Српска православна црква забринула је Европски парламент. До те мере да је неколико пута поменута у недавно усвојеној резолуцији о страном уплитању у све демократске процесе у Европској унији, укључујући дезинформисање. Уз забринутост „због ширења стране државне пропаганде која понајпре потиче из Москве и Пекинга, као и из Анкаре”, и уверење да Конфучијеви институти, који се оснивају на бројним европским универзитетима, „служе као платформа за лобирање за кинеске економске интересе и кинеске обавештајне службе, као и за регрутацију агената и шпијуна”, у обимном документу на више од 50 страница, који захвата широк спектар тема и проблема, поменута је и СПЦ. Тачније – православна црква. ЕП је „забринут због покушаја православне цркве у земљама као што су Србија, Црна Гора и Босна и Херцеговина, а посебно у њеном ентитету Републици Српској, да промовише Русију као заштитницу традиционалних породичних вредности и учвршћује односе између државе и цркве”. ЕП је, иначе, у резолуцији осудио покушаје Русије „да искористи напетости међу етничким заједницама на западном Балкану како би распирила сукобе и поделила заједнице”.
Ово је први пут да смо видели тако агресивни интервенционизам Европског парламента, где се негира име и идентитет СПЦ, јер се не помиње њено име, где се она дели по наметнутим границама и прети се и истргнућем дела српског народа и СПЦ у дијаспори из целине српске цркве, каже за „Политику” др Александар Раковић, научник саветник у Институт за новију историју Србије.
– То је резолуција која је непријатељски оријентисана према СПЦ и српском народу. Само то што је СПЦ по тој резолуцији малтене означена као актер у сукобу Русије и Украјине бесмислено је и злонамерно. СПЦ се није оглашавала поводом рата, осим ако је реч о хуманитарним разлозима, да се помогне свима који страдају. Резолуција има намеру да преко притиска на СПЦ врши притисак на српску државу и у Београду и у Бањалуци и на читав српски народ – сматра Раковић.
То што је у резолуцији на два места посебно истакнута Република Српска, наш саговорник види као вид притиска на тамошње власти.
– Због тога што Милорад Додик има срдачне односе с председником Путином, он то није крио, а не крије да има често комуникацију и са Лавровом и са другим високим функционерима Руске Федерације, као и због тога што је кренула путем повратка надлежности које су одузимали Уставни суд БиХ и тзв. високи представници – каже Раковић.
Он додаје да је читав српски народ доведен у позицију актера у догађајима у Украјини уз, према његовом мишљењу, намерно пренебрегавање чињенице да је Србија неутрална, да поштује и територијални суверенитет Украјине, а да истовремено не жели да уведе санкције Русији.
– СПЦ није урадила ништа што би довело до овакве резолуције. У сваком смислу одиграла је афирмативну, миротворну улогу. Испада да је једини грех СПЦ то што она засвођује српски народ где год да се он налази, што је заједно са српском државом чувар нашег идентитета. То се српској цркви ставља на терет и даје јој се негативна конотација, уместо позитивне – истиче Раковић.
Примећујући да се „страно уплитање може спроводити и утицајем у верским институцијама и њиховом инструментализацијом, као што је руски утицај у православним црквама, посебно у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини, посебном у њеном ентитету Републици Српској”, у резолуцији ЕП Европска комисија и државе чланице позивају се „да пажљиво прате активности у верским институцијама те да, према потреби и ако постоје докази, предузму мере, између осталих, ускраћивањем финансијских средстава или одузимањем лиценци повезаним институцијама”. Наш саговорник сматра да то, уз тон резолуције када је реч о српској цркви, показује намеру да се видом политичког интервенционизма епархије СПЦ у дијаспори отргну од целине српске цркве преко различитих притисака, али је уверен да српски народ у дијаспори то никада не би прихватио.
Да ли је спорно и социјално учење српске цркве која, према констатацији из резолуције, промовише традиционалне породичне вредности које штити Русија, а које су, изводи се закључак, у супротности с европским вредностима?
– Породичне вредности су породичне вредности за све православне хришћане. Православна црква у целини има једно исто учење. Колико год да су Москва и Цариград данас у неспоразуму, однос према том питању је истоветан за све хришћане, нема никакве разлике. То су само измишљотине које је требало да на још један начин доведу Београд у везу с Москвом без икаквог критичког сагледавања читаве православне цркве – каже Раковић.
Он додаје да је из текста ове резолуције јасно да Запад третира СПЦ као формацију која је експозитура руске цркве што, како истиче, није тачно.
– Није тачно ни када је реч о сукобу великих цркава, Московској и Цариградској патријаршији, о питању украјинске аутокефалности, где СПЦ такође покушава да одигра неку средишњу улогу и да помогне да се што је могуће више ти велики проблеми између великих цркава превазиђу. Српска црква је подржала канонски поредак, није се сврставала, а око кијевског питања канонски поредак је био на страни Москве и видимо како је решено то кијевско питање. Боље да нико не решава тако како су и Запад и Цариград решавали то питање у Украјини – каже Раковић.
Шта је патријарх Порфирије рекао о рату у Украјини, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Политика
