Погоршање америчко-кинеских веза - раздвајања глобалне економије
(Вероватноћа: висока Утицај: Веома висок)
Две највеће светске суперсиле, САД и Кина, боре се за глобални утицај и доминацију.
„Амерички председник Џо Бајден покушава да убеди земље ’сличног мишљења‘ (углавном западне) да заједно изврше притисак на Кину“, наводи се у извештају, укључујући ограничења у области трговине, технологије, финансија и инвестиција, заједно са санкцијама, приморавајуц́и нека тржишта и компаније да бирају страну.
У извештају се упозорава да би то могло да доведе до тога да „неутрални став постане економски недовољан“ за треће земље, раздвајајући економије које подржавају Кину и економије које подржавају САД. Последице би могле да повец́ају неизвесност у глобалној трговини и инвестицијама.
Крах америчке берзе
(Вероватноћа: Веома висока, Утицај: Висок)
Поремећаји ланца снабдевања, више цене енергије, ултра лабава монетарна политика допринели су наглом порасту инфлације у САД 2021, наводи се у извештају.
Ово би могло да примора Федералне резерве да почну да пооштравају монетарну политику, што би заузврат могло довести до раста каматних стопа до средине 2022. године.
„Убрзано повећање каматних стопа могло би бити довољно за покретање наглог и оштрог прилагођавања берзи“, упозорава се у извештају.
Крах тржишта некретнина у Кини
Вероватноћа: висока; Утицај: Веома висок
Финансијски проблеми који погађају кинеског имовинског гиганта Евергранде "представљају озбиљан ризик од финансијске заразе" у кинеској економији.
Многе кинеске фирме за некретнине имају слична задужења, наводи се у извештају.
Ако погоршање расположења у вези са некретнинама доведе до низа неиспуњења обавеза широм кинеског сектора некретнина, Пекинг би могао да се бори да обузда шири крах.
Пооштрени финансијски услови ометају опоравак тржишта у развоју
Вероватноћа: висока; Утицај: Висок
Економије земаља у успону су подложне инфлаторним притисцима због опоравка цена роба.
„Ризици ће бити посебно повишени у земљама у којима је задуженост у страној валути посебно висока“, наводи се у извештају, попут Аргентине и Турске.
Турска лира је завршила 2021. годину с губитком вредности од 44 посто у односу на амерички долар, а само у последњој недељи прошле године пала је за 19 процената. То је најгори резултат који је турска валута забележила откако је председник Реџеп Тајип Ердоган дошао на власт пре скоро 20 година, пише Ројтерс.
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) January 3, 2022
Извор: Информер
