На национални празник Албаније 28. новембар „Дан заставе“ ова држава је обележила 110. годишњицу постојања, док је такозвано Косово „прославило“ 14. годину од самоиницијативно проглашенe једностране независности.
Корак ка конфедерацији Косова и Албаније
Традиционална заједничка седница Владе Албаније и привремених приштинских институција прошла је у добро познатом тону о причама о "великој Албанији", с тим што се овога пута отишло и корак даље па се чуо и званичан предлог да се што пре успоставити конфедерални тип заједништва Албаније и Косова са једном владом, једним сенатом и два конгреса - Косова и Албаније.
Да ли је „велика Албанија“ већ створена?
Др Александар Митић, научни сарадник у Центру за студије „Појас и пут“, каже да није опасно оно што смо чули по ко зна који пут са албанске стране, али јесте опасно оно што нисмо чули из међународних кругова када је ова тема у питању.
„Забрињава што ћемо и даље слушати једну велику ћутњу, једну велику тишину, која долази из институција ЕУ у Бриселу, очигледно као плод притиска који долази и од стране Немачке и Америке, која није чланица ЕУ, али која се очигледно и те како пита у погледу стварања „велике Албаније“, истиче Митић.
Америка стоји и иза великоалбанске идеје
Он подсећа да се у Тирани и Приштини већ годинама договара и предузима низ корака на путу ка стварању „велике Албаније“.
„То се очигледно све дешава уз прећутну сагласност западних држава, пре свега највећих спонзора независног Косова. Свих ових година смо имали читав низ споразума који су постизани и којима су грађене не само олакшице за сарадњу између Тиране и Приштине, већ и институционални оквири за ту сарадњу“, напомиње Митић.
За нашег саговорника ово је флагрантан доказ онога на шта упозорава и Београд и Срби свих ових деценија, а то је да је коначан циљ таквих договора стварање „велике Албаније“ - или како год хтели да је назову.
„То је нешто што је, наравно, потпуно у супротности не само са свим нормама међународног права и свих начела на којима данас почивају европске вредности. То је, може се рећи, доказ докле су западне државе спремне да иду да би подржале њихове пулене на терену, а то је албански народ на Балкану,“ примећује саговорник Спутњика.
Међународно право још увек је брана
Међутим, чињеница је, додаје Митић, да оваква иницијатива не може да прође на плану међународног права, ни у Уједињеним нацијама, нити у оквиру ЕУ, јер постоје државе чланице којима овакве ствари не одговарају, у крајњем случају, ни њиховим националним интересима.
„Дакле, земље непризнавачи у оквиру ЕУ сасвим сигурно неће прихватити овакве кораке, али оно што брине је ћутање, које долази из институција ЕУ у Бриселу“, понавља Митић.
Јасно је, додаје он, да је све оно што је с наше стране рађено, та пружена рука Албанцима и албанском премијер Едију Рами и стварање и „Отвореног Балкана“ и разних других регионалних иницијатива, искоришћено у Тирани на бестидан начин зарад стварања великоалбанске интеграције.
„Одговор Београда је одавно требало да буде многи чвршћи по том погледу, а не тако либералан као што је био. Јасно је да Београд не може да се ослони на западне државе да то спрече, и не само да спрече, већ и да престану да гурају и толеришу овакав великоалбански приступ,“ објашњава Митић.
Русија и Кина ослонци у Савету безбедности
Он такође сматра да ми као друштво, и као држава морамо да се суочимо са нечим што се конкретно реализује пред нашим очима.
„Јасно је да можемо да се у овом погледу и у погледу одбране Косова и Метохије ослонимо на оне чланице Уједињених нација и Савета Безбедности које неће допустити да тзв. независно Косово буде легитимисано и легализовано од међународне заједнице, а то су Руска Федерација и НР Кина, и то су наши главни ослонци у одбрани нашег територијалног интегритета,“ подсећа Митић.
Видимо, закључује саговорник Спутњика, да оне државе ЕУ које у признале такозвано Косово немају довољно снаге да у оквиру европских институција снажно укажу на опасност од стварања „велике Албаније“.
Иначе, премијер Албаније Еди Рама је на прослави, између осталог, истакао значај некадашње ОВК и захвалио се покојном Ибрахиму Ругови који је, како је рекао, „обавио своју мисију“. Рама се захвалио и Хашиму Тачију али и изразио наду да ће убрзо "доћи до коначног признања Косова". А градоначелник Тиране Ерион Вељиај истакао је да би свим грађанима Косова требало издати пасоше Албаније.
Подсетимо, прошле године контроле на граници између Албаније и тзв. Косова су обустављене, а Косово и Албанија до сада имају око 120 потписаних споразума везаних за различите сегменте сарадње, од унутрашње и спољне политике, до образовања и културе. Косовски премијер Аљбин Курти је, са своје стране, изјавио у Тирани да Албанија и тзв. Косово треба да деле идеје и да више сарађују.
Борба за овај град на истоку Украјине је најжешћа битка од почетка рата! Више о томе прочитајте ОВДЕ.
Извор: sputnikportal.rs
