Најновије

Сви предлози опозиције европарламентарцима

Захтеви опозиције која ће у наредна два дана преговарати о побољшању изборних услова крећу се од раздвајања избора, преко промена уредника информативних програма РТС-а и РТВ-а, до формирања тела за јавно информисање.

Опозиција (Фото: Јутјуб)

У предлозима појединих странака европосланицима у које је Танјуг имао увид прецизирано је колико пута недељно и у којим терминима опозиција треба да гостује на јавним сервисима, тражи се повереник за заштиту запослених у јавном сектору, али и прецизирање текста који су послали европарламентарци.

Група од шест странака - Странка слободе и правде, Покрет слободних грађана, Демократска странка, Не давимо Београд, Заједно за Србију и Покрет за преокрет - послали су предлог Споразума о изборним условима у којем се тражи да се раздвоје датуми локалних, републичких и председничких избора.

Поред тога, траже да се формира коордионационо тело за јавно информисање (КТИ) са извршним овлашћењима.

Чланови тог тела би били, кажу, представници странака који су дефинисали споразум, уз исти број представника власти и опозиције, и по један представник новинарских удружења УНС, НУНС, НДНВ.

У споразуму постоје две опције шта би то тело радило - прва опција је да се изабере “независни уреднички тим информативног програма РТС-а и РТВ-а”, који ће предложити представници новинарксих удружења, а друга опција је да се дефинише нова програмска шема према којој би представници опозиције која је постигла споразум самостално гостовали у емисијама на јавним сервисима у трајању од 30 минута, и то од 18.30 до 19 часова.

Очекују и три пута недељно дебатне емисије од 90 минута од 21 час и да се у свим информативним емисијама, укључујући дневнике, обезбеди једнака заступљеност власти и опозиције.

Траже и да се “независним медијима Бета, Фонет, Истиномер, КРИК, ЦИНС, БИРН, Време”, обезбеди да два пута недељно емитују своје, како они тврде, независне садржаје у трајању од 30 минута на јавним сервисима у ударним терминима.

Траже да се забрани извештавање о активностима државних функционера који су на изборним листама у току трајања кампање, осим када су у питању унапред планирани државни послови или ванредне околности, али без преношења политичких ставова.

Та група странака предлаже и координационо тело за спровођење избора у чији састав би ушли и власт и опозиција, као и невладине организације ЦеСИД, ЦРТА и Транспарентност Србија.

Тело би, кажу, требало да обезбеди да грађани слободно, без притисака и уцена, у поштеном изборном процесу изразе своју политичку вољу, односно подносиће кривичне пријаве против лица која злоупотребљавају бирачке спискове.

Траже и да се именује Повереник за “заштиту запослених у јавном сектору” који ће, кажу, спречити присиљавање запослених да гласају у складу са “уценама”.

Странка модерне Србије (СМС) предлаже измене и допуне Закона о народним посланицима, јер, како се наводи, особама са инвалидитетом није гарантовано ни право да бирају и буду биране.

Предлог је и да се огарничи учешћа група грађана на републичким перламентарним изборима, као и да се ограниче финансије у предизборној трци, како се не би понављала пракса ранијих изборних циклуса да онај ко има највише новца односи и највећу победу.

Када су у питању групе грађана, сав новац из буџета, указује СМС, слива се на рачун физичког лица, а не на рачун правног лица, а новац свих грађана се тако троши на високо нетранспарентан начин.

Српски покрет Двери поднео је 23 амандмана на Нацрт Радног документа европарламентараца, а први је раздвајање градских, председничких и парламентарних избора.

Двери су, како је раније и рекао председник те странке Бошко Обрадовић, конкретизовале оно што је недефинисано у Нацрту европарламентараца, а односи се на медије, чланства опозиције у сталном саставу РИК-а, као и формирање надзорног органа који ће контролисати примену споразума и комплетан предизборни и изборни процес.

Двери траже да се смањи број потписа на 8.000 који је потребан за кандидовање листе на републичким изборима, да председник Републике не може бити носилац изборне листен а парламентарним, покрајинским и локалним изборима.

Траже да се држава обавеже на редвоно буџетско финансирање свих странака које су самостално прешле два одсто на изборима, као и да се промени састав РЕМ-а и да се изаберу нову уредници информативног програма РТС-а и РТВ-а.

Група странака око СДС и Нове странке тражи да се објасни могућност да се “независним медијима омогући редовно емитовање програма на националној фреквенцији”.

Питају због чега нема цивилног друштва у телу које би контролисало медије у кампањи, а предлажу и да се рад РИК-а директно преноси на програм РТС-а.

СДС, Нова странка и друге организације примећују да у тексту ЕП пише да мере треба спровести шест месеци пре избора, али се, кажу, већина текста односи на кампању, што није период од шест месеци, и траже прецизирање.

Народна странка Вука Јеремића је углавном радила на прецизнијем дефинисању текста европарламентараца, па, рецимо, у њихом предлогу тамо где пише “може” сада стоји “биће”.

О обрту у црногорској власти прочитајте ОВДЕ.

Извор: Танјуг

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА

ENGLISH NEWS

Nema dostupnih vesti.

Urbancube