролу над шверцерским тунелима, који су представљали главни извор прихода палестинских милитаната.

Током 2011. године, окршаји Израела и припадника Хамаса су интензивирани, па је током тронедељних убијено око хиљаду људи, док су хиљаде остале без крова над главом.

Годину дана касније, Израел је појачао ваздушне ударе на положаје Хамаса, одговарајући на све чешће ракетне нападе са положаја које је држао Хамас. Убијен је шеф војног крила Хамаса, Ахмед Саид Калил ел Џабари, а Хамас је још једном одговорио серијом ракетних напада.

Сукоби, примирја, сукоби…

Примирје које је уследило после тих сукоба трајало је све до 2014. године, када је израелски премијер Бењамин Нетањаху окривио Хамас за отмицу тројице израелских дечака на Западној обали. Тела дечака пронађена су недалеко од Хеброна, а Израелци су ухапсили неколико стотина активиста и лидера Хамаса.

Исламски џихад је на хапшења одговорио новим ракетним нападима, а две године касније ракетним нападима се прикључио и Хамас, па је Израел покренуо опсежну операцију ваздушних удара, а убрзо затим и копнену офанзиву како би уништио Хамасове положаје. Иако је убијено више од 2.000 Палестинаца, Хамас је прогласио победу.

Пре три године, Израелци су убили 60 и ранили више од 2.500 Палестинаца, који су током масовних протеста покушали да уђу на израелску територију, што је изазвало нову ескалацију насиља, које је трајало неколико месеци.

Тероризам

Хамас су на листе терористичких организација уврстиле владе Израела и Сједињених Држава, заједно с блиским западњачким савезницима као што су Канада, Јапан и ЕУ, односно арапским попут Јордана и Египта.

Друге западњачке државе као што су Уједињено Краљевство, Аустралија и Нови Зеланд на попису терористичких група држе само бригаде ал-Касам, Хамасово војно крило.

Са друге стране, источне силе попут Русије, Кине, Ирана и Турске одбацују такву класификацију и признају Хамас као легитимног и демократски изабраног представника Палестинаца.

Турски председник тражи - Очитати лекцију Израелу! Више о томе ОВДЕ.

Извор: Курир

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА

✕