Пише: др Иван Пајовић
Међутим, многи инвеститори, као на пример Чарлс Мангер, Мајкл Бјури и Реј Далио, упозоравају да се проблем инфлације приближава. Чарлс Мангер је рекао: „Уколико укључујете машину за штампање новца, очекујте другу Венецуелу”. Он алудира, наравно, на хиперинфлацију, која је уништила економију те земље. Реј Далио каже: „Када се успорава економија, појачава се инфлација”. Економисти у целом свету упозоравају на ову опасност у најскоријој будућности.
Надолазећи догађаји могу утицати на многе, зато се мора бити спреман за њих. Који су то разлози који могу изазвати хиперинфлацију у целом свету? Прво чега се сетимо је огромна новчана маса која је уливена у економију и која може изазвати тешке последице. Амерички ФЕД је просто пустио у оптицај велике додатне количине новца у очекивању да ће то позитивно утицати на ковид-кризу и као магијски решити све проблеме. Међутим, такав поступак има и негативне последице. Са повећањем новчане масе у оптицају повећава се и тражња на тржишту, а сходно томе расту и цене.
Међутим, то је тек први узнемирујући сигнал. Други је старење становништва у целом свету. Седамдесетих година прошлог века младих људи је у САД било дупло више него пензионера. Данас су те две категорије становништва изједначене. Слична је ситуација и у Великој Британији, па и лошија, јер старијих је нешто више него младих. И у Кини, и у Источној Европи... ситуација је слична. Једино се у Африци уочава раст млађег становиништва, али то је један од најсиромашнијих континената. Колико год да је јака економија земље, њено слабо место биће смањивање броја радно способних грађана. Ако је у земљи мало радних људи и ресурса, и готових производа ће бити мање. Из тог разлога расту цене на тржишту рада, компаније морају запослене да плаћају више, а своје повишене трошкове пребацују на терет крајњег купца. Све то доводи до инфлације.
У САД већина становништва се никада није сусретала са проблемом инфлације. Последњи случај повишене инфлације био је осамдесетих година и многи не знају како да се понашају у таквим неспокојним временима, јер нису навикли на слабљење долара.
Један од начина очувања вредности новца је куповина некретнина, чије цене расту у доба повишене инфлације. Исто тако расте и висина ренте некретнина. Други начин очувања вредности новца је куповина инвестиционог злата, чија цена по правилу расте у доба повећане инфлације. Статистике из осамдесетих година то потврђују, када је инфлација била од 5% до 15%, а цене злата су просто побеснеле: од 250 долара за фину унцу до 2000 долара.
Постоји мишљење да су и криптовалуте добар начин заштите вредности новца у доба инфлације. Додуше, многи немају у њих поверења, јер нису прошле довољну проверу времена. Биткоин се појавио пре само десет година, а уочљиво је да његова вредност веома варира. За ту вредност не постоји никаква гаранција и стога постоји озбиљан вид ризика у овакву инвестицију.
Акције предузећа могу бити добра инвестиција, али се мора опрезно бирати у која се предузећа новац улаже. По мишљењу Ворена Бафета, треба обратити пажњу на фирме које имају следеће карактеристике. Компанија мора генерисати добит независно од укупних околности; компанија мора имати могућност подизања цена својих производа или услуга у складу са растом инфлације; компанија мора имати могућност да привуче додатна средства по повољним условима, не ризикујући сопствени капитал. Бафет даје за пример Кока-колу, једну од његових најдугорочнијих инвестиција. Ова компанија повећава цене у складу са инфлацијом и не послује са губитком. То у највећем броју случајева важи за фирме прехрамбене индустрије.
Висока инфлација је увек озбиљан ризик за личне финансије. Она може уништити дугогодишње уштеђевине и довести фирме и појединце до банкрота. Али то није увек тако. Уколико се новац који губи вредност улаже промишљено, он може бити потпуно безбедан. Штавише, уколико се инвестиција у некретнине, инвестиционо злато или криптовалуте покажу као профитабилније од стопе инфлације, тада инвеститор може и добро зарадити и из нечега што изгледа као невоља изаћи као финансијски победник.
Текст је писан искључиво за портал Правда, преношење је забрањено без сагласности редакције.
Остале текстове др Ивана Пајовића читајте ОВДЕ.
Извор: Правда
