Најновије

БАЈДЕН ЋЕ БИТИ ЕКСКОМУНИЦИРАН ИЗ ЦРКВЕ: Нема му спасења душе

Упркос противљењу папе, амерички бискупи усвојили одлуку која прети да политичарима који подржавају право жена на абортус забрани да се причесте.

Џо Бајден (Фото: Јутјуб)

После седмодневног убеђивања Европљана да поново прихвате америчко вођство у све нестабилнијем свету, Џозефа Бајдена је код куће дочекао неочекивани проблем. Не онај који се може решити ауторитетом председничке функције, већ лични, који се тиче спасења његове душе.

Због залагања за право жена на побачај, другог католичког председника САД после Џона Кенедија црква би могла да „екскомуницира”.

Упркос сигналима из Ватикана да не политизују верско учење, Конференција америчких католичких бискупа је огромном већином гласова, 168 за и 55 против, усвојила одлуку која трасира пут да се политичарима који подржавају право жена на абортус забрани причешће у цркви. Иако се у акту не наводи ниједно конкретно име, све очи су упрте у актуелног станара на најпознатијој адреси у Вашингтону – Авенија Пенсилванија 1600.

Бајден, верујући католик, који се не одваја од бројанице свог покојног сина и сваке недеље присуствује миси, у првој реакцији на исход гласања америчких бискупа поручио је да ипак не очекује да ће се то догодити – да буде одлучен од примања свете тајне.

Још док је био потпредседник у мандату Барака Обаме Бајден је рекао да лично верује да живот започиње зачећем, али да схвата како многи не деле његово мишљење: „Нисам спреман да став у вези с овим питањем који се темељи на мојој вери намећем другим људима”, рекао је Бајден 2015.

Католичкој цркви у САД није се допало што је амерички председник чим је ушао у Белу кућу пожурио да потпише декрет којим се поништава забрана финансирања међународних непрофитних организација које подржавају и пружају савете за абортус. Иначе, Бајдену је већ било ускраћено причешћивање, и то 2008. у црквама у Пенсилванији и годину дана касније у Јужној Каролини.

Ватикан је прошле недеље упозорио бискупе да не ускраћују причешће политичарима, укључујући Бајдена, због њиховог става о побачају. Папа Фрања је раније већ опоменуо високе прелате у САД да свету тајну причешћа не користе као политичко оружје. Говорећи о овом сакраменту католичке цркве папа је рекао да је то „хлеб грешника”, а не „награда светаца”.

Света столица се прибојава да би овакво ускраћивање права верницима на примање хостије током мисе могло довести де већих подела међу католицима у САД. Поготово у време попуштања строгих мера због пандемије, када су многи верници почели да се враћају на богослужења. Либерални католици могли би овакву забрану доживети као средство кажњавања, што би их на крају могло удаљити од цркве.

Конзервативни бискуп Кевин Роудис, који је иницирао доношење овог доктринарног упутства, не одустаје од своје намере и за „Гардијан” каже: „Морамо прихватити н дисциплину и онемогућити оне који терају инат и истрајавају у тешком греху да примају причешће.”

У таквом ставу га подржава и оштар критичар папе кардинал Рејмонд Бурке, који каже да политичарима који тврдоглаво и јавно негирају светињу живота у ембрионалном стању не треба само забранити ову свету тајну, већ заслужују да буду екскомуницирани. На другој страни Вилтон Грегори и Френсис Малули, бискупи Вашингтона и Делавера, дијацеза у којима Бајден најчешће одлази на мисе, поручују да је амерички председник добродошао у њиховим црквама.

Будући да папа Фрања за сада ћути о исходу гласања, „Њујорк тајмс”, позивајући се на изворе у Светој столици, пише да коначна верзија овог документа ипак неће проћи. По црквеним канонима није довољна само најмање двотрећинска већина, већ је потребно и одобрење Ватикана.

Демократски конгресмен из Калифорније Тед Лију оштро је на „Твитеру” напао Америчку бискупску конференцију због хипокризије и огољене пристрасности: „Драги бискупи, ја сам католик, а ви сте лицемери. Зашто нисте забранили  причешће државном тужиоцу Вилијаму Бару, такође католику, који се залаже за проширивање овлашћења која се односе на изрицање смртне казне?”

Расправа у католичкој цркви о забрани причешћивања политичара који јавно одступају од верског учења покренута је прошле године, кад се већ назирало да ће Бајден победити Трампа на изборима. Поједини бискупи су уочили да се журба њихових конзервативних колега који заговарају доношење строгих правила о приступању светим тајнама поклапа с припремама за изборима за Конгрес 2022. године.

Доласком демократског председника који отворено подржава право на побачај отвара се и питање коначне легализације абортуса.

Врховни суд је још 1973. у случају „Роу против Вејда” омогућио женама у САД право на прекид трудноће. Али, конзервативци годинама покушавају да пониште ту одлуку. Таква настојања су појачана откако је прошле године Врховни суд закорачио „удесно” избором Трампове суткиње Ејми Кони Барет.

Колико је питање права на побачај поларизовано у Америци показује истраживање Института „Пју”. Приближно 77 одсто католика демократа сматра да би абортус требало легализовати, док се томе противи 63 одсто републиканаца католика. Иако укупно две трећине америчких католика сматрају да Бајдену не треба забранити причешће, више од половине оних који гласају за републиканце сматрају да би црква требало да му ускрати то верско право због подршке абортусу.

О везама америчке војске и Исламске државе прочитајте ОВДЕ.

Извор: Политика

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА

ENGLISH NEWS

Urbancube