Истовремено, са совјетским председником Хрушчовим потписао је историјски Споразум о забрани нуклеарних проба. Хладни рат се теоретски приводио крају те 1963. године. Замислите како би свет данас изгледао да 22. новембра у Даласу није убијен Џон Кенеди - казао је Оливер Стоун у интервјуу телевизији Раша тудеј.
Легендарни амерички редитељ, троструки оскаровац, поново је узбуркао јавност новим документарцем "ЏФК поново: кроз увеличавајуће стакло", који је недавно премијерно приказан у Кану. После медијске буре коју је доживео 1991. након приказивања филма "ЏФК", оптужби за плагирање историје, али и комисије коју је због навода из његовог дела формирао Конгрес, Стоун се поново вратио "на место злочина".
ОВОГА пута, у двосатном документарцу приказује налазе поменуте конгресне комисије и открива нове детаље који побијају званичну теорију о убиству највољенијег америчког председника.
- Погрешно је то што се Кенеди доживљава као "мачо председник" само зато јер је био млад, у поређењу са другима, али он је био одликовани ветеран Другог светског рата који истовремено није имао поверења у своје генерале. Након дебакла у Заливу свиња, и лажи које му је говорио шеф ЦИА Ален Далс и други, било му је доста генерала и њихових прича.
Притискали су га да нападне Кубу, али је он одбацио неколико таквих покушаја. Имао је много непријатеља у Пентагону, у ЦИА, али и унутар сопствене администрације било је много оних спремних да га издају.
На питање новинара зар није било једноставније да га отрују, а не да приреде цео тај јавни спектакл, Стоун објашњава:
- Ако желите да свалите кривицу на "лудака" који је радио на своју руку онда је то право место за убиство, у гомили. Истовремено, то је било упозорење другим људима - "разнели смо главу председнику током поворке" - па и његовом потпредседнику и наследнику Линдону Џонсону, да "не пређе линију". Све у вези са тим даном била је велика завера, обезбеђење дуж руте је промењено, правила кретања поворке аутомобила су промењена, сва механизација је била у служби те операције.
Стоун верује да је Американцима, макар у подсвести, јасно да су у то биле умешане много моћније силе од једног усамљеног атентатора.
- У обелодањеним документима сазнали смо да је Ли Харви Освалд био познато име за ЦИА, знали су где се креће, пратили су га од 1959. до 1963. Његов убица Џек Руби био је доушник ФБИ. Значи, обавештајне агенције су биле повезане са тим људима од почетка до краја. Још једна ствар, Освалд није пуцао са шестог спрата зграде, а то знамо јер су три жене које су радиле на 4. спрату посведочиле да су одмах по пуцњави истрчале и да нису среле убицу на степеништу нити је прошао поред њих на излазу. Њихова сведочења накнадно је изменила Воренова комисија.
Један од саговорника у филму је син Роберта Кенедија, Роберт Кенеди Јуниор, који тврди да је његов отац, одмах по сазнању о убиству брата, позвао ЦИА и питао: "Јесте ли ви ово урадили?".
- Роберт Кенеди је сумњао у званичну верзију од првог дана. Он и Џеки Кенеди су одмах после убиства послали писмо Хрушчову у Совјетски Савез и поручили му да "они знају да то није завера Русије". Роберт Кенеди Јуниор нам је јасно рекао да је разлог за кандидатуру његовог оца за председника 1968. био, с једне стране, наставак политике коју је водио његов брат, а с друге, зато што је хтео да поново отвори истрагу Џоновог убиства, јер никада није поверовао у закључке Воренове комисије. Зато је тако брзо и убијен, јер су знали шта могу да изгубе ако постане председник.
Редитељ се у свом документарцу осврнуо и на умешаност Џонсона у заташкавање истраге.
- Нема доказа да је био умешан у Кенедијево убиство, али је био одговоран за заташкавање. Срамотно је што је поставио Далса, бившег шефа ЦИА за члана Воренове комисије, иако га је Кенеди отпустио са тог места и планирао да "растави" ЦИА на хиљаду делова. Далс је био један од седам чланова и контролисао је информације које су од ЦИА стизале до комисије, цензурисао да ниједан компромитујући податак не "процури". Зна се да је Џонсон требало да буде смењен са места потпредседника САД, пре убиства. Он је, једноставно, хтео да цела та прича нестане. Говорио је: "Не желимо рат са Русијом, не желимо да оптужимо Русе", али то је био само изговор. У ствари, желео је да промена на месту председника прође што безболније и да се наметне као настављач Кенедијеве политике.
Убиство Кенедија је, према Стоуну, означило промену система и "дан када је демократија нестала из Америке".
- Нити један амерички председник после њега није успео да унесе било какве промене у војни сектор или у обавештајне службе. Њихове функције су остале недодирљиве, њихови буџети никада нису смањивани, док је Кенеди тражио смањење буџете ЦИА, али је Линдон Џонсон ту одлуку променио. Све што је Кенеди започео, осим закона о грађанским правима, његов наследник је оповргнуо.
Последњи покушај да се скине ознака тајности са још неоткривених докумената усвојен је само делимично. Бивши председник САД Доналд Трамп је "ради очувања националне безбедности" тај рок пролонгирао до 26. октобра ове године и тако "врућ кромпир" пребацио администрацији Џоа Бајдена.
Повлачење из Вијетнама
Када је 1991. приказан филм "ЏФК", Оливера Стоуна су бурно нападали због тврдње да је Кенеди започео повлачење војске из Вијетнама.
- Кенедијев секретар за одбрану Роберт Мекнамара у својој књизи потврдио је да је амерички председник планирао повлачење трупа, чак и ако би то значило да изгубимо рат. У филму чујемо и телефонски позив Линдона Џонсона, који каже Мекнамари: "Никада нисам желео да повучем војску, нисам се слагао са том Џоновом и твојом одлуком".
Документарац без подршке САД
Стоун и његов продуцент Роберт Вилсон посведочили су у Кану да нико из САД није хтео да финансира њихов документарац.
- Заиста је депресивно то што смо морали да идемо у Енглеску по новац за причу која је недвосмислено америчка. Постоји велики проблем са САД и са филмском индустријом која, на неки начин, диктира нашу историју - казао је продуцент Вилсон и додао да филм још нема америчког дистрибутера.
Параду руске ратне морнарице можете да погледате ОВДЕ.
Извор: Вечерње новости
