– Немам информација о томе шта је канцеларка Меркел донела у Београд и Тирану и лично не очекујем нешто пуно. Лично мислим да се радило на неки начин о опроштајној тури, заштити наслеђа онога шта је радила на Балкану, а не завршетку посла, колико ја знам. Била је умешена у дијалог као и много инцијатива на Балкану током година. Лично ми је жао што није посетила и друга места, друге престонице на Балкану. И мислим да то донекле шаље проблематичан сигнал, када су у питању и Рама и Вучић, јер би Запад требало да пошаље да није у реду све што раде, али то је што је и Меркел је била у Београду и Тирани – каже Вогел.
Како мислите да ће се њени наследници поставити, и да ли је на Немачкој да решава проблеме на Западном Балкану?
– Прво, не мислим да је на Немачкој или канцеларки да реше све проблеме на Западном Балкану. Један део заиста незавршеног посла који “пада” на канцеларку Меркел, односно неуспеха јесте то што није успела да наговори ЕУ земље, поготово Бугарску да дигну своје билетарални вето на приступ. Велико разочарање за канцеларку Меркел је било и неуспешно отварање приступних преговора са Скопљем и Тираном. Још једно разочарење за Немачку где је могла да искористи боље свој утицај за визну либерализацију за Косово која је одавно обећано, али није реализовано јер поједине земље у ЕУ блокирају, пре свега Француска. Када је у питању ситуација на Западном Балкану, канцеларка Меркел је имала велики утицај на дијалог, јер је била фаза када је Могерини монополизовала дијалог и чак су и чланице ЕУ биле у мраку шта се дешава у дијалогу, али осим тих епизода, Меркелова је била критична за неке ствари у дијалогу. Дијалог је у великом проблем чак и са њом на фукнкцији, не видим да ћемо видети да дијалог пружити резултате у неком скоријем времену.
Доста се претходних дана причало о архиви ОВК, да ли постоји, па су неки политичари навели и да се налази у поседу НАТО. Ваш коментар?
– Заиста не могу да одговорим, јер заиста не знам, нити желим да судим о акцијама или речима одређених политичких лидера. Лично сам био изненађен овим, али не знам да ли постоје и ако постоје ко их има или има приступ њима.
Како гледате на случај Драгице Гашић?
– Пратио сам причу у медијима, не знам више од тога, немам инсајдерске информације па бирам да не причам, осим да кажем да ако људи желе да се врате треба им омогућити да се врате. Сличан процес је био у Босни, где је био међународни напор да се људи врате у места одакле су морали да избегну. То је нешто што би требало да се уради.
Како гледате на поновне приче око промене граница?
– Па, канцеларка Меркел је веома јасно изашла против промена граница и то је била права ствар. То је опасна идеја из много разлога. Прво морам да кажемо до овог дана није јасно да ли је заиста било договора између Тачија и Вучића, па чак и разговора. Не знам да ли би било у питању замена територија или сецесија севера Косова од стране Србије, и не знамо да ли је то укључивало и Прешевску долину. Пуно конфликтних информација и веома сумњам да је било договора уопште. Тешко ми је да поверујем да то не би дестабилизовало регион, да не би охрабрило Републику Српску за отцепљење од БИХ и прикључење Србији или охрабрило Албанце у Северној Македонији да покушају исто траже. А шта је са Србима који не живе на северу Косову, многим њима, него негде другде на Косову. То су веома мешана места, где би људи били веома несрећни ако би дошле до замене територије. И ниво насиља које би то пратио, и то је још један од разлога против. И питање је ако то није решење, шта би било решење. И на крају то није добра основа да се гради стални мир или трајно решење.
Косовска председница Вјоса Османи је јасно рекла да Приштина неће успоставити ЗСО, иако је то договорено Бриселским споразумом?
– Бриселски договор је остварен као део процеса за који се у том тренутку веровало да ће потрајати максимално неколико година и да ће довести до нормализације односа, али очигледно то се није догодило. Цео процес је у дубоком проблему и јесте већ неко време. Трајекторија иде у погрешном правцу, дешавања у погрешном правцу и тешко ми је да видим “лак” начин из излаз из свега овога. Лично, Косово вуче ноге већ годинама када је у питању имплементација ЗСО, па тако ово није ништа ново, али не радити ништа по том питању и рећи “ми нећемо ништа урадити” су различите ствари, лично не налазим да је то “веома здраво” и знак је колико је лоша ситуација заиста.
Након дешавања у Авганистану, многи су почели да пореде тамошња дешавања са ситуацијом на Косову, па су причали и о могућем повлачењу међународних трупа са Косова?
– Веома је разлилита ситуација. Нема великог насија које укључује припаднике међународних снага као у Авганистану. Не мислим да је здраво упоређивати Авганистан и Косово, али постоје одређена нервоза која се тиче војног укључења САД, односно западног, јер је оно до сада било стабилизајући фактор. Ако то отпадне дошло би се до осећаја да се “све опкладе отказује” и све је поново да се преговора и нема више правила која би неко наметнуо. Лично се надам да ће се војно западно присуство на Западном Балкану наставити као и сада, све друго би послало погрешан сигнал и отворило простор за провокације.
Видите ли успешан крај Бриселских преговора?
– Веома је тешко видети авенију ка таквом решењу сада. Ствари су заиста веома лоше. И ово је ван личности, рецимо премијера Куртија или председника Вучић, већ је шире, чак структално питање. Мислим да је најближе поређење да се извуче јесте Кипар, мада и не баш толико добро поређење, јер је Републици Кипру било дозвољено да уђе у ЕУ. Али говорећи о ЕУ, дефинитвно је масовно пала подршка чланству у последњих 10 година. После пријема Хрватске, почело је осећање да се шири у региону, да је чланство у најбољем случају деценију далеко или две или се можда никада неће догодити. Из комплексних разлога, нека су везана за Западни Балкан, нека за унутрашња питања ЕУ. И тако извлачите критични чинилац у било каквом компромису у дијалогу. Другим речима Сада да ли је ово велико питање за председника Вучића и Србију да мисле “да ако не решимо одмах питање Косова нећемо се прикључити ЕУ”, али чињеница је да је Србија далеко од ЕУ и без обзира на косовско питање.
Ваш став о иницијативи Отворени Балкан?
– Мислим да у принципу, свака регионална сарадња је пожељна, добра, ако се одради добро, јер ће земље које су укључене имати економске користи. “Слон у соби” је очигледно Косово, јер се борим да схватим инцијативу Отворени Балкан ако не укључује све балканске земље. Очигледно и друге земље Западног Балкана нису део тога, или барем не још. Мислим да ЕУ још размишља, било је негативних коментара да је то скретање од процеса приступања, на средње ил дуге стазе, паралелана стаза придруживању. Плашим се да, иако није намерно да та инцијатива буде алтернатива, да не постане алтернатива придруживању. Да би ЕУ могла да каже имате регионално тржиште и то ће бити линк према ЕУ тржишту и то је све што нам треба, не треба нам интеграција, не треба нам владавина закона, то је превише тешко. С друге стране да би имали функционално тржиште морате да имате добро климу за улагање, јаку владавину закона, што у тренутку и није случај код неких земаља које су лидери Отвореног Балкана. На крају, нећете моћи да решавате оно што су есенцијално политичка питања кроз економска, то једноставно неће моћи.
Американци ангажовали припаднике СС да чувају нацисте!? Више о томе ОВДЕ.
Извор: Косово онлајн
