Најновије

ДР ИВАН ПАЈОВИЋ: Може ли бити нуклеарног рата

У данашњој ситуацији напетости између НАТО савеза и Русије често се помиње могућност употребе нуклеарног оружја и стратегије првог удара. Ова стратегија подразумева наношење удара по непријатељу масовним коришћењем нуклеарног оружја са циљем да у најкраћем року буду уништени његови стратешки нуклеарни потенцијали, како узвратни ударац не би био могућ. Намера НАТО пакта да у своје редове укључи Украјину крије управо жељу да овај војни савез на основу повољних геостратешких позиција стекне могућност првог удара на свог главног нуклеарног противника – Русију.

Пише: др Иван Пајовић

Трка у наоружању између САД и СССР-а управо је представљала ништа друго него покушај да се постигне таква предност. Америка је предност у нуклеарном оружју имала и по количини, и по квалитету све до краја шездесетих година прошлог века, док СССР још није располагао довољном количином интерконтиненталних балистичких ракета. Касније је СССР произвео довољну количину оружја, али и даље није могао стећи предност првог удара по Америци због неповољних позиција на којима су се ракете налазиле. Ипак, био је способан за наношење узвратног удара, такозваног „удара освете”. 

Данас на свету постоји девет држава наоружаних нуклеарним оружјем: САД, Русија, Велика Британија, Француска, Индија, Пакистан, Израел, Северна Кореја и Кина. Све ове земље декларативно или прећутно у својим војним доктринама допуштају примену првог нуклеарног удара. Земља која је  још 1964. године објавила принцип непримењивања нуклеарног оружја била је Кина, али данас се воде дискусије о укидању те декларације, будући да Америка има могућност уништења кинеског нуклеарног потенцијала ракетама високе прецизности и великог домета. САД су одувек давале себи могућност да прве примене нуклеарно оружје, што је потврђено војном доктрином из 2010. године. Француска и Велика Британија такође имају доктрину да примењују нуклеарно оружје прве. СССР је 1982. године обзнанио обавезу да неће први применити ово оружје. Међутим, по војној доктрини Руске Федерације из 1993. године ова обавеза је укинута. Русија је у априлу 1995. године дала реч да га неће примењивати према земљама-потписницама Договора о неширењу нуклеарног оружја осим у случају напада на њену територију или оружане снаге ма где у свету, а то се односи и на земље које су њене савезнице. 

Русија располаже тактичким ракетним комплексима и хиперзвучним ракетама које јој дају могућност да са неколико превентивних удара уништи складишта америчког нуклеарног оружја на територији Немачке, где су та складишта највећа. Ове ударе способни су да изведу рактени комплекси Кинџал и Циркон. Такви удари били би толико опасни да би због детонације нуклеарног арсенала могла бити уништена читава централна и источна Европа. Последице по целу Европу биле би катастрофалне. Провокативна дејства НАТО пакта против Русије која се данас одвијају могу изазвати руски одговор у виду превентивног удара по ма којој од земаља-чланица тог пакта. Такав поступак могао би изазвати ланчане нуклеарне одговоре више земаља. Врата пакла би била широм отворена. 

Нуклеарно оружје произведено пре око шездесетак година дуго времена је представљало средство застрашивања и сматрало се оружјем судњег дана или краја света. Данас живимо у времену када се поново разговара о могућности примене у реалним околностима. Остаје нада да ће као и до сада разум надвладати страсти.

Текст је писан искључиво за портал Правда, преношење је забрањено без сагласности редакције. 

Остале текстове др Ивана Пајовића читајте ОВДЕ.

Извор: Правда

Бонус видео

 

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА