Политички притисци на Србију од стране Европске уније су се од почетка украјинске кризе повећали и питање је како ће будућа Влада Србије реаговати када су у питању санкције Русији.
'’Пошто је власт у Румунији кренула у процес национализације имовине Газпрома, институције из Брисела очекују да и Србија крене примером Румуније.
НИС годишње пуни 15% буџета Србије, чиме се она издваја као компанија која највише даје у буџет наше државе, а такође је и компанија која издваја огромна средства за хуманитарне акције и културне пројекте, као што је завршетак храма Светог Саве'’, каже Костић.
Сагледавајући ове чињенице Двери предлажу да држава првенствено сагледа пословање Фијата и других страних компанија губиташа. На пример, Фијат из буџета Србије већ дуги низ година добија, у просеку, око 30 милиона евра, а приходи у буџет Србије су минимални и износе 0,01 % буџета. Такође, не треба заборавити ни друге компаније као што је Хенкел која је пре две године из буџета Србије добила 150.000 евра по радном месту, кажу у покрету Двери.
'’Зато се Српски покрет Двери залаже да се највећи део инвестиција усмери ка домаћим предузетницима, јер они највише пуне буџет Србије и то треба да буде главна економска политика сваке будуће владе.
Посланици Двери у новом сазиву Скупштине Србије ће се оштро противити било каквом покушају увођења санкција Русији, јер самим тим угрожавамо нашу енергетску безбедност и суверенитет, поготово када је у питању наша окупирана јужна покрајина Косово и Метохија'’, закључио је Костић.
Извор: Правда
